Kako se promenila svemirska trka: Nekada je to bio obračun velikih sila, a danas služi za bahaćenje milijardera (VIDEO)

Posle Drugog svetskog rata trebalo je naći novo polje ratovanja.

Tokom Hladnog rata sukobile su se dve velike sile, kapitalističke SAD i komunistički Sovjetski savez, a imale su novi cilj - da osvoje svemir.

Već kasnih pedesetih, svaka strana je pokušavala da dokaže svoju nadmoć, kako u tehnološkom tako i u političko-ekonomskom smislu.

To su bile burne godine. Rasla je opasnost od nuklearnog oružja i špijunaže, započet je Korejski rat, izgrađen je Berlinski zid, a Kubanska raketna kriza umalo nije dovela do još jednog sukoba svetskih razmera.

Istraživanje svemira poslužilo je kao još jedno veliko takmičenje. 4. oktobra 1957. godine, sovjetska interkontinentalna balistička raketa lansirala je "Sputnjik" (što na ruskom znači putnik), prvi satelit u Zemljinu orbitu. To lansiranje je bilo veliko iznenađenje za sve Amerikance.

 

U SAD putovanje u svemir je viđeno kao sledeća stanica američkog istraživanja i bilo je veoma važno pobediti Sovjete.

Već sledeće godine, SAD su lansirale sopstveni satelit "Eksplorer I", koji je dizajnirala američka vojska pod komandom naučnika Vernera von Brauna. Iste godine, predsednik Dvajt Ajzenhauer je potpisao javni ukaz kojim se osniva Nacionalna aeronautička svemirska administracija - NASA, federalna agencija za istraživanje svemira.

Osnovana su i dva, bezbednosno orijentisana, svemirska programa koja je trebalo da deluju simultano sa NASA. Jedna, rukovođena američkim vazduhoplovnim snagama, istraživala je vojni potencijal svemira, a druga, pod vođstvom CIA, sakupljala je podatke o SSSR i njegovim saveznicima putem satelita.

Sovjeti su načinili još jedan korak napred 1959. godine kada su lansirali prvu letelicu "Luna 2" u svemir. Aprila 1961. godine Jurij Gagarin je postao prvi čovek koji je leteo orbitom, u letelici "Vostok 1". Amerikanci su, stoga, želeli da učine isto, ali su kreirali manju i lakšu letelicu, a testirali su je sa šimpanzama. Bila je to Operacija Merkur. Astronaut Alan Šepard postao je 5. maja prvi Amerikanac u svemiru, doduše ne u orbiti.

Kasnije tog meseca, predsednik Džon Kenedi dao je odvažno obećanje - Amerikanci će sleteti na Mesec za manje od 10 godina. U februaru 1962. godine, Džon Glen je postao prvi Amerikanac koji je leteo orbitom, a već se sve uveliko spremalo za svemirski program "Projekat Apolo".

Od 1961. do 1964, budžet NASA je uvećan za skoro 500 procenata, a program za sletanje na Mesec je uključivao 34.000 zaposlenih agencije i 375.000 zaposlenih iz industrijskog i univerzitetskog sektora.

Istovremeno, sovjetski planovi za sletanje na Mesec nisu tekli glatko, što zbog debate o neophodnosti tog poduhvata što zbog smrti Sergeja Koroljova, glavnog inženjera njihovog svemirskog programa.

U decembru 1968. lansiran je "Apolo 8", prva misija sa ljudskom posadom koja je letela oko Meseca, a 16. jula 1969. američki astronauti Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins "Apolom 11" su poleteli na Mesec gde su se uspešno prizemljili četiri dana kasnije.

Kada je Armstrong stupio na površinu Meseca, izgovorio je čuvenu rečenicu: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo".

Profimedia

Ko je pobednik svemirske trke?

Iako su Sovjeti poslali prvi satelit, čoveka, ženu i životinju u svemir, načinili prve fotografije Meseca u svemiru, izveli prvu svemirsku šetnju, na Mesec, Veneru i Mars prvi poslali letelice koje su uspešno sletele i oformili prvu svemirsku stanicu, u Americi preovladava mišljenje da su SAD pobednice svemirske trke zbog sletanja na Mesec.

Pošto su Sovjeti imali četiri neuspešna lansiranja na Mesec od 1969. do 1972, viđeni su kao gubitnici.

Bilo kako bilo, u to vreme se televizija ustalila kao novi medij, pa su milioni ljudi širom sveta pratili poduhvate obe sile. Svakako, u SAD su astronauti posmatrani kao heroji, sovjetski kosmonauti kao negativci.

U godinama koje su dolazile, interesovanje američke vlade za daljim lunarnim misija je opalo. Godine 1975. tri američka astronauta su poslata u svemir u letelici Apola koja se stacionirala u orbiti vozilom sovjetske prozvodnje. Kada su se dve posade susrele, rukovale su se, što je trebalo da simbolizuje postepeno poboljšanje sovjetsko-američkih odnosa, pogotov kad je reč o svemirskim misijama. 

Do dana današnjeg, sletanje na Mesec nije niko ponovio, a svemirska trka, u kojoj su se nadmetale velike sile sa svojim sistemima vrednosti, sada je spala na bahaćenje milijardera koji žele da se poigraju skupim igračkama.

2021. godina je bila dokaz za to.

Milijarderske avanture

- Želim da umrem na Marsu, ali ne od udara - rekao je Ilon Mask jednom prilikom, mada za sada nije najavljivao kada će lično putovati u svemir.

Njegova kompanija "Spejs iks" želi da redovno lansira letelice koje će civile voditi u razgledanje - putnici će leteti orbitom oko planete 4 dana pre nego što se vrate natrag na Zemlju.

Na prvom takvom putovanju sva četiri mesta na misiji platio je Džared Isakman, osnivač "Shift4 Payments", koji nije otkrio koliko je to koštalo.

Dva mesta donirao je bolnici Sent Džud iz Memfisa, tačnije jedno mesto otišlo je zaposlenom bolnice, a drugo nekom izabranom građaninu. 

Mask već godinama priča kako sanja o kolonijama na Marsu, a da će prve rakete sa ljudskom posadom moći da se spuste na crvenu planetu 2025. godine.

Ipak, studija izrađena pod pokroviteljstvom NASA iz 2018. godine odbacila je takve planove jer se smatra da je tako nešto nemoguće sa današnjom tehnologijom.

AP photo

Mask veruje da "ako počnemo za 5 godina, moći ćemo da napravimo samoodrživi grad na Marsu do 2050. godine".

Era svemirskog turizma

Ričard Brenson je početkom jula postao prvi milijarder koji je poleteo u svemir, nakon što je letelica “Juniti” njegove kompanije “Virdžin galaktik” sa šest putnika došla do ivice svemira. Smatra se da je time započeta era svemirskog turizma.

Avion nosač poleteo je sa piste kosmodroma u Novom Meksiku i ispustio “Juniti” sa visine od 15 kilometara, nakon čega su se upalili raketni motori koji su letelicu preneli preko 80 km visine, koju Sjedinjene Američke Države i NASA smatraju granicom svemira.

Brensonovi rivali, među njima i vlasnik Amazona, Džef Bezos, smatrali su da on uopšte nije bio blizu granice svemira.

AP Photo/Andres Leighton

Sporno je pitanje visine, odnosno, granice svemira jer dok SAD priznaju 80 kilometara, prema međunarodno priznatoj Karmanovoj liniji svemir počinje na visini od 100 km.  

Nakon toga, milijarder i jedan od najbogatijih ljudi na svetu, Džef Bezos, poleteo je 20.jula u svemir u svom raketnom brodu “Nju Šepard”, a ovaj let smatra se prekretnicom kada je reč o privatnim putovanjima u kosmos. Posada se uspešno vratila na Zemlju.

- Najbolji dan ikad! – rekao je Bezos nakon sletanja.

Društvo u brodu su mu pravili brat Mark, avijatičarka Veli Fank (82) i tinejdžer koji je nedavno završio srednju školu Oliver Dimen (18).

Bezos se tu ne zaustavlja. Ponudio je da pokrije troškove NASA u iznosu od dve milijarde dolara kako bi američka svemirska agencija ponovo razmotrila mogućnost da sa njim potpiše ugovor za izgradnju vozila za sletanje na Mesec.

AP photo

NASA je u aprilu ugovor dodelila Ilonu Masku i njegovoj kompaniji “Spejs iks”, a odbila ponudu Bezosovog “Blu oridžina”.

Ugovor predviđa izgradnju sistema za sletanje koji bi nosio astronaute na lunarnu površinu najranije 2024. godine.

Iako je bilo očekivano da bi u projektu mogle da učestvuju dve kompanije, Agencija, zbog nedostatka sredstava, može da dodeli ugovor samo jednoj.

Bezos je i neke poznate ličnosti uspeo da zarazi pričama o osvajanju svemira, pa je tako kanadski glumac Vilijem Šatner (90), čuveni kapetan Kirk u seriji "Zvezdane staze", postao najstarija osoba u svemiru.

Profimedia

Raketa kompanije "Blu Oridžin" poletela je 13. oktobra na subordinalni let iz zapadnog dela Teksasa.

Šatner je bio jedan od četiri člana posade u potpuno autonomnoj svemirskoj letilici "Nju Šepard", a let je trajao oko 10 minuta.

Za to vreme, u Bezosovoj kompaniji Amazon radni uslovi su sve gori i gori, a dok se on hvalio još jednim svemirskim letom, najmanje šest ljudi je poginulo kada je tornado pogodio skladište te kompanije u američkoj državi Ilinois.

Kako izgleda kada vam se u komšiluk doseli "Spejs iks" koji isprobava rakete, možete pročitati OVDE.

Posle niza odlaganja, "Spejs iks" je u novembru lansirala letelicu sa četiri astronauta u pravcu Međunarodne svemirske stanice.

Raketa je dovela četiri astronauta u orbitu, uključujući 600. osobu koja je stigla u svemir u poslednjih 60 godina.

Lista od 600 svemirskih putnika kreće se od onih koji su jedva "zagrebali" svemir – poput glumca Vilijama Šatnera, do američkih i ruskih astronauta koji su proveli godinu ili više u orbiti. 

Reklama i u svemiru

Koliko je fasciniran svemirom dokazuje priča da "Spejs iks" planira da u svemir postavi reklamne bilborde. Zapravo, iza ideje stoji kanadska kompanija GEC, a "Spejs iks" će samo transportovati bilborde u svemir.

Projekat podrazumeva male kockaste satelite sa pikselizovanim ekranima sa strane. Jedna jedinica je dimenzija 10x10 centimetara, a u svemir bi ih odnela raketa "falkon 9". Reklama bi bila emitovana preko Jutjuba ili Tviča, a oni koji žele da kupe reklamni prostor mogu to učiniti bitkoinom. Posebno će se birati koordinate, osvetljenost piksela, boja i vreme trajanja reklame. Očekuje se da će sateliti biti lansirani početkom 2022. godine, a sa Zemlje će ekrani moći da se vide zahvaljući selfi-štapovima.

AP photo

U trci za komercijalizacijom svemira, postavljanje bilborda je najmanje željeni ishod, ali ko zna šta još sledi.

Ugovori poput Sporazuma o svemiru iz 1967, godine nalažu kako države i grupe mogu da "koriste" svemir, međutim, za sada, ne postoji nikakav zakon kojim bi nekome bilo zabranjeno da lansira ovakve satelite, pa čak iako mogu da utiču negativno na noćno nebo.

Pretpostavlja se da će svemirsko reklamiranje morati da čeka odobrenje američkih i kanadskih vlasti.

"Spejs iksu" će biti potrebna dozvola Federalne administracije za avijaciju, a sa kanadske strane sigurno postoje neke restrikcije.

Ipak, čini se da kompanija neće imati većih prepreka da lansira jedan bilbord, ali ako u budućnosti slični prizori budu zaklanjali nebo, određena pravila će morati da se uvedu.

Sa druge strane, Mask je već lansirao desetine satelita u Zemjinu orbitu, preko programa Starlink, koji treba da obezbede širokopojasni internet za ceo svet, uprkos negodovanjima astronoma. Sateliti su bili vidljivi i golim okom, a nalaze se na mnogo nižim visinama nego što je to uobičajeno, oko 550 kilometara, zbog čega su se astronomi žalili da njihov rad već trpi. Takođe, postavlja se i pitanje svemirskog otpada.

Ništa bez Kine

Kina je najavila da planira da izgradi ogroman svemirski brod dužine do jednog kilometra.

Program koji će trajati 4 godine treba da ispita je li moguće izgraditi tako nešto u orbiti, a pod tim se podrazumeva da će se komponentne slati u svemir raketama i nekako se spajati na licu mesta u uslovima nulte gravitacije.

Kineska Nacionalna fondacija za prirodne nauke je saopštila da je u potrazi za svemirskom opremom za buduća istraživanja, a cilj im je "dugoročan ostanak" u orbiti.

Ukoliko bi bio izgrađen svemirski brod od 1 kilometra, bio bi 10 puta veći od Međunarodne svemirske stanice.

Kineski državni mediji su napomenuli da je projekat veoma komplikovan. Inače, Kina već konstruiše svoju kosmičku stanicu u orbiti, a glavni deo je sastavljen u aprilu. Za 2022. godinu planirano je 11 misija kako bi se dovršila gradnja stanice.

Osim toga, Kina je poslala sondu na Mars čime se ozbiljno takmiči sa drugim zemljama, posebno Amerikom, u svemirskoj trci.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi