Katastrofe koje su obeležile 2023. u slikama: Zemlja je bila na udaru mnogih nepogoda (FOTO)

Serije tornada, zemljotresa, poplava i požara pustošile su našu planetu i 2023. godine, a ogroman broj ljudi je stradao dok su stotine hiljada raseljene.

Jedan od najsmrtonosnijih događaja je bio zemljotres od 7,5 stepeni koji je 6. februara pogodio Tursku i Siriju kada je poginulo skoro 60.000 ljudi.

Zemlje širom sveta su brzo odgovorile na pozive u pomoć šaljući spasilačke timove i pomoć. Ipak, slanje pomoći je bilo mnogo teže u Siriji nego u Turskoj, prvenstveno zbog sankcija SAD.

Maroko je stradao u potresu od 6,8 stepeni u septembru kada je stradalo najmanje 2.900 ljudi. Mnoga živopisna planinska sela u regionu Atlasa su uništena. Najmanje 500.000 ljudi je raseljeno, 59.000 domova oštećeno, a 19.000 uništeno.

Potom je usledio udar u Avganistanu. Ovu zemlju je u 7. oktobra pogodio zemljotres od 6,3 stepena, a četiri dana kasnije je zabeležen još jedan od 6,4 stepena. Stradalo je oko 3.000 ljudi.

Save the Children via AP

Tajfun Doksuri je u julu doneo velike padavine i poplave u najmanje 16 gradova i provincija na severoistoku Kine. 

Profimedia

Mediteranska oluja Danijel je u septembru opustošila Libiju kada je tokom jednog vikenda palo kiše koliko za osam meseci. Dve brane su pukle, a Derna je najviše stradala - nestalo je 25 odsto grada. Potvrđeno je oko 4.000 mrtvih, ali se mnogi i dalje vode kao nestali.

Serija šumskih požara pogodila je havajsko ostrvo Maui kada je skoro potpuno uništen grad Lahajna. Zvanično je saopšteno da je preminulo najmanje 100 ljudi, ali je identifikacija bila veoma teška.

Veći deo Havaja bio je pod crvenim upozorenjem na rizike od požara, ali je tačan uzrok izbijanja vatre i dalje nepoznanica. Smatra se da su nastali kombinacijom kopnenih i atmosferskih uslova koji su stvorili "vatreno vreme".

Prema procenama, 2023. je bila najtoplija u istoriji.

Turisti su takođe bežali od požara na Rodosu i Krfu, a najgore je prošla Kanada gde je vatra uništila 18 miliona hektara šume.

AP Photo/Petros Giannakouris

Rog Afrike, koji se jedva oporavlja od razarajuće suše koja je miliona stavila gladnima, iskusio je i jake kiše i poplave povezane sa fenomenom El Ninjo. Novembarske poplave su ubile desetine ljudi dok je veliki broj meštana Kenije, Somalije i Etiopije bio primoran da napusti svoje domove.

AP Photo/Brian Inganga

Sa druge strane, suša takođe uzima danak, pogotovo u Amazonu, a naučnici kažu da će ovakvo smenjivanje vremenskih ekstremnih prilika da postane sve uobičajenije i ozbiljnije kako se planeta zagreva.

AP Photo/Edmar Barros, File

Dvadeset i dve oluje su se razvile u 2023. godini: Dvadeset je bilo imenovano, a radi se o 12 tropskih oluja, sedam uragana itd. Prosečna uraganska sezona ima 14 oluja.

"Najskuplja" je bila oluja Idalija koja je nanela štetu od milijardu dolara.

Kada je reč o tornadima u SAD, zabeleženo ih je najmanje 1.450 u ovogodišnjoj sezoni. Najviše ih je bilo u martu - 266 i junu - 241. 

AP Photo/Mark J. Terrill

Ratovi i humanitarne krize

Osim toga, rat u Sudanu, koji je izbio 15. aprila, izazvao je novu humanitarnu krizu, a procenjuje se da je ubijeno više od 12.100 ljudi.

Zbog sukoba je oko 6,6 miliona Sudanaca napustilo svoje domove, a deca predstavljaju oko polovine raseljenih u zemlji.

Palestinski Hamas je 7. oktobra napao jug Izraela i tom prilikom ubio oko 1.200 ljudi. Međutim, izraelska odmazda je dovela do neviđenog stradanja i krize.

AP photo

U dosadašnjim bombardovanjima je u Pojasu Gaze ubijeno oko 22.000 Palestinaca, a isporuke vode, struje, goriva i hrane su skoro nepostojeće.

AP Photo/Ali Mahmud

Osim što raseljenima svakodnevno prete bombe, opasnost od raznih zaraznih bolesti je podjednako velika.

Humanitarna kriza u Avganistanu je ove godine dostigla zabrinjavajuće nivoe. UN ističu da više od tri miliona dece gladuje u Avganistanu i da četvrtina njih pati od teške akutne neuhranjenosti. Sa 28,3 miliona ljudi kojima je potrebna humanitarna pomoć, Avganistan predstavlja najveću krizu na svetu.

AP Photo/Ebrahim Noroozi

Osim što je zemlja razorena ratom, socio-ekonomskim i političkim problemima, prirodne nepogode dodatno pogoršavaju situaciju. Suša, zvanično proglašena u junu 2021, bila je najgora u poslednjih 30 godina.

Kao što smo pomenuli, u oktobru su dva snažna zemljotresa značajno oslabila već oronulu infrastrukturu, a 114.000 ljudi je bilo pogođeno ovom nepogodom.

AP Photo/Ebrahim Noroozi

Osim kriza koje već godinama muče određene zemlje poput Jemena ili Sirije, što se nastavilo i ove godine, treba pomenuti i dramatičnu situaciju na meksičko-američkoj granici gde već neko vreme traje migrantska kriza.

Broj migranata otkrivenih na južnoj granici SAD premašio je dva miliona u 2022. i 2023. godini, a samo u septembru 2023. godine, prema podacima američke unutrašnje bezbednosti, američke granične patrole otkrile su više od 200.000 migranata koji su nezakonito prešli granicu između SAD i Meksika.

Profimedia/Brandon Bell

Većinu migranata čine Venecuelanci ili Haićani, a osim stanovnika Južne Amerike koji beže od progona, nasilja, loše ekonomske ali i klimatske situacije, mogu se sresti i Indijci, Ukrajinci i drugi.

AP Photo/Edgar H. Clemente

Više od 7,7 miliona ljudi je samo za šest meseci 2023. pobeglo iz Venecuele što je jedna od najvećih izbegličkih kriza u Južnoj Americi i jedna od najvećih na svetu. Oko 6.53 miliona njih se nalazi širom kontinenta i na Karibima. U samoj zemlji, humanitarna pomoć je potrebna četvrtini društva. Procenjuje se da je stopa siromaštva iznad 95 odsto.

 

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi