Skok cena u nebo, energetska kriza i mogućnost globalne recesije: Koje će sve posledice antiruskih sankcija osetiti ceo svet

Zapadne sankcije bez presedana zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini imale su značajan uticaj na rusku ekonomiju, ali pokušaj da se Moskva finansijski izoluje sada preti zemljama koje su ih nametnule.

Globalna ekonomija već oseća negativan uticaj jer cene kritične robe, kao što su nafta, gas i žitarice, rastu. Sankcije usmerene na Rusiju počinju da imaju veliku ekonomsku cenu za američku i evropsku privredu, kao i druge zemlje širom sveta, kažu ekonomisti.

Rast cena energenata šteti globalnim potrošačima i domaćinstvima

Najveći i najneposredniji uticaj sankcija oseća se u sektoru nafte i prirodnog gasa, gde je Rusija jedan od najvećih izvoznika. Cene energenata sada rastu najbržim tempom u poslednjih 50 godina, što vrši pritisak na preduzeća i finansije domaćinstava.

Cene nafte porasle su na najviši nivo u više od jedne decenije, premašivši 130 dolara po barelu prošle sedmice. Troškovi prirodnog gasa na veliko već su na rekordnom nivou, a cene u Evropi su prvi put u istoriji premašile 3.900 dolara za 1.000 kubnih metara. Cene benzina su najskuplje u istoriji SAD, a cena za galon običnog benzina dostigla je 4,17 dolara prošlog utorka, prema podacima Američke automobilske asocijacije.

24sedam/Profimedia

Cene na pumpama u Evropi su još veće. One su se skoro udvostručile otkako su sankcije protiv Rusije uvedene na oko dva evra za litar (8,25 dolara po galonu). Cene energenata uskoro bi mogle porasti na neprihvatljive nivoe, uprkos oslobađanju strateških rezervi jednog broja zemalja, upozoravaju analitičari.

Ozbiljna energetska kriza mogla bi da dovede do globalne recesije

Odsecanje od ruske energetske industrije moglo bi da ima teške posledice ne samo za Evropu, već i za Sjedinjene Američke Države i ostatak sveta. Nakon same najave Vašingtona prošle nedelje da će ruski ugljovodonici biti zabranjeni, cene nafte dostigle su rekordne nivoe.

Evropa je takođe saopštila da planira da smanji potrošnju ruskog prirodnog gasa ove godine jer se priprema za potpuni raskid sa svojim najvećim dobavljačem energije, dok je Rusija nagovestila da bi mogla da smanji izvoz nafte i gasa ako ekonomski rat nastavi da eskalira. Takav potez bi mogao da izazove trenutnu punu energetsku krizu, upozoravaju stručnjaci.

Ekonomske posledice rastuće cene energenata već su „veoma ozbiljne“, prema navodima Međunarodnog monetarnog fonda. Analitičari kažu da nema šanse da SAD i Evropa u potpunosti zamene zalihe ruske nafte i gasa u narednih 12 meseci ili da apsorbuju posledice daljeg rasta cena bez ulaska u recesiju. Evropske ekonomije, koje se u velikoj meri oslanjaju na ruske isporuke energenata, posebno su u opasnosti od pada, upozoravaju oni.

Pretnja od inflacije

Tokom protekle dve godine vlade širom sveta štampale su ogromne količine novca kako bi se izborile sa uticajem ekonomskog usporavanja usled pandemije kovida 19. Inflacija koja je nastala, posebno u zapadnim zemljama poput Sjedinjenih Država, skočila je do skoro rekordnih nivoa.

24sedam/Profimedia

Poslednje što je svetskoj ekonomiji bilo potrebno tokom oporavka bile su više cene energenata. Poremećaj globalnih energetskih tržišta i potonji rast cena nafte i gasa usled ekonomskog pritiska na Rusiju znači da će cene svih potrošačkih dobara nastaviti da rastu.

Rast cena hrane na svetskom nivou

Sankcije Moskvi mogle bi da poremete već smanjeni izvoz hrane i kritične poljoprivredne robe iz globalnih žitnica Ukrajine i Rusije. Ove dve zemlje izvoze 30 odsto svetske pšenice.

Stručnjaci upozoravaju da bi zalihe poljoprivrednih đubriva takođe mogle da se smanje širom sveta zbog sankcija Rusiji i Belorusiji, koje zajedno kontrolišu više od trećine svetske proizvodnje kalijuma, ključnog sastojka đubriva.

Rusija takođe kontroliše 14 odsto proizvodnje biljne hrane zasnovane na azotu, prema podacima istraživačke firme CFRA. Na kraju će to uticati na veće cene hrane širom sveta, kažu stručnjaci.

Globalna avio-industrija oseća uticaj sankcija Rusiji

Zabrana letova koju je uvelo više od 30 zemalja ruskim avio-kompanijama i recipročan odgovor Moskve ima negativno dejstvo na putovanja na globalnom nivou i avio-industriju, koja je već pogođena pandemijom koronavirusa.

Profimedia

Proizvođači, zakupodavci, osiguravači i pružaoci usluga ruskih prevoznika kao što su "Aeroflot" i "S7 erlajns" su među onima izvan Rusije koji su direktno pogođeni sankcijama. Avio-kompanije se trenutno bore sa višim cenama nafte i dužim rutama zbog zaobilaženja ruskog vazdušnog prostora. Očekuje se da će ti faktori dodatno povećati cene karata i cene prevoza avionom.

Štaviše, Evropska unija je dala lizing kompanijama rok do 28. marta da okončaju postojeće ugovore o zakupu u Rusiji. To bi mogao biti izazovan zadatak za evropske kompanije koje su iznajmile stotine aviona ruskim avio-kompanijama i koje sada moraju da pronađu način da ih vrate usred zabrane leta u vazdušnom prostoru Rusije i planova ruske vlade da nacionalizuje flotu kako bi održala domaće kapacitete.

Ogroman broj aviona koji treba da budu smešteni na drugom mestu mogao bi da snizi cene iznajmljivanja na globalnom nivou, kažu analitičari. Pored toga, veliki zapadni proizvođači aviona, "Erbas" i "Boing", biće oštećeni zbog izolacije Rusije. Ne samo što gube ogromno tržište, već im Rusija obezbeđuje važne komponente kao što je titanijum za proizvodnju njihovih aviona, čija će izrada sada koštati više.

Rast cena ostalih proizvoda

Rusija je glavni izvoznik još nekih proizvoda koji su važni za globalnu ekonomiju. Njihove cene su takođe skočile, dostižući najviše nivoe u poslednjih nekoliko godina, što šteti globalnom ekonomskom rastu.

Drastičan rast cena metala teško je pogodio proizvođače automobila, jer su ruske zalihe u opasnosti. Aluminijum i paladijum su prošlog ponedeljka dostigli rekordne vrednosti, dok je u utorak nikl, koji je takođe potreban za nerđajući čelik, prvi put prešao nivo od 100.000 dolara po toni.

Profimedia

Cena uglja je porasla na nivo bez presedana, premašivši 400 dolara po toni prošle nedelje jer neke evropske zemlje žele da zabrane ruske isporuke. Cena retkih zemnih metala, koja je porasla od druge polovine 2021. zbog neizvesnosti ponude i velike potražnje, takođe je u usponu.

Ruska izolacija šteti evropskim preduzećima

Rusija ima bliske ekonomske veze sa evropskim zemljama, tako da će bilo kakve trgovinske i finansijske sankcije nesumnjivo naštetiti obema stranama. Gubitak ruskog tržišta, sa populacijom od preko 144 miliona ljudi, ogroman je udarac za evropska preduzeća.

Tokom 2021. godine obim trgovine između Rusije i zemalja Evropske unije porastao je za 42,7 odsto na godišnjem nivou, na više od 247 milijardi evra. Rusija je bila peti najveći partner za izvoz robe iz EU (4,1 odsto) i treći najveći partner za uvoz robe iz EU (7,5 odsto).

EU je već uvela nekoliko rundi strogih sankcija Moskvi, ciljajući na bankarski i industrijski sektor zemlje, zamrzavajući njene devizne rezerve i izazivajući masovni egzodus stranih preduzeća iz zemlje.

Ko će najviše ispaštati zbog sankcija Zapada?

Analitičari kažu da će evropske zemlje i preduzeća platiti cenu zapadnih sankcija, dodajući da bi, ako se Rusija preorijentiše na prijateljske zemlje poput Kine, „Evropa najviše stradala“.

Maxim Shipenkov/Pool Photo via AP

Bela kuća je nedavno saopštila da trgovina Kine sa Rusijom nije dovoljna da ublaži uticaj američkih i evropskih sankcija Moskvi. Međutim, trgovina između dve zemlje cveta uprkos događajima u Ukrajini. Prema podacima kineske carine objavljenim prošlog ponedeljka, trgovinski promet između dve zemlje porastao je za skoro 39 odsto u prva dva meseca ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, premašivši 26 milijardi dolara. Moskva i Peking imaju ambiciozan cilj da do 2024. povećaju bilateralnu ekonomsku saradnju na 200 milijardi dolara.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi