Talibani za godinu dana uspeli u onome što Amerikancima nije pošlo za rukom 20 godina: Drastičnim metodama smanjili izvoz opijuma

Prošlo je skoro godinu dana otkako su talibani zabranili uzgoj maka u Avganistanu koji se koristi za proizvodnju opijata. Uticaj ovog poteza uskoro će pogoditi globalna tržišta, s obzirom na kašnjenje u isporukama od farme do kupca.

To ipak nije dovelo do rešenja, jer izveštaji sada sugerišu da nedostatak avganistanskog heroina na globalnom tržištu i smanjenje dostupnih prirodnih opijata kao što je heroin može dovesti do povećane upotrebe sintetičkih opijata kao što je fentanil.

Ako to bude bio slučaj, onda će se pokazati da su Vašington i Zapad otprilike podjednako stručni u suzbijanju naglih smrtnih slučajeva od predoziranja drogom kao što su bili stručni u suzbijanju uzgoja avganistanskih opijata u vreme kada su imali kontrolu nad zemljom.

Sintetički opijati iz Kine i Meksika se sve više koriste, kao i oni koji se nabavljaju na recept u okviru američkog zdravstvenog sistema.

Tokom globalnog rata protiv terorizma pod vođstvom SAD koji je počeo u Avganistanu 2001. godine predoziranje heroinom u Americi i drugde je poraslo. Uprkos tome što je dve decenije imao kontrolu nad zemljom i njenom vladom, Vašington ne samo da nije uspeo da ograniči uzgoj i izvoz avganistanskog opijuma, već je nadgledao povećanje proizvodnje.

U februaru 2004. godine tadašnji pomoćnik američkog sekretara za međunarodne narkotike i poslove sprovođenja zakona Robert Čarls izneo je pred Kongresom novu politiku za suzbijanje „narkoterorizma“ u Avganistanu. On je naveo želju da se pomogne avganistanskoj vladi, koju podržavaju SAD u njenom cilju „da eliminiše uzgoj opijumskog maka i trgovinu za 10 godina“. Projekat bi uključivao raspoređivanje USAID-a povezanog sa Cijom u oblastima za uzgoj maka kako bi se pomoglo u pronalaženju alternativnih rešenja za poljoprivredu.

AP photo

Međutim, uvek su postojale jake sumnje u iskrenost takvih namera. Politički dokument američkog Ministarstva pravde iz 1991. optužio je Ciju za „saučesništvo u trgovini narkoticima“ u Avganistanu, naglašavajući da su „tajne operacije Cije u Avganistanu, na primer, pretvorile južnu Aziju iz samostalne zone opijuma u ​​glavnog dobavljača heroina za svetsko tržište“.

Bivši direktor Federalne službe za kontrolu droga Rusije Viktor Ivanov sastao se 2010. godine sa zvaničnicima NATO-a da bi zatražio mandat za uništavanje polja maka, navodeći 30.000 smrtnih slučajeva povezanih sa opijumom u Rusiji.

- Ne možemo da dođemo u situaciju da uklonimo jedini izvor prihoda ljudi koji žive u drugoj najsiromašnijoj zemlji na svetu a da im ne pružimo alternativu - odgovorio je tada portparol NATO-a Džejms Apaturaj, prenosi Rojters.

Sada se čini da je misija SAD i NATO-a za borbu protiv pobunjenika služila delimično kao pokriće za čuvanje i zaštitu opijumskih polja od uništenja, što su talibani već radili pre američke invazije 2001. godine.

Prema podacima Stejt departmenta iz arhiva pre 2001. godine, talibanskim zabranama uzgoja maka „nedostaje kredibilitet“. Ipak, javne izjave Vašingtona o iskorenjivanju nikada nisu došle do rezultata.

AP Photo/Abdul Khaliq

Tako je Vašington u martu 2020. godine optužio predsednika Venecuele Nikolasa Madura za „partnerstvo sa narko-terorizma sa FARC-om u proteklih 20 godina". To su izjavili uprkos bezuslovnoj podršci Vašingtona južnoameričkom savezniku, Kolumbiji, narko-državi čija je proizvodnja kokaina planula pod vođstvom bivšeg predsednika Ivana Dukea, čak i kada ga je predsednik Džo Bajden predstavio u Beloj kući 2022. kao „svog prijatelja“. Bajden je dodao: „Poznajemo se dugo i prisećali smo se koliko smo daleko otišli... Dugo sam bio veoma angažovan u odnosima sa Kolumbijom, vraćajući se više od 20 godina unazad do tog starog Plana Kolumbija.”

Tada je bilo neobično što je Bajden pomenuo "Plan Kolumbija" – program od više milijardi dolara koji podržavaju SAD za borbu protiv droge i pobune u zemlji, a koji se u velikoj meri smatra neusplim kada je reč o borbi protiv narkotika. Osim toga, on čak nije ni dao trajne rezultate protiv pobunjenika, prema rečima članova administracije bivšeg predsednika Baraka Obame, koji su zaključili: „Naš kolektivni neuspeh da kontrolišemo zloupotrebu droge ili trgovinu drogom doneo je ogroman ljudski danak.“

Kako su se talibani izborili protiv opijata

Kada su talibani ponovo došli na vlast, zavetovali su se da će se obračunati sa trgovinom drogom i velikom zavisnišću od narkotika koja vlada u toj zemlji.

Militanti su sprovodili racije u Kabulu u kojima su kupili beskućnike, koji su često živeli ispod mostova, i odvodili ih u centre za rehabilitaciju. Veliki broj muškaraca bio je zavisan od heroina i metamfetamina koji su se naširoko proizvodili u Avganistanu.

Nakon racija, u centre su odvodili i po 150 zavisnika. Kada ih okupe, prvo ih tuku, a onda šalju u bolnicu za lečenje zavisnosti "Avisena" u predgrađu prestonice.

AP photo

Na tom mestu nekada je bio kamp "Feniks", vojna baza koju je uspostavila američka vojska 2003. godine, a danas služi za lečenje narkomana. U njega može da se smesti oko 1.000 ljudi, ali ih često ima triput više.

Talibani narkomanima oduzmu sve što poseduju - drogu, novčanike, prstenje, upaljače... i onda sve to zapale. Većina članova porodica zavisnika ne zna gde su oni odvedeni.

Talibani se protive konzumiranju droga jer smatraju da je to protivno islamu. Pojedini zdravstveni radnici se slažu sa tim načelima, pa odobravaju njihove stroge metode.

Prema prošlogodišnjim procenama, u Kabulu je bilo između 100.000 i 150.000 zavisnika od heroina. Mnogi od njih koristili su i metamfetamine. Veliki broj onih koji su smešteni u bolnicama pati i od mentalnih bolesti.

Hodnicima tumaraju poput duhova, a iako pojedinci istuču da ne dobijaju dovoljno hrane, doktori kažu da je glad deo apstinencije i povlačenja droge iz organizma.

Kako je CIA pretvorila Avganistan u narko-državu

Uzgajanje opijuma u Avganistanu poraslo je za trećinu 2020. godine, dok su operacije za suzbijanje narkotika izgubile na značaju.

AP photo

U Avganistanu se koristilo više obradivog zemljišta za obradu opijuma nego što je slučaj sa uzgajanjem koke u Latinskoj Americi. Proizvodnja ove droge direktno upošljava oko pola miliona ljudi.

- To je znatno manje nego što je bilo sedamdesetih, kada se sve proizvodilo uglavnom za domaću upotrebu. Međutim, to se promenilo 1979, kada je CIA pokrenula operaciju “Ciklon”, tokom koje je finansirala mudžahedine kako bi oslabila Sovjete. Tokom narednih 10 godina CIA je usko sarađivala sa pakistanskom obaveštajnom službom ISI, omogućavajući militantima oružje i podršku od dve milijarde dolara - istakao je novinar Alan Mekleod za “Mint pres”.

Kako je CIA pokrenula tajni rat, proizvodnja opijuma duž avganistansko-pakistanske granice je procvetala. Kamioni sa oružjem putovali bi iz Pakistana, a vraćali bi se sa opijumom do novih rafinerija, a smrtonosni proizvod bi završio na ulicama širom sveta. To je rezultiralo time što je osamdesetih zavisnost od heroina u SAD više nego duplirana.

Mudžahedini su morali da smisle novi način zarade, jer oružjem nisu mogli da prehrane porodice.

- Okrenuli su se opijumu. Avganistan je proizvodio oko 100 tona opijuma godišnje kasnih sedamdesetih. Do početka devedesetiih ta količina se uvećala na 2.000 tona, a to je već činilo 75 odsto svetske proizvodnje opijuma – naveo je profesor Alfred Mekoj, autor knjige „Politika i heroin: Umešanost Cije u svetsku trgovinu drogom”.

Profimedia

Do 1999. proizvodilo se 4.600 tona opijuma godišnje, a do tada su se već pojavili talibani koji su želeli da to stopiraju. Uveli su zabranu na uzgajanje opijuma, što je praktično preko noći dovelo do pada proizvodnje na svega 185 tona.

Svega mesec dana posle terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. godine, američki vojnici su patrolirali avganistanskim poljima.

Mekoj kaže da je efekat okupacije bio taj da se proširila proizvodnja droge, što je Avganistan načinilo prvom narko-državom na svetu.

Kako je naveo, do 2008. godine proizvodnja opijuma je činila više od polovine BDP-a Avganistana. Poređenja radi, čak i u najboljim danima, u Kolumbiji je proizvodnja kokaina činila svega tri odsto BDP-a.

Opijum korisno poslužio i talibanima

Nekadašnji portparol NATO-a Džejms Apaturai svojevremeno je rekao da SAD neće sprečavati proizvodnju opijuma, kao što su to činili sa kokom u Kolumbiji, jer bi tako veliki broj siromašnih ljudi ostavili bez prihoda.

AP Photo/Rahmat Gul, File

Metju Hoh, bivši kapetan u redovima američkih marinaca, koji je 2009. godine dao ostavku na svoju poziciju u Stejt departmentu jer se protivio daljoj okupaciji Avganistana, tvrdio je da su lokalni gospodari rata i narko-bosovi jedni drugima uništavali useve i sakupljali novac od SAD kako bi to radili, posle čega bi postajali bogatiji i moćniji.

To se dogodilo jer su talibani imali mnogo koristi od trgovine drogom i koristili su je da povećaju svoju moć i obračunaju se sa SAD.

- Rastuća proizvodnja opijuma i neuspeh SAD da to ograniče omogućili su talibanima izvor finansiranja. Time su finansirali gerilske operacije tokom proteklih 20 godina, čime su postali odlučujući faktor poraza Amerike u Avganistanu - rekao je Mekoj.

 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi