Vikiliks dokumenti: Šest velikih otkrića! Zbog ovoga Asanžu preti 175 godina zatvora

Osnivač Vikiliksa, Džulijan Asanž, i dalje se suočava sa kaznom od 175 godina zatvora u Sjedinjenim Državama zbog otkrivanja najvećeg korupsa poverljivih informacija u istoriji te zemlje.

Otkad je raskrinkao zločine američke vojske na Bliskom istoku na meti je Vašingtona. Godine je proveo u ekvadorskoj ambasadi u Londonu sve do 2019. kada je uhapšen i prebačen u zloglasni britanski zatvor Belmarš.

Asanž je "opasno blizu" da bude isporučen SAD nakon što je na sudu izgubio najnoviju žalbu, rekla je njegova porodica.

Njegovi advokati su rekli da će ponovo uputiti žalbu istom sudu, usled straha da bi mogao da provede ostatak života u zatvoru jer je objavio nekoliko hiljada poverljivih vojnih i diplomatskih dokumenata.

U presudi na tri stranice, sudija Višeg suda Velike Britanije Džonatan Svift odbacio je svih osam tačaka Asanžove žalbe protiv ekstradicije Americi, koju je u junu prošle godine potpisala tadašnja britanska ministarka policije Priti Patel.

Međunarodna i Evropska federacija novinara pozvale su SAD da odustanu od optužbi protiv Džulijana Asanža i da mu dozvole da se vrati kući svojoj deci i supruzi. 

Ovo su neka od najvećih otkrića Vikiliksa:

Zatvor Gvantanamo

Jedno od prvih "curenja" poverljivih podataka iza kojih je stajao Vikiliks ticao se uputstva američke vojske, na 238 strana, o "standardnim operativnim procedurama" za zatvor u zalivu Gvantanamo na Kubi.

Uputstvo je pokazalo da je vojska određene zatvorenike držala podalje od inspekcija Crvenog krsta, a novi zatočenici su se stavljali dve nedelje u izolaciju kako bi se bolje povinovali istražiteljima.

570.000 poruka poslatih 11. septembra

Vikiliks je u novembru 2009. objavio više od pola miliona pejdžerskih poruka poslatih u roku od 24 sata oko 11. septembra 2001. kada se dogodio teroristički napad na tlu SAD, u kome je stradalo skoro 3.000 ljudi.

Poruke su razmenjivane između Pentagona, FBI, FEMA-e i njujorške policije.

Profimedia

Američki helikopter ubija civile u Iraku

Vikiliks je aprilu 2010. objavio snimak američkog helikoptera "apača" kako ispaljuje vatru u Bagdadu. Snimak je nastao 2007. godine, a prilikom napada je poginulo najmanje devet muškaraca, uključujući i fotografa agencije Rojters i njegovog vozača.

Zbog objavljivanja ovog snimka uhapšen je vojnik Bredli Mening, odnosno, Čelsi Mening (posle promene pola). Ona je bila osuđena na 35 godina zatvora, ali je oslobođena nakon što ju je amnestirao predsednik Barak Obama 2017. godine.

Vojni dokumenti o Iraku i Avganistanu

Vikiliks je 2010. objavio pregršt poverljivih dokumenata o američkim vojnim akcijama. U javnost je pušteno više od 90.000 dokumenata o Avganistanu, a kasnije i oko 400.000 o ratu u Iraku.

Mnogi su sadržali podatke o ubistvima civila, lovu na vođu Al Kaide Osamu bin Ladena i iranskom podržavanju militanata u Iraku.

Depeše Stejt departmenta

Više od 250.000 neizmenjenih američkih diplomatskih depeša, koje datiraju od 1966. do 2010, objavljivano je od kraja 2010. do septembra 2011.

Tadašnja američka državna sekretarka, Hilari Klinton, tzv, "Kejblgejt" je nazvala napadom na međunarodnu zajednicu.

AP Photo/Andrew Harnik, File

U dokumentima se moglo videti kako je američka vojska sprovodila tajne napade dronovima u Jemenu, pokušaje SAD da dobije informacije o predstavnicima UN, nagovaranje saudijske kraljevske porodice da Vašington bombarduje Iran i opis Rusije kao "mafijaške države".

Ukradeni mejlovi

Vikiliks je u julu 2016. objavio skoro 20.000 mejlova Demokratskog nacionalnog komiteta, a u oktobru iste godine oko 2.000 mejlova koje je slao Džon Podesta, tadašnji vođa kampanje Hilari Klinton.

Mejlovi su pokazali da je Komitet favorizovao Klintonovu kao kandidata za predsednika SAD, iz redova demokrata, na štetu senatora iz Vermonta Bernija Sandersa.

AP Photo/Jose Luis Magana

Između ostalog, predsedavajuća Komiteta, Dona Brazil, tada je čelnicima kampanje Hilari Klinton unapred davala pitanja na koja su kandidati odgovarali tokom debata.

Kako je Sanders uživao veliku popularnost i imao značajne šanse da postane kandidat za predsednika, Hilari Klinton je na sve načine pokušala to da spreči, što pokazuju ovi mejlovi. Očekivano, za curenje mejlova u javnost okrivljeni su ruski hakeri.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi