Kako bi uopšte izgledala ukrajinska kontraofanziva i šta je ključno za pregovore?

Već neko vreme govori se o tome kako će Ukrajina uskoro da započne svoju prolećnu kontraofanzivu, a prema pojedinim izveštajima, za to sprema 40.000 vojnika.

Napad bi trebalo da usledi u narednim nedeljama ili mesecima, prenosi Rojters.

Ipak, Kijev ima problema u regrutovanju novih boraca. Hiljade vojnika su već izgubile živote u borbama za brojne strateške gradove, poput Bahmuta.

Vlasti planiraju da novi borci stoje rame uz rame sa regularnim vojnim jedinicama koje su u međuvremenu pojačane oružjem koje stiže sa Zapada. Takođe, određen broj ukrajinskih vojnika je u proteklom periodu pohađao obuku u inostranstvu kako bi naučio da rukuje modernim oružjem, tenkovima i drugim borbenim vozilima.

Profimedia

Više od 4.000 vojnika se obučavalo u Nemačkoj, uključujući dve brigade opremljene amerikčim borbenim vozilima "bredli" i "strajker". Još 1.200 ukrajinskih vojnika se i dalje nalazi u toj zemlji.

Rojters prenosi da ukrajinske brigade nose specifična imena, poput "Uragan", "Sparatnci", "Bes", "Azov" i "Kara Dag" (planina na Krimu).

Među regrutima su i žene, ljudi bez vojnog iskustva, kao i nekadašnji policajci i drugi službenici, naveo je ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Igor Klimenko.

Zasada nema naznaka da će uskoro doći do mirovnih pregovora, a Zapad učestalo vrši pritisak na Kijev da se ne seda za pregovarački sto. Zapadni zvaničnici smatraju da ukrajinska vojska mora prvo da povrati neke teritorije od Rusije.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da povlačenje vojske iz Bahmuta dolazi u obzir ukoliko se proceni da će ih opkoliti ruske snage. Procenjuje se da će Zelenski možda povući snage zbog kontraofanzive.

Profimedia

Iz Instituta za proučavanje rata, tink-tenka iz Vašingtona, kažu za AP da bi Ukrajini bilo potrebno više kontraofanziva, a ne samo jedna, ukoliko misli da napreduje na bojnom polju.

Prema jednom scenariju, ako Kijev ne bude odneo neke pobede, i to uz pomoć oružja sa Zapada, njegovi saveznici onda verovatno više neće želeti da ga toliko podržavaju i snabdevaju opremom.

I Rusija i Ukrajina troše neviđene količine municije, stopama koje nisu viđene od dva svetska rata.

Ukrajina poseduje ograničen broj borbenih aviona i helikoptera, zbog čega su ruske snage u velikoj prednosti.

Kako bi izgledala ofanziva Kijeva?

Stratezi smatraju da će Ukrajina pokrenuti veliki napad, ili nekoliko manjih, koristeći naoružanje velikog dometa, uključujući rakete i artiljeriju. Veći deo toga je stigao sa Zapada, a radi se o, primera radi, američkom sistemu HIMARS i haubicama koje mogu da ispaljuju projektile na udaljenost od više od 60 kilometara.

Očekuje se isporuka nekoliko desetina tenkova iz Nemačke, Velike Britanije i SAD, koji bi trebalo da stignu preko Poljske i Norveške.

AP Photo/Roman Chop

Zasada nije poznato kada bi Ukrajinci mogli da krenu u akciju.

Prema rečima Vladimira Rogova, člana glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti, ukrajinske trupe su završile pripreme za kontraofanzivu u tom regionu.

- Oni su spremni i čekaju signal. To može da se dogodi u bilo kom momentu i spremni smo da se suočima sa neprijateljima - rekao je.

Rogov je dodao da će pokušaj kontraofanzive moći da znači kraj za ukrajinsku vojsku i vladu predsednika Zelenskog.

Filips O'Brajen, profesor strateških studija na Univerzitetu Sent Endruz u Škotskoj, kazao je da će Kijev najverovatnije želeti da preseče koridor koji je Rusija uspostavila duž jugoistoka zemlje, tako što će pokrenuti snage iz Zaporožja ka Melitopolju i Azovskom moru. Pošto bi to prekinulo snabdevanje ruske vojske, Rusi već mesecima grade utvrđenja u regionu Zaporožja, zbog čega određeni analitičari smatraju da će se Kijev onda odlučiti za drugačiji pristup.

Pretpostavlja se da će se akcije pokrenuti na istoku i jugu zemlje, duž južne obale Crnog mora i Azovskog mora, u blizini Krima, a Ukrajinci će želeti da preuzmu i kontrolu u Donbasu.

Profimedia

Rusija je pogotovo na jugu podigla veliki broj utvrđenja. Prema određenim izveštajima, Rusi su naoružanje i tešku opremu premestili iz oblasti Marijupolja ka Zaporožju.

Penzionisani američki general-pukovnik Mark Hertling smatra da Ukrajini kontraofanziva neće doneti pobedu.

Prema njegovim rečima, iako su i ruske snage oslabljene na mnogim frontovima, uspele su da od oktobra ojačaju odbrambene pozicije.

- Rusi su naučili nekoliko stvari: kako da bolje koriste elektronski način ratovanja, što pomaže u borbi protiv dronova, kako da obnavljaju municiju i zalihe, postavljaju kamere za prepoznavanje u cilju obaveštavanja o ukrajinskim napadima, kopaju dublje i bolje se kamufliraju i jačaju odbranu. I dok su se mediji fokusirali na Prigožina u Bahmutu, to je samo jedna od lokacija na kojima se odigravaju teške borbe.

Sve to je ostavilo traga na ruskoj vojsci, ali je ukrajinska vojska takođe iscrpljena. Ono što je najvažnije jeste to da je Ukrajina izgubila vojnike koji su bili pripadnici tzv. transformisane armije, čijem stvaranju su pomogli SAD i NATO. Novi regruti moraju sada da se bore ofanzivno i defanzivno sa novom opremom, što je teško - rekao je.

Hertling je napomenuo i da ukrajinska vojska neće moći više samo da sedi u rovovima već će morati da krene u napad, a to će biti veoma teško uz naoružanje sa Zapada, jer je ono komplikovano za upravljanje.

Krim ključan za pregovore

Zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Andrej Sibiha izjavio je da će Kijev biti spreman da pregovara sa Rusijom o Krimu ako ukrajinske snage dođu do granica poluostrva, piše  "Fajnenšel tajms".

- Ako uspemo da ostvarimo naše strateške ciljeve na bojnom polju, i kada se nađemo na administrativnoj granici sa Krimom, bićemo spremni da otvorimo diplomatsku stranicu za razgovor o tom pitanju - rekao je Sibiga.

Istovremeno je naglasio da Ukrajina ne isključuje mogućnost da vojnim putem povrati kontrolu nad Krimom.

AP Photo

Prema rečima Sibige, predsednik Zelenski u poslednje vreme vodi konkretnije razgovore sa svojim pomoćnicima o pitanjima koja se tiču sudbine Krima, pošto su ukrajinske snage sve bliže pokretanju kontraofanzive.

Ranije je savetnik šefa kabineta ukrajinskog lidera Mihail Podoljak izjavio da će u narednih od pet do sedam meseci Ukrajina zauzeti Krim vojnim putem jer, kako je rekao, Rusija nema resursa da drži situaciju pod kontrolom.

Ukrajinci poslednjih nedelja često izjavljuju kako su sigurni da će povratiti Krim, pa je tako sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksij Danilov poručio da će demontirati strateški most koji povezuje poluostrvo sa Rusijom.

Danilov se takođe založio za preimenovanje grada Sevastopolja, koji je od 19. veka bio glavna baza ruske Crnomorske flote. 

Profimedia

Šef Sevastopolja, koga je imenovala Moskva, Mihail Razvožajev, odbacio je plan Danilova kao "bolestan".

- Bilo bi pogrešno ozbiljno tretirati komentare bolesnih ljudi. Oni moraju biti izlečeni, a to je ono što naša vojska sada radi - rekao je Razvožajev.

Na današnje komentare Kijeva o uslovima koji su potrebni za pregovore, poslanik ruske Dume Mihail Šeremet rekao je da su razgovori o Krimu isključeni.

- Ukoliko se i dogode, odvijaće se prema ruskim uslovima. Njihovo samopouzdanje i arogancija su neverovatni. Trebalo bi da razmisle o očuvanju granica ostatka Ukrajine. Pregovori o statusu Krima ne dolaze u obzir. Rusija ne trguje svojim ljudima i teritorijama - rekao je.

Šeremet je istakao i da odluke ne donosi Zelenski već američka vlada.

Podsetimo, kada je britanski novinar i saradnik američke televizije NBC Kir Simons izveštavao sa Krima, to se nije svidelo Kijevu, pa je završio na crnoj listi ukrajinskog sajta Mirotvorec. Zamerio im se jer je rekao da je većina tamošnjih stanovnika proruska.

Kako je kazao, posetio je i Sevastopolj. Bili su jedina američka novinarska ekipa koja se približila ruskoj moćnoj crnomorskoj floti u poslednjih nekoliko godina. Prema njegovom mišjenju, nemoguće je zauzeti Krim.

- Ovo je strateški veoma važan grad za ruskog predsednika Vladimira Putina. To je vojni grad, vojska je apsolutno svuda - rekao je.

Simons je naglasio da ne može da zamisli da ukrajinske trupe prodru u Krim i zauzmu ga, što je veoma razljutilo Kijev.

Ukrajinske vlasti su navele da je Simons posetom okupiranoj teritoriji prekršio ukrajinski zakon i da će mu zbog toga biti zabranjen ulazak u zemlju.

Potom se Simonsovo ime našlo na Mirotvorecu, kao i njegovi podaci. Navodi se da je prekršio ukrajinski suverenitet i učestvovao u ruskoj propagandi.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi