Šta se desilo sa prvim ljudima koji su želeli da budu zamrznuti? Žudeli za večnim životom, a postali su deo horor priča (VIDEO)

Čovek od davnina želi da dostigne besmrtnost, a za malu grupu ljudi tzv. krionika je nudila rešenje.

Nekoliko postrojenja širom sveta nudi uslugu zamrzavanja tela. Klijenti se nakon smrti zamrzavaju u nadi da će jednog dana ponovo oživeti. 

Krionisti veruju da će tehnologija napredovati tako da se ćelije mogu obnoviti, a proces starenja obrnuti.

U praksi, preminuli pacijenti zaleđeni stižu u krionično postrojenje. Proces umiranja se na neki način prekida tako što im se krv ispusti iz tela, a zauzvrat se napuni kombinacijom antifriza i hemikalija za očuvanje organa. Telo zatim prelazi u vitrifikovano stanje, poput stakla, i spušta se na niske temperature pod tečnim azotom, i tako čeka buduće generacije da ga ožive.

Od 2014. godine u SAD je na takav način zaleđeno, odnosno, očuvano, više od 300 ljudi, u Rusiji najmanje 50, a nekoliko hiljada je potpisalo da želi da se posle smrti podvrgne istom procesu.

Međutim, koliko su šanse da neko zaista i oživi?

Mozak je najveći problem

I danas je široko raspostranjeno mišljenje da je krionika pseudonauka. Krioprezervacija je legitimni naučni obrazac u kome se ćelije, organi ili i čitavi organizmi hlade na ekstremno niskim temperaturama kako bi se očuvali. To se događa u prirodi, ali samo u ograničenim slučajevima.

Ljude je teško očuvati na takav način zbog delikatne strukture naših glava. Kada nema kiseonika, mozak umire. I dok telo može da se renimira, osoba koja preživi često je u vegetativnom stanju. Hlađenje bi možda moglo mozgu da ponudi još vremena. Primera radi, tokom operacija na mozgu ili srcu, cirkulacija bi mogla da se zaustavi najduže na sat vremena, a telo se hladi na 20 stepeni. Procedura spuštanja temperature tela na 10 stepeni, bez kiseonika tokom nekoliko sati, i dalje je u eksperimentalnoj istraživačkoj fazi.

Kada pacijent umre, počinje trka da se pripremi i ohladi njegovo telo pre nego što krene da propada. Smešta se u kapsulu zvanu "Devar" sa tečnim azotom, a glava je spuštena nadole kako bi se mozak održavao najhladnijim i najstabilnijim.

Sumorna sudbina prvih krionista

Prve godine ovakvih istraživanja su bile prilično grozne. Skoro svi eksperimenti su propali.

Prvi skromni poduhvati su započeti kasnih šezdesetih. Iako je tehnika skladištenja tela tokom poslednjih 50 godina postala sofisticiranija, u ranim danima su tela hladili suvim ledom pre nego što bi ih smestili u posebne kapsule. To nije dovelo do željenih rezultata već je ličilo na horor film.

Institut za krioniku u Mičigenu, Profimedia

Najveću operaciju je vodio Robert Nelson na groblju u Četsvortu u Kaliforniji. Njegova prva četiri klijenta nisu zaleđena tečnim azotom već su stavljena u suvi led u mrtvačnici. Među njima je bila i žena čiji je sin želeo da vrati natrag njeno telo. Prevozio je njeno telo u kamionetu, na suvom ledu, pre nego što ju je sahranio.

Ipak, Nelson nije želeo da mu tela leže po mrtvačnici na ledu, tako da je za preostala tri klijenta osigurana kapsula. Jednan muškarac je već bio smrnut i zatvoren u kapsuli, pa su njegovo telo uklonili. Sa saradnicima je Nelson celu noć razmišljao kako da tri-četiri tela smesti u jednu kapsulu. Nakon dosta mozganja, kapsula sa telima je smeštena u podzemnu prostoriju na groblju. Kako je naveo, punio ju je sporadično tokom godinu dana pre nego što je prestao da dobija novac od porodica klijenata za ovaj bizaran poduhvat. Posle određenog vremena, sve je ostalo u podzemnom sefu.

U istom sefu u Četsvortu su smeštena još tri klijenta u drugu kapsulu, uključujući i jednu devojčicu (8). Ceo sistem je na kraju bio neuspešan, a da to Nelson nije ni primetio. Kada je jednom prilikom došao u inspekciju, video je da su se svi otopili. Sudbina ovih uništenih tela nije poznata, ali se pretpostavlja da su bili ponovo zamrznuti sledećih nekoliko godina.

Nelson je jednog dečaka (6) zamrznuo 1974. godine. Kapsulu je održavao njegov otac, ali kada su je jednom prilikom otvorili, videli su da je telo ispucalo što je moglo da se dogodi pri prebrzom zamrzavanju tečnim azotom. Dečakovo telo je potom otopljeno, balsamovano i sahranjeno, a na njegovo mesto je došao drugi pokojnik. Međutim, kako je prošlo 10 meseci od njegove smrti do zamrzavanja, telo je bilo u užasnom stanju i ta priča je završena.

Svaki pokojnik koji je završio u Nelsonovim kapsulama ipak nije doživeo večni život, već je eksperiment svaki put bio neuspešan. Tela su jednostavno ostavljana da istrule. Novinari koji su posetili mrtvačnicu su pisali o užasavajućem smradu. Nelson je priznao neuspeh i da je donosio loše odluke, kao i da je finansijski propao.

Ipak, najgore su prošla tela smeštena u sličnim uslovima na groblju u Batleru, u Nju Džerziju. Postrojenja su bila loše dizajnirana, a cevi nisu imale dobru izolaciju. Tela su se topila, pomerala i onda ponovo zamrzavala. Posle svih promašaja, tela su se pretvorila u tečnost na dnu kapsule odakle su morala biti počišćena. Ono što je ostalo od ostataka je sahranjeno. Radnici koji su morali da se pozabave ovim nelagodnim zadatkom su morali da nose posebnu opremu za disanje od silnog smrada.

Krionika danas

Od svih zamrznutih pre 1973, samo jedno telo je očuvano. Rober Bedford je u "Devar" smešten 1987, a porodica se posebno brinula o tome, ne želeći da telo propadne pod Nelsonovim rukovodstvom. Na kraju je završilo pod okriljem kompanije "Alkor" koja je danas sinonim za krioniku. Osim toga, više od 200 tela je smešteno u posebnim tankovima na Institutu za Krioniku u Mičigenu, a svake godine prime desetine novih zahteva. 

Ipak, je li to zaista nauka ili samo prodavanje magle korišćenjem naučnih metoda?

Jedna stvar je jasna - da li je moguće da se ljudsko telo zamrzne i posle nekoliko decenija oživi? Uopšte nije nimalo moguće! A da li će jednog dana biti, ostaje otvoreno pitanje. Za sada, krionika je kombinacija naučnog razmišljanja i pustih želja.

Youtube/The Atlantic

Osim toga, to je i skupa delatnost, a ako porodice prestanu da plaćaju usluge, ko zna šta sve može da se desi sa telima pokojnika. Rođaci takođe mogu i sudskim putem da zahtevaju šta će se dogoditi sa posmrtnim ostacima tako da su se u prošlosti odigravale mnoge pravne bitke.

Primera radi, jedna Amerikanka je u testamentu naglasila da ne želi da bude zamrznuta, ali je njen muž svejedno to uradio. Posle četvorogodšnje sudske bitke, država Kalifornija je naredila da bude otopljena i sahranjena.

Posebna je i priča jednog Norvežanina koji je bio zamrznut u jednom kalifornijskom postrojenju koje je sarađivalo sa "Alkorom". Njegova ćerka ga je uklonila odatle i smestila u ledenu prostoriju na svom posedu u Koloradu. Telo je pronađeno tek kada su joj izvršitelji došli na vrata zbog čega je morala da se iseli.

Uprkos svemu, desetine ljudi se svake godine odluče na zamrzavanje posle smrti. Ukoliko se ne dogodi neki peh u tehničkom smislu, njihova tela bi mogla da budu zamrznuta decenijama. Sve ostalo je čista naučna fantastika.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi