I Nobelova nagrada upotrebljena za prljavi rat s Rusijom: Zapad lobirao za Putinove neprijatelje, sva tri laureata radila su protiv njega

Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za mir proglašeni su na današnjoj ceremoniji u Norveškoj i otišle su u ruke tri laureata. Ona je, kako se naopštio Nobelov komitet, pripala jednom individualcu i dvema organizacijama: aktivisti Alešu Bjalijatskom iz Belorusije, ruskoj organizaciji za ljudska prava "Memorijal" i ukrajinskoj organizaciji za ljudska prava Centar za građanske slobode.

To je odmah izazvalo buru među novinarima, koji su predsednicu Nobelovog komiteta pitali da li ovogodišnji dobitnici nagrade za mir imaju za cilj da pošalju poruku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, koji je danas napunio 70 godina.

Berit Rajs-Andersen je na to rekla da je nagrada dodeljena onima koji doprinose miru.

Ona je negirala da se komitet „obraćao predsedniku Putinu, ni za njegov rođendan niti bilo kojim drugim povodom", rekavši da nagrada „nije protiv bilo koga", već da je dodeljena za pozitivne akcije.

- Pažnja koju je predsednik Putin privukao na sebe, a koja je relevantna u ovom kontekstu, odnosi se na gušenje civilnog društva i zagovornika ljudskih prava. To je ono na šta želimo da skrenemo pažnju ovom nagradom - kazala je ona.

U svom saopštenju Berit Rajs-Andersen navela je da su laureati „izuzetni šampioni ljudskih prava, demokratije i mirne koegzistencije” u Belorusiji, Rusiji i Ukrajini.

Sergei Bobylev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Smatra se da su dobitnici nagrade poštovali „viziju mira i bratstva" između nacija osnivača nagrade Alfreda Nobela.

- Ta vizija je danas najpotrebnija svetu - dodala je Rajs-Andersen pre nego što je završila svoj govor.

Lobiranje za Putinove neprijatelje

Neposredno pred dodeljivanje Nobelove nagrade za mir zapadni mediji su nagađali da bi ona mogla da završi u rukama protivnika ruskog predsednika.

Iako nije objavljena nikakva zvanična lista nominovanih, spekulisalo se da bi kritičari ruskih vlada i njenih saveznika mogli da dobiju ovu nagradu.

Jedno od imena koja su se pominjala na portalima zemalja koje su uvele sankcije rusiji jest eime beloruske opozicione političarke Svetlane Tihanovske.

Ona živi u egzilu od kada se kandidovala protiv beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka na predsedničkim izborima 2020. umesto svog supruga koji je u zatvoru.

Nakon što je napustila zemlju, uputila je nekoliko apela međunarodnoj zajednici za podršku da se Lukašenko primora da ode sa mesta predsednika i da pomogne „uspostavljanju demokratije u Belorusiji".

AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Drugi kandidat za koga su zapadni mediji navijali jeste ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni, koji je takođe u zatvoru.

Najglasniji kritičar ruskog predsednika Vladimira Putina u Rusiji, Navaljni je prošle godine zatvoren zbog kršenja uslova kaucije dok se lečio u bolnici u Nemačkoj. Bio je u bolnici nakon što je otrovan nervnim agensom, za šta je bez ikakvih dokaza optužio Putina, što je ruski lider ošto porekao.

U martu je Navaljni dobio dodatnih devet godina za prevaru, što su njegove pristalice odbacile kao izmišljotinu, i nepoštovanje suda.

S obzirom na to da se veći deo godine u Ukrajini vode borbe, na zapadu su bili ubeđenida će pobednik biti usko vezan za ta dešavanja, a spekulisalo se i o tome da pobednika uopšte ne može biti, kao što je bio slučaj tokom oba svetska rata.

Izraziti Lukašenkov protivnik

Jedan od dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za mir jeste beloruski borac za ljudska prava Aleš Bjalijatski, koji se trenutno nalazi u istražnom zatvoru.

Bjalijatski (60) je osnivač državnog Centra za ljudska prava Viasna (Proleće), koji je osnovan 1996. godine kao odgovor na gušenje uličnih protesta i usmerena je direktno protiv režima predsedinka Lukašenka.

AP Photo/Sergei Grits, File

- On je posvetio svoj život promovisanju demokratije i mirnog razvoja u svojoj matičnoj zemlji - saopštio je komitet za Nobelovu nagradu za mir.

Bjalijatski je prvi put uhapšen 2011. i u zatvoru je bio do 2014. zbog optužbi za utaju poreza koje je uvek negirao.

Ponovo je priveden 2020. godine nakon masovnih protesta zbog, kako beloruska opozicija i nezavisni posmatrači kažu, nameštenih izbora u Belorusiji koji su održali Lukašenka na vlasti.

Predsednica norveškog Nobelovog komiteta, Berit Rajs-Andersen, rekla je da „nije popustio nimalo u svojoj borbi za ljudska prava“ u Belorusiji.

On je takođe okrivio Rusiju što je podržala beloruskog lidera tokom masovnih protesta u zemlji 2020. godine, koji su počeli nakon što je Lukašenko ponovo izabran na, kako je opozicija tvrdila, lažnim izborima. Te godine Švedska je aktivisti dodelila nagradu Rajt Lajvlihud, koja se reklamira kao alternativa Nobelovoj nagradi za mir.

Beloruski organi za sprovođenje zakona uhapsili su Bjalijatskog 2021. godine zbog novih optužbi za utaju poreza i od tada su ga držali u istražnom pritvoru.

Ukrajinska organizacija usmerena protiv Rusije

 

 

Među dobitnicama je, kako se i očekivalo, ukrajinska organizacija Centar za građanske slobode (CGS).

CGS je jedna od vodećih ukrajinskih organizacija za ljudska prava. Osnovan je 2007. godine, kada su lideri organizacija za ljudska prava iz devet postsovjetskih zemalja odlučili da stvore prekogranični centar za podršku resursima u Kijevu.

Od svog osnivanja CGS je pratio političke progone na Krimu, dokumentovao ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom borbi u Donbasu i organizovao međunarodne kampanje za oslobađanje političkih zatvorenika Kremlja.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine Centar za građanske slobode je angažovao napore da identifikuje i dokumentuje navodne "ruske ratne zločine protiv ukrajinskog civilnog stanovništva".

Među nedavnim inicijativama Centra bio je poziv da se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu sudi za navodne „ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid“.

Ruska organizacija koju su finansirali stranci

 

 

I ruska organizacija za ljudska prava Memorijal našla se na listi ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za mir.

Organizacija koja je ugašena ove godine radila je više od tri decenije na obnavljanju sećanja na milione nevinih ljudi koji su pogubljeni, zatvoreni ili progonjeni u sovjetskoj eri.

Njen rad je uvek bio usmeren protiv ruskih vlasti, zbog čega je ona upozorena 2006. godine, da bi 2016. bila dodata na listu „stranih agenata“ - spisak organizacija i pojedinaca za koje vlada tvrdi da se finansiraju iz inostranstva. Organizacija je optužena da uzima novac iz stranih izvora dok se bavi domaćim političkim aktivnostima.

Uzrok za gašenje ove grupe bio je to što organizacija u nekoliko objava na društvenim mrežama nije istakla obaveštenje da je „strani agent“, što je po ruskom zakonu obavezna da uradi.

U decembru 2021. Vrhovni sud Rusije naložio je zatvaranju Memorijala i njegovih regionalnih ogranaka zbog kršenja zakona o stranim agentima iz 2012.

Memorijal je bila jedna od najstarijih grupa za ljudska prava u modernoj Rusiji, prvobitno stvorena 1989. da bi se očuvala uspomena na žrtve Staljinovih čistki. Tokom godina, nevladina organizacija se sve više bavila političkim aktivizmom i kršila zakon u Rusiji.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi