Buja cveće na Antarktiku, ali to nije dobra vest

Cveće se širi na Antarktiku dok letnje temperature rastu, pa je ovaj seo sveta svake godine sve manje prepoznatljiv.

Na kopnu, naučnici su otkrili cvetne biljke, mahovinu i alge kako se šire kao nikada ranije, a na moru je obim plutajućeg morskog leda dostigao rekordno nizak nivo. Ove dramatične promene su se poklopile sa porastom letnjih temperatura. Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu su 2022. zabeležili najveći toplotni talas koji je ikada pogodio Antarktik.

U martu su temperature blizu južnog pola dostigle maksimum kada je tokom tri dana bilo mereno -10 stepeni.

Ovo je bila najtoplija temperaturna anomalija zabeležena bilo gde u svetu, rekao je Edvard Blančard-Vriglsvort, atmosferski naučnik i prvi autor objavljenog rada tima Univerziteta u Vašingtonu.

Nekima iz njegovog tima koji su u to vreme radili na Antarktiku je očigledno bilo dovoljno toplo da su nosili šortseve, pa čak i da idu bez majice na suncu.

Trenuci poput ovih pokazuju jasnije nego ikad da Antarktik nije imun na klimatsku krizu, kao što su neki naučnici nekada mislili.

 

 

Da bi shvatio koliko je nedavnog toplotnog talasa na Antarktiku pripisano klimatskim promenama, tim naučnikaje koristio strategiju modeliranja koja se oslanja se na „rasplet prošlih događaja, ili verodostojnih budućih događaja“ da bi reprodukovala trenutne klimatske događaje.

„Otkrili smo da su klimatske promene tokom prošlog veka pojačale toplotni talas za 2 °C, dok bi ekvivalentni toplotni talas 2096. godine bio za dodatnih 6 °C topliji u odnosu na 2022. (8 °C u odnosu na 1922.)“, pišu istraživači u svojim nalazima.

Taj budući scenario mogao bi da martovske temperature na Antarktiku dovede opasno blizu tačke topljenja, preteći ogromnim delovima leda na kontinentu.

Trenutno su Antarktik i povezana ostrva prekriveni trajnim snegom i ledom, sa samo oko jednog procenta pogodnog zemljišta za cvetanje biljaka kao što su antarktička dlakava trava (deschampia antarctica) i antarktička bisernica (colobanthus prettinsis).

 

 

U poslednjih nekoliko decenija, međutim, toplija proleća i leta su dovela do porasta takvih biljaka, pri čemu su se stope rasta povećale za 20 procenata ili više od 2009. do 2018.

Do kraja veka, neki modeli predviđaju trostruko povećanje zemljišta bez leda na Antarktičkom poluostrvu koje će omogućiti i kolonizaciju biljaka.

Ako vegetacija nastavi da se širi u ovim zonama, istraživači se brinu da će to dovesti do „nepovratnog gubitka biodiverziteta" na Antarktiku.

„Znamo da će postojati hiljade kvadratnih kilometara površine bez leda i da će toplije temperature i dodatna dostupna voda stvoriti nova staništa pogodna za kolonizaciju, što će nekim vrstama biti od koristi, a drugima ne“, objasnila je Džasmin Li, biolog za zaštitu prirode.

„Nažalost, blaža klima će takođe smanjiti barijeru za dalju invaziju novih vrsta – kako biljnih tako i životinjskih.

Naučnici širom sveta sada rade najbrže što mogu da razumeju prošla i sadašnja staništa Antarktika kako bi mogli da pokušaju da ih sačuvaju za budućnost.

Studija o toplotnom talasu na Antarktiku objavljena je u časopisu Geophysical Research Letters.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi