Zašto postoje dva sistema merenja? Samo tri države sveta koriste imperijalni, a Amerika nije prešla na metrički iz više razloga

Dok većina sveta koristi međunarodni sistem jedinica, poznat i kao metrički sistem, tri države imaju sopstveni sistem, zasnovan na starom britanskom imperijalnom sistemu inča i funti.

Zemlje koje nisu prihvatile metrički sistem su Liberija, Mjanmar i Sjedinjene Američke Države, zbog čega se postavlja pitanje zašto su toliko tvrdoglave u korišćenju milje i galona kada je ostatak sveta odavno krenuo dalje i prihvatio kilometar i litar.

Šta je metrički sistem?

Na osnovu metra za dužinu i kilograma za masu, metrički sistem je prvi put usvojen u Francuskoj 1795. Nakon Francuske revolucije vlada je zatražila od naučnika da razmotre na hiljade različitih tradicionalnih mernih sistema da bi dobili jedinstven sistem merenja.

Metar je originalno bio definisan 1793. godine kao jedan desetomilioniti deo rastojanja između ekvatora i Severnog pola. Nova jedinica, duga oko trideset devet inča, od tada je postala mera za sva merenja.

Metrički sistem, ili SI (Sisteme International), zasnovan je na ovom originalnom meraču i trenutno zvaničnom sistemu merenja za skoro sve zemlje, uključujući zemlje bivšeg Britanskog carstva, kao što je Australija (Kanada je prešla na metrički sistem sedamdesetih i osamdesetih).

Profimedia

SI jedinice, osnovne jedinice koje se ne zasnivaju ni na jednoj drugoj jedinici, jesu metar, kilogram, sekunda, amper (električna energija), кelvin (iako je celzijus praktičniji za nenaučne primene), mol (hemija) i kandela (intenzitet svetlosti).

Šta je imperijalni sistem?

Britanski imperijalni sistem je bio zvanični sistem težina i mera u Ujedinjenom Kraljevstvu od 1824, sve dok nisu usvojili metrički sistem 1965.

Imperijalni sistem je standardizovao mere za jedinice kao što su funta i stopa, koje su imale različita značenja na različitim mestima. Sistem Sjedinjenih Država zasnovan je na britanskim imperijalnim jedinicama koje su postojale pre Zakona o težinama i merama iz 1824.

Po čemu se britanski imperijalni sistem razlikuje od američkog?

Postoji nekoliko ključnih razlika između američkog sistema i imperijalnog sistema koji se koristio u Velikoj Britaniji dok nisu usvojili metrički sistem: američki galon je zasnovan na galonu vina od 231 kubnog inča, američka tečna pinta je 0,473 kubna decimetara, a suva pinta je 0,551 kubni decimetar; britanski stoun/kamen (14 funti) ne koristi se u SAD.

Profimedia

Zašto SAD ne koriste metrički sistem?

Pošto je uobičajeni sistem Sjedinjenih Država postojao tokom industrijske revolucije, to je sistem merenja na kome se zasniva američka proizvodnja, pa su velike komapnije vodile kampanju protiv pokreta za usvajanje metričkog sistema.

Pošto se i američki i metrički sistem predaju u školama, mnogi Amerikanci smatraju da nema potrebe za prelaskom na metriku.

Kako se sve odvijalo?

Kada je Britansko carstvo kolonizovalo Severnu Ameriku pre nekoliko stotina godina, donelo je sa sobom britanski imperijalni sistem, koji je i sam bio zapetljana zbrka podstandardizovanih srednjovekovnih težina i merenja. U vreme kada je Amerika proglasila nezavisnost 1776. godine, bivše kolonije su i dalje imale problema sa ravnomernim merenjem fizičkih veličina širom kontinenta.

Prvi korak je bio davanje ovlašćenja Kongresu „da kuje novac i utvrđuje standard za tegove i mere“. Državni sekretar Tomas Džeferson je 1790. godine napravio analizu ovog pitanja i nije bio rad da pokrene svoju zemlju ka decimalnom metričkom sistemu - u to vreme novonastalom standardu stvorenom u Francuskoj.

Profimedia

Hladan odnos Amerike i Francuske nije previše pomogao. Proglašenje metričkog sistema obavljeno je 22. juna 1799. godine u Parizu i kasnije je pohranjeno u Arhivu Republike kao fizičko oličenje standarda. Prototip merača i prototip kilograma, oba napravljena od legure platine, videli su predstavnici francuskih i nekoliko stranih vlada, kao i neki od značajnih prirodnjaka tog vremena. Međutim, Francuska nije pozvala predstavnike SAD sa ostalim dostojanstvenicima iz stranih zemalja da doputuju u Pariz kako bi se upoznali sa metričkim sistemom.

Čak i da su američki predstavnici otputovali u Pariz, najverovatnije se ne bi vratili sa povoljnim vestima. Godine 1821, nakon proučavanja različitih mernih jedinica koje su koristile 22 države, državni sekretar Džon Kvinsi Adams je utvrdio da je sistem SAD dovoljno ujednačen i da ne zahteva nikakve promene. Većina ljudi je zapravo verovala da metrički sistem neće preživeti Napoleonovu vladavinu. Međutim, do trenutka kada se američki građanski rat završio, većina Evrope je postala metrička - osim Britanaca.

Godine 1866. aktom Kongresa koji je potpisao predsednik Endru Džonson postalo je „zakonito u Sjedinjenim Američkim Državama da se koriste težine i mere metričkog sistema u svim ugovorima, poslovima ili sudskim postupcima“. Taj čin je, međutim, bio samo čin prepoznavanja, koji nije nužno bio sproveden u praksi.

Nakon Drugog svetskog rata svet je započeo ciklus koji se nastavlja i danas: globalizacija. Kako je Amerika uvozila i izvozila sve više i više robe, našla se u teškoj situaciji kada je trgovala sa drugim zemljama, jer je većina njih koristila metrički sistem.

Profimedia

Američke kompanije su morale da prave dvostruke etikete, obučavaju radnike i studente na oba sistema i prenamene hiljade mašina u različitim industrijama. Troškovi su bili ogromni. Imajući ovo na umu, neki kongresmeni su predložili da SAD konačno pređu na metrićki sistem. Američki Nacionalni biro za standarde objavio je 1971. godine izveštaj pod naslovom „Metrička Amerika“, u kom preporučuje da SAD pređu na metrički sistem u narednih deset godina. Kao odgovor, Kongres je 1975. godine doneo Zakon o metričkoj konverziji da bi se započelo sa procesom.

Međutim, do primene nikad nije došlo - došlo se na ideju da se ukine rok od 10 godina i konverzija bude dobrovoljna, i tada niko nije hteo da pređe na metrički sistem. Metrički odbor je raspušten 1982. godine, a metrički sistem nije uspeo da postane široko rasprostranjen u SAD.

Velika Britanija je prešla na metrički sistem 1965. godine, a to se dogodilo samo zato što ju je industrija na to prisilila, jer su britanske kompanije imale previše poteškoća u trgovini sa evropskim zemljama.

Čak i 50 godina kasnije mnogi Britanci i dalje odbijaju da u potpunosti pređu na metriku. Udaljenosti se i dalje mere u miljama, jardima i inčima, težina u funtama i stounima, tečnosti u pinti i galonima.

Profimedia

Međutim, SAD nisu pod pritiskom istih trgovinskih problema kao Velika Britanija. Većina hrane i pića se pravi i koristi u SAD. Što se nauke i industrije tiče, danas većina radi u SI jedinicama. Dakle, barem za sada, Amerikancima je i dalje dobro bez metričkog sistema.

Prelazak na metrički sistem zahtevao bi značajna ulaganja u nove merne instrumente, nove znakove i etikete i novu opremu za preduzeća i industriju. Ovaj trošak bi se prebacio na potrošače, a mnogi Amerikanci nisu voljni da snose dodatne troškove.

Međutim, postoje znaci da su SAD spremne da pređu na metrički sistem. Poslednjih godina obnovljeni su napori da se pređe na metrički sistem, a sve je veća podrška toj inicijativi. Nacionalni institut za standarde i tehnologiju radi na promovisanju upotrebe metričkog sistema u Sjedinjenim Američkim Državama, a napori organizacije naišli su na pozitivan odgovor.

Inače, Mjanmar (bivša Burma) nedavno je najavio da uskoro planira da pređe na metrički sistem, što bi SAD ostavilo samo u društvu Liberije.

 

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi