Španija, Norveška i Irska su najavile da će priznati Palestinu: Šta to konkretno znači?

Evropa se veoma dugo lomi oko Bliskog istoka, a odluka Irske, Španije i Norveške da priznaju palestinsku državu govori više o unutrašnjoj politici tih zemalja nego o bilo čemu drugom.

Očigledno je da je odluka tri evropske nacije da preduzmu ovaj korak vredna vesti i imaće diplomatske posledice, možda vršeći pritisak na njihove saveznike da zauzmu čvršći stav o operaciji Izraela u Pojasu Gaze.

Međutim, takođe je razumno reći da do sada nijedan pritisak, čak ni iz SAD, nije imao veći uticaj na razmišljanje premijera Benjamina Netanjahua.

Izrael je odgovorio opozivom ambasadora triju zemalja, optužujući ih da su tom odlukom nagradili teror.

Razgovori o tome šta priznavanje državnosti praktično znači i koliko je ono dugoročno korisno za Palestince počeli su da se vode nedugo pošto je vest odjeknula. Ali realnost je da većina evropskih zemalja može da uradi prilično malo kada je reč o pitanjima koja se odnose na Izrael i Palestince.

Tri zemlje, veliki odjek, neznatan uticaj

U Irskoj, Španiji i Norveškoj podrška palestinskoj državi odgovara širem biračkom telu i malo je verovatno da će imati bilo kakav politički odjek. To nije nužno slučaj u drugim evropskim zemljama. Iako dugoročno podržava mirno rešenje sa dve države, Nemačka je bila dosledna u svojoj podršci Izraelu, kao i Mađarska, Poljska, Velika Britanija i drugi.

Profimedia

Glavna posledica ovoga je vojna podrška, što neizbežno postavlja pitanja o saučesništvu u ratu, odnosno oružju koje se koristi za ubijanje civila. Vlada Velike Britanije trenutno je pod pritiskom da objavi pravni savet o tome da li je prodaja oružja Izraelu u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

Ali to su uglavnom domaća pitanja. Već duže vreme evropske vlade su uglavnom smatrale da je Bliski istok, posebno Izrael, nešto čime se SAD bave, delom zbog američkih vojnih operacija u regionu.

Evropske zemlje nemaju veliki uticaj u ovoj oblasti, a tekući sukob pokazao je da ni uticaj SAD nije značajan, jer su Izraelci, bez obzira na upozorenja Vašingtona, nastavili sa planom da izvrše opsežan napad na Rafu, u koju se sklonilo više od milion izbeglih Palestinaca.

Osim toga, pre srede su 143 zemlje (od 193 države članice Ujedinjenih nacija) priznale državu Palestinu, ali čak ni većina ne znači ništa Izraelu i Sjedinjenim Američkim Državama i nije promenila ništa konkretno za Palestince koji svakodnevno trpe teror i ostaju bez svoje zemlje.

Evropa se interesuje kad nešto direktno utiče na nju

Bliski istok nije bio dominantno pitanje u Evropi sve dok posledice Arapskog proleća nisu dovele do ogromnog priliva migranata u kontinentalnu Evropu. Osim praktičnih implikacija masovne migracije, to je takođe predstavljalo bezbednosni rizik, sa terorističkim grupama koje se kriju među izbeglicama i stoje iza zločina širom kontinenta.

Profimedia

To ne znači da Evropljani nisu marili za Bliski istok, posebno za Palestince. Veliki delovi Irske podržavaju Palestinu zbog sopstvene istorije okupacije, dok je Norveška posredovala u čuvenim sporazumima iz Osla.

Evropska unija je godinama slala ogromne količine humanitarne pomoći na palestinske teritorije i podržavala rešenje sa dve države.

I Evropska komisija je pozitivno reagovala na najavu priznanja Palestine.

- Evropska unija ima dugogodišnju posvećenost viziji nezavisne i suverene države Palestine, koja živi rame uz rame sa Izraelom u miru i bezbednosti - navodi se u saopštenju.

Ostaje da se vidi da li to pokreće bilo kakav mirovni proces ili ne, pošto se akcija tri zemlje ne može nazvati koordinisanim evropskim potezom.

Norveška nije članica EU, a korak Irske i Španije mogao bi da izvrši pritisak na veće igrače da zauzmu stav, ali se do sada više puta pokazalo da Evropa ne govori jednim glasom i da je malo verovatno da će se to desiti uskoro.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi