Avganistanci više od godinu dana žive u paklu: Drogiraju decu da bi spavala i ne bi plakala od gladi, vade organe i prodaju ćerke

Otkad su Amerikanci i njihovi saveznici prošle godine napustili Avganistan, stanovnici ove zemlje jedva sastavljaju kraj s krajem, dok je Amerika odlučila da im da samo polovinu njihovog novca koja je stajala zaleđena u Centralnoj banci Avganistana.

Američki predsednik Džozef Bajden potpisao je u februaru izvršnu naredbu kojom se dozvoljava raspodela zamrznute imovine od 7 milijardi dolara za humanitarnu pomoć Avganistanu i za žrtve terorističkih napada 11. septembra, što znači da su građani ove azijske zemlje dobili samo 3,5 milijardi dolara svog novca.

Sredstva koja se drže u SAD zamrznuta su nakon kolapsa međunarodno priznate vlade u Kabulu u avgustu, asada su se pojavila jeziva svedočanstva da Avganistanci daju svojoj gladnoj deci lekove za smirenje, kao i da prodaju svoje ćerke i organe da bi preživeli.

Drogiranje dece

U drugoj zimi otkako su talibani preuzeli vlast i otkad su zamrznuta strana sredstva, milioni su na korak od gladi.

- Naša deca stalno plaču i ne spavaju. Nemamo hrane. Zato idemo u apoteku, uzimamo tablete i dajemo ih našoj deci da bi bila pospana - rekao je Abdul Vahab, koji živi u neposrednoj blizini Herata, trećeg po veličini grada u zemlji, u naselju koje čini hiljade malih kućica od blata.

Svi koji su govorili za Bi-Bi-Si priznali su da su svojoj deci davali lekove, a jedan od njih, Gulam Hazrat pokazao je lek alprazolam - sredstvo za smirenje koji se obično propisuju za lečenje anksioznih poremećaja.

AP Photo/Ebrahim Noroozi

Gulam ima šestoro dece, od kojih najmlađe ima godinu dana.

- Čak i njemu dajem - priznao je on.

Drugi deci daju tablete escitaloprama i sertralina, koji se propisuju za lečenje depresije i anksioznosti.

Doktori kažu da, kada se daju maloj deci koja nemaju adekvatnu ishranu, lekovi poput ovih mogu izazvati oštećenje jetre, zajedno sa nizom drugih problema poput hroničnog umora, poremećaja spavanja i ponašanja.

Ujedinjene nacije su saopštile da se u Avganistanu sada odvija humanitarna „katastrofa“.

Kada su talibani preuzeli vlast prošlog avgusta, bez međunarodnog priznanja nove defakto vlade, strana sredstva koja su priticala u Avganistan bila su zamrznuta, što je izazvalo ekonomski kolaps zbog kojeg su muškarci veći deo godine bili bez posla.

Danima kada bi našli posao zaradili bi oko 100 avganistanskih avgana ili nešto više od 1 dolara.

Ljudi u celoj zemlji su primorani da preduzmu ekstremne korake da bi spasli svoje porodice od gladi.

Bubreg za hranu

AP Photo/Petros Giannakouris, File

Amar, muškarac u dvadesetim godinama, otkrio je da je pre tri meseca imao operaciju uklanjanja bubrega koji je prodao da bi mogao da se prehrani.

- Nije bilo izlaza. Čuo sam da možete da prodate bubreg u lokalnoj bolnici. Otišao sam tamo i rekao im da želim to da uradim. Nekoliko nedelja kasnije dobio sam telefonski poziv da dođem u bolnicu. Radili su neke testove, a onda su mi ubrizgali nešto što me je onesvestilo. Bio sam uplašen, ali nisam imao izbora - rekao je on.

Amar je za bubreg dobio oko 270.000 avganistanskih avgana (3.100 dolara), od čega je većina otišla na vraćanje novca koji je pozajmio da kupi hranu za svoju porodicu.

- Ako jedemo jednu noć, sledeće ne jedemo. Nakon što sam prodao bubreg, osećam se kao da sam pola osobe. Osećam se beznadežno. Ako se život nastavi ovako, osećam da bih mogao da umrem - rekao je on.

Prodaja organa za novac nije novost u Avganistanu. To se dešavalo i pre nego što su talibani preuzeli vlast. Ali sada, čak i nakon tako bolnog izbora, ljudi otkrivaju da još uvek ne mogu da pronađu sredstva za preživljavanje.

Prodavanje ćerki

Mlada majka koja je pre sedam meseci prodala bubreg shvatila je da na kraju to nije rešilo njene probleme. Bila je prisiljena da vrati novac koji je pre nekoliko godina pozajmila za kupovinu ovaca, koje su stradale u poplavi, što ih je ostavilo bez sredsatva za život.

AP Photo/Ebrahim Noroozi

- Sada smo primorani da prodamo svoju dvogodišnju ćerku. Ljudi od kojih smo pozajmili svakodnevno nas maltretiraju govoreći da nam da im damo svoju ćerku ako ne možemo da im vratimo - rekla je ona.

- Tako se stidim naše situacije. Ponekad mislim da je bolje umreti nego živeti ovako - rekao je njen suprug.

Mnogi u Avganistanu tvrde da su bili prinuđenid a prodaju svoje ćerke.

- Prodao sam svoju petogodišnju ćerku za 100.000 svganistanskih avgana - rekao je Nizamudin.

Dostojanstvo sa kojim su ljudi ovde vodili svoje živote slomljeno je glađu.

- Razumemo da je to protiv islamskih zakona i da dovodimo živote naše dece u opasnost, ali nema drugog načina - rekao je Abdul Gafar, jedan od lidera zajednice.

Jedan otac priznao je da je prodao četvorogodišnju ćerku Naziju koja će se udati za dečaka iz porodice u južnoj provinciji Kandahar. Sa 14 godina ona će biti predate toj porodici, a otac je do sada primio dve uplate za nju.

- Većinu sam iskoristio da kupim hranu, a nešto i za lekove za svog mlađeg sina. Pogledajte ga, neuhranjen je - rekao je očajni otac pokazujući sina starog godinu i po dana.

AP Photo/Ebrahim Noroozi

Zapanjujući porast stope neuhranjenosti je dokaz uticaja koji glad već ima na decu mlađu od pet godina u Avganistanu.

Lekari bez granica (MSF) su videli da je stopa prijema u njihove ustanove koje leče neuhranjenost širom zemlje porasla za čak 47 odsto ove godine u odnosu na prošlu.

Centar za ishranu MSF-a u Heratu jedini je dobro opremljen objekat za neuhranjenost ne samo u Heratu, već i u susednim provincijama Gor i Badgis, gde je stopa neuhranjenosti porasla za 55 odsto tokom prošle godine.

Od prošle godine povećali su broj kreveta kako bi se izborili sa brojem bolesne dece koju moraju da prime. Ali i pored toga, objekat je skoro konstantno više nego popunjen. Sve veći broj dece koja pristiže mora da se leči od više bolesti.

Muke talibanske vlade

Hamedulah Motavakil, portparol talibanske pokrajinske vlade u Heratu ispričao ja da vlast prvo pokušava da utvrdi koliko je ljudi zaista u nevolji kako bi se njima izašlo u susret.

AP Photo/Ebrahim Noroozi

- Situacija je rezultat međunarodnih sankcija Avganistanu i zamrzavanja avganistanske imovine. Naša vlada pokušava da identifikuje koliko ih je u nevolji. Mnogi lažu o svojim uslovima jer misle da mogu dobiti pomoć - rekao je on.

Takođe je naglasio i da talibani pokušavaju da stvore radna mesta.

- Tražimo otvaranje rudnika gvozdene rude i projekat gasovoda - kazao je on, iako je malo verovatno da će se to uskoro dogoditi.

Ljudi kažu da se osećaju kao da su ih talibanska vlada i međunarodna zajednica napustili.

Pošto pažnja sveta trenutno nije usmerena na Svganistan, razmere krize u ovoj zemlji možda nikada neće zaista izaći na videlo, jer niko ne broji mrtve i bolesne.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi