Smrt jedne od najintrigantnijih figura srpske istorije: Na današnji dan na Solunskom polju izvršena je smrtna kazna nad legendarnim Apisom!

Na današnji dan, 26. juna 1917. godine, na Solunskom polju izvršena je smrtna kazna nad generalštabnim pukovnikom srpske vojske Dragutinom Dimitrijevićem Apisom i njegovim saradnicima, majorima Ljubom Vulovićem i Radom Malobabićem. Ova egzekucija usledila je nakon osude vojnog suda zbog navodnog planiranja atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića.

Apis, čija se ličnost i delovanje i danas kontroverzno tumače, bio je ključni akter u Majskom prevratu 1903. godine, kada su Obrenovići svrgnuti, a Karađorđevići ponovno ustoličeni na presto Srbije. Iako je nakon prevrata prepustio političku vlast dinastiji Karađorđević, Apis je i dalje održavao veliki uticaj u vojnim poslovima zemlje tokom naredne decenije.

Kao osnivač tajne organizacije "Ujedinjenje ili smrt", poznate kao "Crna ruka", Apis je stekao reputaciju najmoćnijeg čoveka u Srbiji. Ova organizacija imala je za cilj ujedinjenje svih Srba u jednu državu, a Apis je bio poznat po prikupljanju obaveštajnih informacija i podršci radu "Mlade Bosne". Iako se njegova direktna uloga u organizaciji atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda ne može potvrditi, njegova povezanost s tim događajem ostala je tema spekulacija.

Apisova smrt je završni udarac u svirepoj borbi za prevlast koja se vodila između njega, Pašića i Aleksandra Karađorđevića. 

Sukob između Apisa i lidera radikala intenziviran je posle balkanskih ratova na pitanju prioriteta građanske nad vojnom vlašću u novooslobođenim krajevima.  

Crnorukci su Pašićeve radikale optuživali za niz malverzacija tokom Velikog rata i doslovno im pretili da će pri oslobođenju Srbije morati da prođu ispod njihovih sabalja. Takođe, u vojsci je vladalo veliko nezadovoljstvo zbog sloma 1915. i kao prvog među odgovornima označili su upravo Pašića. Tako da iskusni političar nije imao izbora, morao je uraditi sve da Apis nestane, kako bi spasao sebe.

Sa druge strane prestolonaslednik Aleksandar i crnorukci imali su dinamičan odnos, u početku je bilo obostranih simpatija, a budući kralj je i novčano pomogao rad njihovog glasila - časopisa "Pijemont".

24sedam/Ivan Pavlović

Ali i pored toga što je uz njegovu neposrednu pomoć došao na mesto naslednika prestola, Aleksandar je zazirao od Apisa Dimitrijevića i u njemu video onog istog kraljoubicu iz 1903. godine.  

Aleksandar nije dao na sebe i znao je kako da se zaštiti. Prestolonaslednika su okružili neki novi “prijatelji” i pristalice u vojsci, i oformilu su "Belu ruku" - pandan onome što je bila grupa okupljena oko Apisa.

Apis je optužen i za neuspeli atentat na princa Aleksandra Karađorđevića 1916. godine, a zajedno s desetoricom drugih "crnorukaša" uhapšen je i optužen. Tokom dugotrajnog suđenja, Apis se našao pred mnogim protivnicima, uključujući paradoksalno samog princa Karađorđevića, čiju je dinastiju doveo na vlast. Konačno, osuđen je na smrt i streljan zajedno s Vulovićem i Malobabićem.

Apis je ostavio poslednju volju u kojoj je izrazio svoju veru u ujedinjenje celog srpstva i sreću Srbije. Iako je organizacija "Ujedinjenje ili smrt" formalno prestala da postoji nakon Apisove pogubljenja, ostaci njenog delovanja i dalje su bili tema spekulacija u srpskoj istoriji.

Kontroverze oko Apisa i njegove uloge u srpskoj politici i vojsci nastavile su se i nakon njegove smrti. 

Početkom pedesetih godina, tačnije 1953, komunistički režim organizovao je reviziju Solunskog procesa, s ciljem da iskompromituje kralja Aleksandra Karađorđevića, kao i ideju moharhije među Srbima.

Povod za obnovu navodno je bilo pismo koje je major Ljubomir Vulović dan pred streljanje napisao, a koje je dospelo u ruke Aleksandra Rankovića, čoveka "broj dva" novog režima.

Na tom ponovljenom procesu 1953. godine u Beogradu, Apis i njegovi crnorukci su proglašeni nevinim i posmrtno rehabilitovani.

Streljanje Apisa i njegovih saradnika na Solunskom polju označilo je kraj jedne ere i pokazalo složenost političkih i vojnih intriga tog vremena. Njegova ličnost i delovanje i dalje izazivaju kontroverze i intrigiraju istoričare, čineći Apisa jednom od najpoznatijih i najspornijih figura srpske istorije.

Bonus video 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi