Od teleskopa Džejms Veb očekuju se revolucionarne stvari: Pravljen je 30 godina, a misija se i dalje smatra rizičnom (FOTO)

25.12.2021

14:51

0

NASA je lansirala u svemir najveći i najmoćniji teleskop čovečanstva, 10 milijardi dolara vredan gigant

Od teleskopa Džejms Veb očekuju se revolucionarne stvari: Pravljen je 30 godina, a misija se i dalje smatra rizičnom (FOTO)
NASA

Jedno od najmisterioznijih poglavlja u istoriji kosmosa jeste vremenski period nakon Velikog praska, kada je univerzum bio u povoju i kada su nastale prve zvezde.

Kada bi astronomi mogli da proučavaju te haotične dane ranog univerzuma, mogli bi da počnu da otkrivaju kako je kosmos evoluirao tokom više od 13 milijardi godina i konačno bi mogli da shvate koje su izuzetne sile stvorile zvezde, galaksije, crne rupe i planete - uključujući i one slične Zemlji koje bi mogle da podržavaju život.

Ipak, čak i sa najsofisticiranijim opservatorijama u svemiru i na zemlji, naučnicima su sve do sada nedostajala sredstva da posmatraju najstarije i najudaljenije objekte u svemiru.

NASA je danas lansirala u svemir najveći i najmoćniji teleskop čovečanstva, 10 milijardi dolara vredan gigant koji se zove svemirski teleskop Džejms Veb. Opservatorija veličine teniskog terena, koja bi trebalo da poleti danas sa evropskog kosmodroma u Francuskoj Gvajani, moći će da vidi dublje u svemir i sa više detalja od bilo kog teleskopa koji je tamo poslat pre nje.

NASA
 

NASA je ovu misiju označila kao „trenutak Apola“, ogroman korak napred koji bi mogao da revolucionarno izmeni naše razumevanje univerzuma i mesta koje čovečanstvo ima u njemu.

- Malo je kliše reći da će on promeniti tok astronomije, ali bi to moglo da se desi - rekla je Marša Rike, astronom sa Univerziteta u Arizoni.

Rike je poslednjih 20 godina radila na razvoju jednog od četiri glavna instrumenta teleskopa Džejms Veb, posebno dizajnirane infracrvene kamere poznate kao NIRcam. Rekla je da bi teleskop mogao da otkrije misterije ranog univerzuma, čak 100 miliona godina nakon Velikog praska. Takođe bi mogao da posmatra egzoplanete instrumentima koji su dovoljno osetljivi da proučavaju njihovu atmosferu, tražeći potencijalne znake vanzemaljskog života.

Uz sve svoje potencijalne prednosti misija je takođe jedna od Nasinih najsmelijih.

Rizičan posao

Nakon lansiranja teleskop će provesti oko mesec dana putujući do tačke u orbiti oko Sunca koja je oko milion i 600.000 kilometara udaljena od Zemlje.

Odredište opservatorije je poznato kao druga Lagranžova tačka, ili L2, i izabrano je zato što teleskop može ostati u stabilnoj orbiti sa jednom stranom stalno okrenutom prema Zemlji i Suncu. Tako će instrumenti teleskopa biti zaštićeni od toplote i svetlosti, koji bi mogli da ometaju njegov rad.

NASA
 

Kako će teleskop biti predaleko, NASA neće moći da pošalje astronaute do njega ukoliko bude potrebno da se izvrše nadogradnja ili popravke ako nešto krene naopako. Astronauti su posetili svemirski teleskop Habl u niskoj orbiti u pet odvojenih servisnih misija između 1993. i 2009, ali ovog puta to neće biti opcija, rekao je Greg Robinson, Vebov programski direktor u Nasi.

- Nema mu pomoći. Kada jednom napusti planetu, prepušten je sam sebi - rekao je Robinson.

Svemirski teleskop sledeće generacije

Svemirski teleskop Džejms Veb nastao je u saradnji Nase, Evropske svemirske agencije i Kanadske svemirske agencije. Projekat je prvi put predložen pre više od 30 godina, a opservatorija je dizajnirana da pomogne astronomima da utvrde kako je nastao savremeni univerzum.

Ovaj projekat pratile su i kontroverze. Tokom razvoja teleskop je premašio budžet za više od milijardu dolara, zbog čega je završen sa zakašnjenjem dužim od decenije. Za hiljade naučnika i inženjera širom sveta uključenih u projekat bio je to dug i često težak put.

Sada je Veb konačno lansiran i krenuo je put svemira.

Opservatorija će se nastaviti rad čuvenog svemirskog teleskopa Habl, koji je u svemiru od 1990. godine. Iako je Habl odgovoran za decenije naučnih otkrića i neke od najneverovatnijih fotografija kosmosa, uključujući čuvene Stubove stvaranja, bio je ograničen u onome što može da vidi i u daljini do koje može da dopre.

Glavno ogledalo Vebovog teleskopa, koje prikuplja svetlost objekata u kosmosu i fokusira se na njih, biće najveće koje leti u svemiru.

NASA
 

Prečnika oko 6,5 metara, Vebovo ogledalo je skoro tri puta veće od Hablovog, što mu omogućava da posmatra veći deo kosmosa i sa više detalja. Sve u svemu, Veb će biti 100 puta moćniji od Habla, rekao je Robinson.

Drugim rečima, ako je Habl otvorio prozor u svemir, Veb će verovatno otvoriti vrata.

Impresivna veličina Vebovog ogledala takođe je bila jedan od najvećih izazova misije. Da bi se uklopilo u raketu za lansiranje, ogledalo je trebalo da se preklopi, a zatim da se rasklopi tek u svemiru. Svaki od 18 šestougaonih segmenata presvučenih zlatom zahteva ultraprecizno poravnanje da bi teleskop funkcionisao kao jedno ogledalo.

Ogromni štitnik od sunca takođe će se razviti kada opservatorija stigne u svemir. Štitnik od sunca u obliku dijamanta dizajniran je da zadrži ogledalo i instrumente teleskopa ultrahladnim, omogućavajući im da pokupe najslabije toplotne signale u univerzumu bez smetnji sa Zemlje ili Sunca.

Otkrivanje prošlosti

Veb sposobnost da otkrije udaljene zvezde i galaksije duguje infracrvenim "očima" teleskopa, koje istražuju opseg izvan dometa ljudskog vida i izvan drugih teleskopa, uključujući Habl.

Duže talasne dužine infracrvene svetlosti mogu da probiju debele velove kosmičkog gasa i prašine koji bi inače mogli da sakriju neke nebeske objekte.

Infracrveni instrumenti pogodniji su i za pokušaje otkrivanja najranijih zvezda i galaksija univerzuma. Teleskopi u suštini funkcionišu kao vremenske mašine jer je potrebno vreme da svetlost putuje kroz svemir. Kao takva, svetlost koja stiže do Veba iz najudaljenijih galaksija ne govori o sadašnjim uslovima, već nudi uvid u to kakav je svemir bio pre nekoliko milijardi godina.

Pošto se univerzum širi, svetlost najranijih zvezda i galaksija se rasteže, pomerajući se u duže infracrvene talasne dužine koje Habl ili ljudsko oko ne mogu detektovati.

- Videćemo stvari za koje nikada nismo znali i videćemo bolje i jasnije stvari o kojima smo znali tek ponešto - rekao je Džon Meter, viši naučnik na projektu teleskopa Džejms Veb u Nasinom centru za svemirske letove Godard.

Meter, koji je bio uključen u razvijanje Veba poslednjih 26 godina, nazvao je to misijom na kojoj se radi jednom u generaciji, dodajući da će otkrića teleskopa "zaokupljati astronome decenijama".

- Moći ćemo da napišemo mnogo bolju istoriju svemira koji se širi. Videćemo kako je došlo do toga da galaksije imaju crne rupe u centru i kako je moguće da postoji planeta koja je pogodna za život ljudi - kazao je on.

Ali možda su uzbudljivija nova pitanja koja bi Veb mogao da postavi - ona ​​koja naučnici nisu ni znali da postave. Meter je rekao da se nada da će misija podstaći radoznalost šire javnosti u generacijama koje dolaze.

- Nauka se bavi otkrivanjem i nepoznatim. Uvek krčimo svoj put kroz nepoznato i želim da pozovem ljude da dođu i pridruže nam se u toj potrazi - poručio je Meter.

Bonus video

24sedam

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti