Zapad hoće da se reši Zelenskog? Najavljeni izbori u Ukrajini pokrenuli brojne teorije, Vašington ima i novog favorita za predsednika

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski signalizirao je da je spreman da održi izbore usred sukoba ukoliko zapadni partneri budu pružili finansijsku pomoć, iako je ranije isključivao tu mogućnost. Zato su mnogi počeli da se pitaju šta se krije iza ove promene mišljenja.

U intervjuu za jednu ukrajinsku televiziju emitovanom 27. avgusta predsednik Vladimir Zelenski je najavio da bi naredne godine u zemlji mogli da se održe izbori, uprkos vanrednom stanju.

- Ne bih da maštam o tome da ćemo živeti bez izbora tri, pet, sedam godina. Ne želim da se stekne utisak da se vlada drži vlasti. Ne držim se ničega. Voleo bih da održimo izbore. Izbori su mogući ako su SAD i EU spremne da nam daju pet milijardi grivna (135 miliona dolara), koje su nam potrebne da organizujemo predsedničke izbore. Neću iskoristiti novac iz tog budžeta za odbranu - kazao je Zelenski.

Ukrajinski predsednik je dodao da će zapadni posmatrači morati da odu u rovove „kako bi imali legitimne izbore za nas i za ceo svet“, a da bi Zapad trebalo da pomogne Kijevu da uspostavi dodatni pristup za glasanje za milione ukrajinskih izbeglica u inostranstvu, posebno u Evropskoj uniji.

Reči Zelenskog se uveliko razlikuju od stava koji je izneo u maju i kasnije, u junu, da će izbori biti mogući tek kada se borbe završe. Ukrajinski predsednik je sredinom avgusta produžio vanredno stanje za 90 dana, do 15. novembra. Ranije je očekivano da se ukrajinski parlamentarni izbori održe najkasnije 29. oktobra 2023, a predsednički početkom sledeće godine.

Zapad traži nove izbore u Ukrajini?

Očigledna „promena mišljenja“ Zelenskog usledila je nakon posete dvopartijske delegacije američkih poslanika koju je predvodio uticajni republikanski senator Lindzi Grejam 23. avgusta. Grejam i njegove demokratske kolege, senatori Ričard Blumental i Elizabet Voren, sastali su se sa Zelenskim u Kijevu i jasno mu stavili do znanja da bi trebalo da održi predsedničke izbore 2024. godine.

AP Photo/Petr David Josek

- Potrebni su nam izbori u Ukrajini sledeće godine. Želim da vidim da ova zemlja ima slobodne i poštene izbore čak i dok je pod napadom - rekao je Grejam novinarima tokom brifinga u Kijevu.

Republikanski senator je tvrdio da se Ukrajina „promenila“ jer je „u prošlosti bila veoma korumpirana zemlja“, ali da „Ukrajinci sada ne profitiraju“ od pomoći SAD.

- Verujem da je vreme da Ukrajina napravi sledeći korak u razvoju demokratije, a to je održavanje izbora 2024. godine - ponovio je Grejem.

Nije prvi put da zapadni lideri pozivaju režim u Kijevu da održi izbore: sredinom maja Tini Koks, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE), izjavio je da Ukrajina mora da održi parlamentarne i predsedničke izbore uprkos vanrednom stanju koje je na snazi.

Zelenski je tada za "Vašington post" rekao da je to nemoguće tokom trajanja vanrednog stanja.

- Ako imamo vanredno stanje, ne možemo imati izbore… Ako ne bude vanrednog stanja, onda će biti izbora - kazao je ukrajinski predsednik.

- Zelenski i njegov bliski saradnik Oleksij Danilov, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine i koordinator predsedničkog štaba, odlučno su odbili svaki zahtev za održavanje izbora - podsetio je u razgovoru za Sputnjik doktor Marko Marsili, saradnik Centra za strateška istraživanja i analize i bivši javni zvaničnik i posmatrač izbora za OEBS-ovu Kancelariju za demokratske institucije i ljudska prava.

Ukrainian Presidential Press Office via AP

- Ovi ljudi ne žele da izgube vlast ni pod kojim okolnostima. Nedavno procenjeni troškovi rekonstrukcije i oporavka koje je izračunala Svetska banka u Ukrajini iznose do 411 milijardi američkih dolara, što je 2,6 puta više od procenjenog BDP-a zemlje za 2022. godinu. To je previše dobra prilika da bi bila propuštena - dodao je Marsili.

- Tini Koks, predsednik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, čija je članica Ukrajina, nada se da će Ukrajina održati predsedničke i parlamentarne izbore jer ništa ne sprečava njihovo organizovanje, osim Ustava i vlade koja obnavljanjem vanrednog stanja stvara pravne uslove za suspendovanje glasanja naroda, prema osnovnom zakonu. Vrhovna rada može jednostavno da izmeni Ustav ili uvede izuzetak u vanredno stanje da bi sprovela izbore - naglasio je istraživač.

Da li Vašington želi da se otarasi Zelenskog?

Izgleda da je Zelenski bio primoran da se povinuje insistiranju američkih kongresmena da se izbori održe, iako tajming ne izgleda savršeno: pogrešna ukrajinska kontraofanziva i ogromni gubici na bojnom polju ne idu naruku aktuelnom ukrajinskom predsedniku i njegovoj pratnji. Međunarodni vojni posmatrači sumnjaju da kijevski režim ima ikakve šanse da preokrene ravnotežu u svoju korist.

- Uprkos zabrani 11 proruskih partija, uključujući OPZŽ (Opoziciona platforma za život), nekada drugu po veličini stranku u zemlji i najveću prorusku stranku u državi, Zelenski se suočava sa sve većom podrškom koju dobija Sergej Pritula. Očigledno na demokratskim izborima ne bi trebalo da bude partija kojima nije dozvoljeno da učestvuju, poput proruskih partija. Većina stanovništva možda želi rešenje konflikta pregovorima - rat nikada nije popularan, a zabrana putovanja je uvedena u Ukrajini da bi se izbeglo bekstvo vojnih obveznika - rekao je Marsili.

Profimedia

Sada se postavlja pitanje zašto se američki poslanici, kao i političari PSSE, zalažu za izbore u Kijevu. Neki ruski i ukrajinski posmatrači veruju da u Ukrajini zapravo nisu u igri demokratske vrednosti već interesi zapadnih pokrovitelja Kijeva.

Prema ruskim političkim posmatračima, američki spoljnopolitički establišment ima neku vrstu „zamora od Zelenskog“. Sa kabinetom Zelenskog nije lako izaći na kraj; ukrajinski predsednik pokušava da privoli Vašington da obezbedi više oružja i novca koji tim Zelenskog navodno rutinski proneverava. U aprilu je istraživački novinar Simor Herš, dobitnik Pulicerove nagrade, citirao procene CIA da su Zelenski i njegovo okruženje proneverili najmanje 400 miliona dolara samo od američke pomoći 2022.

Osim toga, ruski posmatrači sugerišu da je uticaj Londona na Kijev i dalje jači od uticaja Vašingtona. Zato kreatori američke politike nastoje da Zelenskog učine „prijatnijim“, s obzirom na to da mu izbori predstavljaju određeni izazov, ili da ga potpuno zamene drugom političkom figurom. Prema rečima posmatrača, američki favorit u ukrajinskoj potencijalnoj predsedničkoj trci najverovatnije je Sergej Pritula.

Pritula je ukrajinski glumac i stendap komičar koji je ušao u politiku posle 2019. Naveden je kao inicijator projekta „Narodni bajraktar“ i kampanja za prikupljanje novca za ukrajinske oružane snage. Ukrajinska štampa je ranije objavila da je Pritulina politička kampanja zamisao Viktora Pinčuka, uticajnog ukrajinskog oligarha poznatog po dugogodišnjim vezama sa političkom dinastijom Klinton.

AP Photo/Mindaugas Kulbis

Od 2008. do 2021. Pritula je radio za ukrajinski televizijski kanal „Novi kanal“, čiji su krajnji korisnik Viktor Pinčuk i njegova supruga Olena Frančuk, ćerka drugog predsednika Ukrajine Leonida Kučme. Neki posmatrači sugerišu da način na koji Pritulu i dalje „reklamira“ Pinčuk odgovara projektu ukrajinskog oligarha Igora Kolomojskog kojim je doveo komičara Zelenskog na vlast u Ukrajini.

Da li su SAD zainteresovane da Zelenski ostane na vlasti?

Neki ukrajinski posmatrači, pre svega Tatjana Montjan, ukrajinska pravnica i bivša političarka, izgleda imaju drugačiji stav: ona je na svom Telegram nalogu pretpostavila da američki spoljnopolitički establišment ne želi da se reši Zelenskog u koga je već uložio dosta.

Ono što Grejam i njegove kolege traže jeste da dodatno legitimišu Zelenskog kroz nove predsedničke izbore i nastave svoj večiti rat u Ukrajini do poslednjeg Ukrajinca, smatra ukrajinska advokatica. Ona ne veruje da izbori predstavljaju izazov za aktuelnog ukrajinskog predsednika nakon što je podvrgao nacionalnu političku arenu čišćenja i otarasio se opozicionih političara i novinara.

- Amerikanci su svesni da je rat savršeno vreme za održavanje kontrolisanih predsedničkih izbora - napisala je Montjanova u svom najnovijem tekstu.

Ukrainian Presidential Press Office via AP

Ona smatra da bi Zelenski mogao istovremeno da održi predsedničke i parlamentarne izbore 2024. Prema njenim rečima, bilo bi veoma teško nazvati te izbore poštenim i slobodnim u uslovima svemoćnog uticaja SBU (ukrajinske Službe bezbednosti), totalne kontrole nad štampom i u okruženju gde se svaka kritika vlasti izjednačava sa izdajom i "opravdanjem ruske agresije".

Kada Zelenski osvoji još jedan petogodišnji mandat, američki spoljnopolitički establišment biće slobodan da nastavi svoj posrednički rat protiv Rusije dok pokušava da ojača podršku za naoružavanje Kijeva među američkim biračima, koji sve više gube apetit za Bajdenovo trošenje na Ukrajinu.

Izbori takođe pružaju dodatnu priliku timu Zelenskog da zaradi.

- Ukrajina je među najkorumpiranijim zemljama u Evropi i naginje ka dnu sveta, a finansijska pomoć sa Zapada je definitivno prilika za ukrajinske političke i vojne lidere da stave novac u džep, što pokazuju dva velika korupcionaška skandala u vezi sa državnim nabavkama vojnih ugostiteljskih usluga i električnih generatora koji su otkriveni prošlog januara - primetio je Marsili.

Kako je kontraofanziva kijevskog režima zastala, narativ o „pobedi demokratije“, po svemu sudeći, ima cilj da udahne novi život zapadnoukrajinskom narativu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi