Od osvajanja svemira i Titanika do Mont Everesta: Kako milijarderi ispunjavaju svoje fantazije luksuznim putovanjima?

Iako su ljudi uspeli da istraže većinu naše planete, određena mesta i dalje predstavljaju nepoznanicu.

Međutim, bogataši se utrkuju u tome ko će osvojiti nepristupačna prostranstva, koja običnim ljudima nisu tako lako dostupna.

To najbolje pokazuje i nedavni nestanak podmornice Titan kojom je pet ljudi pokušalo da otputuje do olupine čuvenog Titanika. U nedelju je izgubljena komunikacija sa plovilom, a procenjuje da će posada imati vazduha do četvrtka uveče.

Profimedia/ABACAPRESS.COM

Među putnicima je bio britanski milijarder Hamiš Harding, kao i jedan od najbogatijih ljudi Pakistana Šazada Davud i njegov sin Suleman Davud.

Za ovu avanturu treba izdvojiti 250.000 dolara po osobi.

Iz svemira do morskih dubina

U poslednjih nekoliko decenija, nove industrije namenjene milijarderima su se umnožile, a predvode ih najbogatiji ljudi sveta poput Džefa Bezosa, Ričarda Brensona ili Ilona Maska.

- Bogataši vole rakete - rekao je jednom prilikom bivši američki predsednik Donald Tramp tokom sastanka o privatnim ulaganjima u svemirska istraživanja.

- To je bolje nego da mi plaćamo za to - dodao je.

Ispostavilo se da bogataši vole i podmornice. Brenson, osnivač kompanije "Virgin Galactic" koja vodi turiste u svemir, pokrenuo je 2014. i firmu "Virgin Oceanic" za istraživanje morskih i okeanskih dubina.

AP Photo/Andres Leighton

I Hamiš Harding se takođe okušao u tim putovanjima - 2021. je obišao Marijanski rov (najdublje mesto na Zemljinoj kori), a godinu dana kasnije se otisnuo u svemir uz pomoć Bezosovog "Blue Origin-a". Podsetimo, "Blue Origin" mušterije vodi do ivice svemira u kapsuli "Nju šepard", a tom prilikom nekoliko minuta mogu da provedu u bestežinskom stanju posle čega se vraćaju na Zemlju. 

Iako se ne zna cena ovog poduhvata, "Virgin Galactic" za to naplaćuje 450.000 dolara po osobi.

Postoje i kompanije koje turistima omgućavaju da posete i Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS).

Začetak svemirskog turizma se vezuje za Denisa Tita, američkog menadžera za investicije, koji je 2001. godine platio 20 miliona dolara za sedmodnevni put do MSS. Operacija je bila rezultat dogovora između ruske kompanije "MirCorp" i američke "Space Adventures Ltd" i bila je viđena kao način prikupljanja novca za održavanje već oronule stanice. 

Roscosmos State Space Corporation via AP

MSS je osnovana 1998, a od tada je primila značajan broj ultrabogatih putnika.

Od 2007. godine se može ruskim sojuzom putovati oko Meseca za 100 miliona dolara.

- Ovde se ne radi samo o radu za državu ili da li ste borbeni pilot ili član NASA, to je sada dostupno za sve nas. Promenili smo smisao toga šta znači biti astronaut - rekao je Erik Anderson, predsedavajući kompanije  "Space Adventures" promovišući putovanja do MSS.

Među njegovim klijentima su bili osnivač Cirkusa Soleil, Gaj Laibert, softverski inženjer Majkrosofta Čarls Simonji i tvorac kompjuterskih igara Ričard Gariot.

Zahvaljujući njima se i japanski milijarder, Jusaku Maezava, otisnuo do MSS u decembru 2021. godine.

Roscosmos space agency, via AP

- Tako sam radoznao, kako li je u svemiru? Planiram da to sam otkrijem i sve podelim sa svetom - rekao je Japanac uoči svog putovanja. Nekoliko meseci nakon puta u svemir, najavio je da će i on posetiti Marijanski rov. Osim toga, planirao je i da sa Maskovom kompanijom "Space X" kruži oko Meseca. Time bi postao prvi privatni putnik ove kompanije na jednoj misiji ka Mesecu. 

Svemirski turizam je takođe postao način da se finansiraju skupa i neprofitna putovanja u svemir u nadi da će istraživanja i tehnološki razvoj jednog dana spustiti cenu.

Majk Gold, saradnik za Svemirske politike i partnerstva NASA-e, rekao je 2018. Vašington postu da su ova sponzorstva korisna.

- Baš kao i u prvim danima avijacije, ove inicijalne aktivnosti će pomoći da se izgradi infrastruktura i osnovi koji mogu dovesti do budućih inovacija koje, iskreno, danas ne možemo još ni da zamislimo - rekao je.

Dostizanje nižih slojeva orbite je postalo poput penjanja na Mont Everest što takođe privlači sve više turista svake godine. Ipak, to znači i sve više neiskusnih penjača, ali i pretvaranje Himalaja u deponiju.

Nisu samo svemir ili duboko plavo more intrigirali najbogatije ljude sveta.

Ledena prostranstva

Ruski milijarder je pre dve godine lansirao prvi privatni ledolomac kojim se ide na luksuzna putovanja na Severni pol.

Gradnju "La Dače", duge oko 80 metara i vredne 92 miliona evra, naložio je Oleg Tinkov, a za nedeljno putovanje se mora izdvojiti oko 770.000 evra.

"La Dača" poseduje podmornicu, dve platforme za sletanje helikoptera i snoumobile, a može da se održi na površini bez dopune goriva 40 dana. Iako putnici istražuju ledena prostranstva, unutar broda imaju priliku da uživaju u luksuzu. Mogu se opuštati u sauni, na brojnim masažama ili se brčnuti u nekom od džakuzija.

Ledolomac, koji može da putuje ka Severnom i Južnom polu, nosi 24 člana posade i 12 putnika.

- Svet je tako veliki, a naši životi kratki tako da moramo da istražmo što je više moguće - rekao je Tinkov.

Patrik Vudhed, istraživač polova koji je oborio mnoge svetske rekorde, pokrenuo je kompaniju "White Desert Antarctica" kojom bogate klijente vodi na luksuzna putovanja na Južni pol, po ceni od 98.500 dolara po osobi.

Vudhed je napomenuo da je sa Hardingom, koji je jedan od nestalih putnika Titana, više puta putovao na Antarktik, zajedno sa astronautom Bazom Oldrinom.

Osvajanje vrhova

Penjanje na vrh Himalaja je postalo stvar prestiža. 

Od početka 20. veka do 70-ih godina, osvajanje Mont Everesta je bilo veoma skupo i retko i samo oni najhrabriji su se usuđivali na takav poduhvat.

Međutim, početkom devedesetih je planinarenje postalo prilično komercijalno i cene su drastično pale. Ipak, za to zadovoljstvo treba izdvojiti od 30.000 do 100.000 dolara.

Profimedia

Jedan od najkomercijalnijih uspona je zabeležio novinar Džon Krakauer koji je ubedio svog poslodavca, magazin "Outside", da finansira njegov put na Mont Everest 1996. godine.

- Istina je bila da je trebalo da znam bolje, ali sam svejedno otišao. I čineći to, doprineo sam tome da je preminulo nekoliko dobrih ljudi što ću dugo nositi na savesti - naveo je u svojim memoarima.

Naime, iznad 7.500 metara nadmorske visine nastupa tzv. zona smrti u kojoj nema dovoljno kiseonika, a temperature se mogu spustiti i do minus 30. Tu se čak, pogotovo zbog komercijalizacije, mogu stvoriti gužve, zbog čega penjači ne mogu da se spuste, pa mnogi često i stradaju.

Broj komercijalnih uspona na Mont Everest je bio skoro nepostojeći sedamdesetih godina, a 2019. ih je bilo 600.

Dokoni bogataši

Jedan od čelnika Gugla, Alan Justas, upao je u žižu javnosti 2014. kada je skoro sa vrha stratosfere skočio sa balona. U svemirskom odelu je dostigao visinu od oko 40 kilometara u balonu koji je bio napunjen helijumom.

Nakon skoka je 15 minuta proveo u padu, a bio je opremljen padobranom. Skokom se upisao u Ginisovu knjigu rekorda.

Teksaški bogataš Džim Klark potrošio je više od 15 miliona dolara na jahtu "Komanči" nadajući se da će stvoriti "najbrži brod ikada".

Primera je mnogo.

Planovi milijardera da osvajaju nepoznate teritorije su nailazile i na kritike.

Princ Vilijam je pre dve godine rekao da najbogatiji ljudi ne treba da budu fokusirani na istraživanja već da razmišljaju o tome kako da planetu učine boljim mestom za život.

Sa druge strane, osnivač Majkrosofta, Bil Gejts, kritikovao je milijardera Ilona Maska da ne ulaže u vakcine, umesto što želi da kolonizuje Mars.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi