Crvena planeto, stižemo! Kolonizacija Marsa je već počela, a šta se može očekivati kad na njega dospeju ljudi (FOTO/VIDEO)

Rover agencije NASA skoro svakodnevno pošalje pokoju fotografiju s Marsa, planete koja je udaljena od naše "svega" 54 miliona kilometara, pa se postavlja pitanje kada će ljudi dospeti do Crvene planete bez pomoći robota.

Mars će ljudi kolonizovati do 2050. godine, kada autonomni rudarski procesi postanu komercijalno održiviji, jedna je od teorija.

Ipak, čovečanstvo se razvija u ovom veku tolikom brzinom da je gotovo nemoguće pretpostaviti šta će se zaista dešavati, ali je definitivno da ćemo do te planete doći u jednom trenutku.

Ovo su samo neke od stvari na koje treba da se obrati pažnja u momentima kada se raspravlja o novom tehnološkom i egzistencijalnom čudu.

Kolonija na Marsu

Za uspešnu kolonizaciju ove planete bilo bi potrebno 110 ljudi, kaže se u novom izveštaju. NASA jeste bezbedno pokrenula svoju robotsku misiju "Mars 2020", ali kada konačno pošalje ljude na Crvenu planetu, koliko dugo bi oni trebalo da žive na Marsu da bi stvorili održivu koloniju?

To je još jedno pitanje na čiji odgovor ćemo čekati narednih nekoliko godina, ali će definitivno biti heroja koji će se žrtvovati kako bi se domogli ove daleke planete.

Najveći genije 21. veka, Ilon Mask, uveren je u to da će čovečanstvo stići na Mars i kolonizovati ga.

NASA/JPL-Caltech

Da li ćemo zaista stići na Mars i kako će to da funkcioniše?

Orbite Marsa i Zemlje najbliže su jedna drugoj na svakih 26 meseci, što je veoma bitno za efikasnu misiju, a Mask se nada da će svaku takvu priliku iskoristiti, počevši od testiranja bez posade 2018. do slanja prvih ljudi na Mars 2026. godine. 

Poput teoretičara, i naučnici iz Lozane smatraju da bi ljudi imali najviše uspeha u naseljavanju Marsa na severu. Mnogi stručnjaci, a među njima i milijarder Ilon Mask, sugerišu da su polovi Marsa najpogodniji za održanje ljudskog života, jer poseduju prirodne resurse.

Pre nego što na Mars stignu ljudi, tamo će biti poslati roboti da igrade baze u kojima će dobrovoljci stanovati.

Glavni deo baze biće centralno jezgro visoko 12,5 i široko pet metara. Naučnici ga opisuju kao minijaturan prostor za život u kome će se nalaziti sve što je neophodno.

Kupola bi trebalo da štiti životni prostor od radijacije i mikrometeora. Tu će se nalaziti i građevina napravljena od polietilenskih vlakana i sloja leda debelog tri metra, sa pseudoiglo strukturom.

Da li je na Marsu održiv biljni svet, ali i život čoveka?

Uzgajanje drveća na Marsu sigurno neće biti uspešno. Marsovskom tlu nedostaju hranljive materije, a temperature su previše niske da bi se na njemu uzgajale biljke. Ali, na primer, uslovi na Marsu ne bi uticali na rast bambusa, jer mu marsovsko tlo može služiti kao oslonac i nije mu potrebno mnogo hranljivih materija za rast.

Na Crvenoj planeti relativno je hladno, prosečna godišnja temperatura iznosi oko -60 stepeni Celzijusa, i nedostaje joj atmosferski pritisak sličan Zemljinom. Kada biste stupili na površinu Marsa, verovatno biste preživeli oko dva minuta pre nego što bi vam organi doslovno eksplodirali.

Atmosfera na Marsu uglavnom se sastoji od ugljen-dioksida. Takođe, ona je 100 puta ređa od Zemljine atmosfere, pa, čak i da ima sličan sastav kao vazduh na našoj planeti, ljudi ne bi mogli da ga udišu kako bi preživeli.

Evolutivne promene u slučaju odlaska na Mars

Smatra se da bi ljudska kolonizacija surove i egzotične planete Mars (ako bismo to uspeli da postignemo) mogla ubrzati evoluciju naše vrste. 

Ako stignemo na Mars i uspostavimo koloniju stalnih stanovnika, faktori kao što su relativno veća radijacija, manja gravitacija i ogromna promena u načinu života mogli bi da dovedu do značajne evolutivne promene u ljudskim telima, a to bi se desilo mnogo brže od onih koje su nastale na našoj rodnoj planeti.

Izgled ljudi bi se u nekom smislu menjao, bilo da su u pitanju gornji, donji ekstremiteti, glava ili neki drugi delovi tela.

Širenje čovečanstva van planete Zemlje

- Ne želimo da budemo vrsta koja živi na jednoj planeti, želimo da budemo ljudska vrsta koja će da živi na više planeta, da izgraditi grad na Marsu i postane svemirska civilizacija - rekao je Mask nakon lansiranja jedne od raketa u svemir.

U svakom slučaju, od momenta nastanjivanja Marsa "nebo je granica" bio bi prevaziđen termin. I to ne zbog toga što mnogi naučnici najavljuju takav scenario, nego zbog toga što je ljudska vrsta htela više od Zemlje onog trenutka kada je prvi čovek napustio atmosferu naše planete.

Druge planete su već predaleko da bi generacije koje danas žive mogle da dočekaju njihovo naseljavanje, ali se može pretpostaviti da će u dalekoj budućnosti čovečanstvo živeti daleko od sadašnje planete.

Kolonizacija krenula od mašina

Sredinom aprila ove godine helikopter "Ingenuity", koji je na Mars stigao sa roverom "Perseverance", obavio je svoj prvi let na Crvenoj planeti, čime je izveden prvi pokušaj kontrolisanog leta na drugoj planeti.

Nakon toga obavio je još nekoliko letova, čime je ušao u istoriju, dok se od rovera s kojim je stigao tek očekuju velike stvari, pošto je njegov zadatak da u stenama Marsa otkrije tragove nekadašnjih oblika života ukoliko je ova planeta bila naseljena, nakon čega će se svi uzorci poslati na Zemlju kako bi ih stručnjaci detaljno ispitali.

Vizionari se nadaju da će u budućnosti na Crvenu planetu moći da se pošalju mašine koje će se samostalno transformisati u građevinske. Potom će ljudi koji su prethodno obučeni za to upravljati njima i realizovati projekte na još uvek "tuđoj" planeti.

BONUS VIDEO: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi