Dejan Petrović pešačio do škole, a kao dete ostao bez oca: Od 15. godine svakog vikenda sviram!

Trubač Dejan Petrović odrastao je u okolini Užica, a i danas ga najlepše uspomene vezuju za rodni kraj, kome se često vraća. Njegovo detinjstvo bilo je kao i svakog drugog deteta sa sela, s time što je on imao ozbiljne predispozicije da se bavi ovim poslom.

- Odrastao sam u porodici gde su bili živi pradeda i prababa, bili smo seosko domaćinstvo, imali smo obradivu zemlju, stoku... Peške sam išao u školu sedam kilometara u jednom pravcu. Čuvao sam ovce, sve sam radio po imanju. Kao dete sam počeo da sviram trubu. Ako čovek zaboravi ko je i odakle je, pljunuo je na sebe - kaže Dejan i dodaje:

- Logičan sled okolnosti je bio da brat i ja nastavimo tradiciju sa trubom. Kao dete sam prisustvovao očevim orkestarskim probama. Ušlo mi je to u dušu od malena. Sa 14 godina sam nažalost ostao bez oca, tada krećem profesionalno da se bavim time i od 15. godine, svaki vikend sviram - objasnio je Dejan za televiziju “E”.

ATAImages/ A.A.

Truba je tradicija Petrovića

Kao dete, imao je drugačije snove, ali je ljubav i tradiciji prema trubi pobedila, te je osvetleo obraz svoje familije.

- Kao mali sam želeo da igram i fudbal i košarku, pa je otac obavio sa mnom jedan ozbiljan razgovor kao vršnjak sa vršnjakom. Rekao mi je da truba nije zezanje i da ne smem da dozvolim da obrukam njega, dedu, pradedu... Da razmislim da li stvarno želim time da se bavim i tad mi je već bilo jasno. Ljudi su od mene očekivali da budem kao on sa 15 godina. To je bilo malo nezahvalno. Danas volim da kažem da mogu da spojim starke i opanke. Bilo je teško doći do toga, odustajao sam tri, četiri puta...

Ćerka neće u muzičare

Dejan važi za patijahalnog čoveka, a o njegovoj porodici se gotovo ništa ne zna jer privatnost retko iznosi u medije.

- Imam divnu i zdravu porodicu, što se tiče glave zdravu. Danas je zavladala najveća bolest, a to je ta što živimo tuđe živote. Imam normalan krug ljudi oko sebe. Ponosan sam na suprugu i ćerku, supruga mi je veliki oslonac, tako i ćerka - rekao je on, pa dodao čime mu se bavi naslednica:

ATAImages/ Antonio Ahel

- Preneo sam joj ljubav prema muzici samo za slušanje. Jedno vreme je svirala klavir, pa je odustala. Sada se bavi grafičkim dizajnom, to je zanima. Ne želim da moje dete robuje mojim poslom. Želim da bude srećna, da li radila na trafici ili bila popularnija od mene.

Kao dečak, susretao se sa surovim komentarima vršnjaka, ali je njegov inat proradio kada je trebao.

- Nervirali su me drugari u školi koji su mislili da je truba seljački instrument, da se svira samo za kolo i izvorne pesme. U meni se probudila želja da dokažem da truba može sve da svira - objasnio je Dejan, pa dodao:

- Ponosan sam na sebe, ali mislim da sam tek sada u najboljim godinama kada mogu da stvaram. Tek ću biti ponosan. Što se tiče privatnog života, ponosan sam što sam uspeo da u svetu bluda ostanem normalan suprug, otac, sin...

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi