Turbulentni put "najopasnijeg čoveka na svetu": Kako se Džulijan Asanž zamerio najmoćnijima na planeti

Australijski novinar, kompjuterski programer i aktivista Džulijan Asanž rođen je 3. jula 1971. godine u Taunsvilu u Australiji. Danas u zatvoru Belmarš, koji se nalazi na istoku Londona i ima visoke mere bezbednosti i koji je zapravo napravljen za teroriste i teške zločince, puni 50 godina.

Asanž je imao nesvakidašnje detinjstvo, koje je proveo uglavnom putujući stalno sa majkom Kristin i očuhom Bretom Asanžom, a veoma rano je pokazao da ima izuzetno visok koeficijent inteligencije, koji je iskoristio da upadne u baze podataka mnogih organizacija. Već u 16. godini postao je haker, a sa 20 je uhapšen zbog upada u računare australijskih zvaničnika. Izjasnio se da je kriv po svim tačkama optužnice, a zbog dobrog vladanja osuđen je na novčanu kaznu od 2100 australijskih dolara.

Nakon problema sa zakonom Asanž je nastavio karijeru kao kompjuterski programer i programer softvera. Studirao je matematiku na Univerzitetu u Melburnu, ali je napustio fakultet, tvrdeći da je to uradio iz moralnih razloga, jer se suprotstavio drugim studentima koji su radili na kompjuterskim projektima za vojsku.

Ozloglašeni Vikiliks

Džulijan je sajt Vikiliks osnovao 2006. na svom kućnom serveru, dok je stranica zvanično pokrenuta 2007. godine. Od tada je na njemu objavio stotine hiljada dokumenata o ubistvima u Keniji, o toksičnom otpadu u Obali Slonovače, Sajentološkoj crkvi, zatvoru “Gvantanamo”, bankama poput “Julijus Ber” i “Kaupting”, ratovima u Avganistanu i Iraku, kao i diplomatske depeše američkih ambasada i konzulata u svetu. Zbog svog predanog rada 2010. dobio je titulu “Ličnost godine” magazina “Tajm”.

Osim toga, Vikiliks je objavio američki vojni priručnik koji je pružio detaljne informacije o centru za pritvor u “Gvantanamu”. Takođe je objavio i mejlove tadašnjeg potpredsedničkog kandidata Sare Palin, koje je dobio od anonimnog izvora u septembru 2008. godine.

Na Interpolovoj crvenoj listi traženih osoba našao se 30. novembra 2010. Od početka avgusta on je bio pod istragom švedske policije zbog tvrdnji koje su uključivale dve tačke za seksualno zlostavljanje, jednu tačku nezakonite prinude i jednu tačku silovanja. Poternica se temelji na zahtevu Švedske, u kojoj je protiv njega pokrenuta istraga zbog silovanja koje je navodno počinjeno u leto 2010. U decembru iste godine Asanž se u Londonu predao policiji, nakon što su švedske vlasti izdale evropski nalog za hapšenje, a u februaru naredne godine sud u Londonu naložio je da Asanž bude izručen Švedskoj, na šta se on žalio Višem sudu.

Politički azil

Od avgusta 2012. Asanžu je odobren azil u ambasadi Ekvadora u Londonu. Po saopštavanju odluke ambasade britanske vlasti su istakle da neće dopustiti Asanžu da napusti zemlju, jer nameravaju da ga isporuče, dok je Ekvador objavio da im je “javno zaprećeno racijom”.

“Tajms” je tada pisao da Ekvador “štiti Asanža od britanskog hapšenja, ali samo na ekvadorskoj teritoriji, ostavljajući ga ranjivim ako pokuša da napusti ambasadu kako bi otišao na aerodrom ili železničku stanicu.”

Asanž, koji je negirao sve optužbe za silovanje, tvrdio je da se iza priča o izručivanju Švedskoj krije namera da ga Šveđani proslede vlastima SAD, koje će mu pod optužbom za špijunažu suditi zbog objavljivanja tajnih informacija.

U avgustu 2015. godine manje optužbe za seksualno zlostavljanje iz 2010. godine – sa izuzetkom silovanja – odbačene su zbog zastarelosti.

U februaru 2016. godine komisija Ujedinjenih nacija utvrdila je da je Asanž bio proizvoljno pritvoren i preporučila je njegovo puštanje na slobodu i naknadu za lišavanje slobode. Međutim, i švedska i britanska vlada odbacile su te zaključke kao neobavezujuće i ponovile da će Asanž biti uhapšen ako napusti ambasadu Ekvadora.

Švedska je 19. maja 2017. saopštila da će prekinuti istragu o silovanju Džulijana Asanža.

– Iako je danas ozvaničena važna pobeda i važna potvrda, daleko smo od kraja. Rat, pravi rat, tek počinje – rekao je aktivista novinarima iz ekvadorske ambasade u Londonu.

U decembru 2017. godine dobio je državljanstvo Ekvadora, ali je njegov odnos sa ovom zemljom ubrzo pogoršan. U martu 2018. godine vlada mu je prekinula pristup internetu na osnovu toga što su njegovi postupci ugrozili “dobre odnose koje zemlja održava sa Ujedinjenim Kraljevstvom, sa ostalim državama Evropske unije i drugim zemljama”.

Posle skoro sedam godina pod zaštitom Ekvadora, Asanž je ipak uhapšen 11. aprila 2019. nakon što mu je zaštitnik ukinuo azil i oduzeo državljanstvo. Vikiliks je tada saopštio da je Ekvador nelegalno ukinuo azil Asanžu i da je prekršio međunarodno pravo.

Mešanje u američke izbore 2016.

Njegov rad je posebnu pažnju privukao 2016. godine, kada je Vikiliks objavio hiljade mejlova razmenjenih između američkog predsedničkog kandidata Hilari Klinton i Demokratskog nacionalnog komiteta, za koje se veruje da su uticali na predsedničke izbore te godine.

Početkom jula Vikiliks je objavio više od 1200 mejlova sa privatnog servera, koje je Hilari razmenila dok je bila državni sekretar. Kasnije istog meseca objavio je još mejlova Demokratskog nacionalnog komiteta, koji su ukazali na pokušaj da se potkopa njen primarni protivnik, Berni Sanders, što je dovelo do ostavke predsednika DNC-a Debi Vazerman Šulc.

Asanž je uoči izbora saopštio da nije imao ličnu želju da utiče na njihov ishod, ističući da dokumente protiv Trampove kampanje nikad nije dobio i da zbog toga nije ni mogao da ih objavi.

– Bez obzira na ishod predsedničkih izbora u SAD 2016, pravi pobednik je američka javnost koja je bolje informisana, što je posledica našeg rada – rekao je on tada.

Moćni američki neprijatelji

Asanž ima veoma moćne neprijatelje, što je postalo jasno 2017, kada je američki šef diplomatije Majk Pompeo nazvao Vikiliks “nedržavnom neprijateljskom obaveštajnom službom”, dok je tadašnji ministar pravosuđa Džef Sešns hapšenje Asanža nazvao “prioritetom”.

Vikiliks je pre 11 godina, 2010, objavio oko pola miliona poverljivih dokumenata američke administracije o ratovima u Iraku i Avganistanu. Među njima su i dokazi o američkim ratnim zločinima. Nakon objavljivanja videa pod naslovom “Kolateralno ubistvo”, Vikiliks je preko noći postao poznat. U snimku se vidi kako se iz američkog vojnog helikoptera nad Bagdadom puca po civilima, među kojima su bili i reporteri agencije Rojters.

Već sledeće godine objavljeno je oko 250.000 poverljivih diplomatskih depeša.

Danas se strategija američkih tužilaca zasniva na tome da Asanža ne napadaju kao publicistu, već kao hakera – ne zato što je podatke objavio, već zato što ih je nelegalno pribavio. Osamnaest tačaka optužnice svodi se na tri stvari: Asanž je navodno pružio tehničku podršku Čelsi Mening koja je bila izvor Vikiliksa, zatim ju je podsticao da isporuči dodatni materijal i, na kraju, objavom podataka Asanž je navodno ugrozio ljudske živote.

Mening je pristup osetljivim materijalima imala i sama, kao i desetine hiljada ljudi, dok se optužba da ju je Asanž podsticao da isporuči još podataka temelji na jednoj prepisci koja može različito da se tumači.

Zatvoren do daljeg

Pročitajte još

Asanž, Snouden i Meningova nominovani za Nobelovu nagradu za mir: “Rizikovali su svoje živote i slobodu”

Snouden reagovao na odluku britanskog suda da ne izruči Asanža: Neka ovo bude kraj

U januaru ove godine Asanž je ponovo dospeo u centar pažnje medija, kada je londonski sud saopštio odluku da osnivač Vikiliksa ne bude izručen Sjedinjenim Američkim Državama. Dva dana kasnije odbijen mu je zahtev za kauciju.

SAD su oštro reagovale na presudu i saopštile da će se žaliti na odluku o neizručenju, zahtevajući da se Asanžu odredi pritvor dok je taj postupak u toku, pa je Asanž ostao u zatvoru Belmarš sve dok se njegov slučaj ne reši.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi