Uspon partije koja ne pristaje na kompromise: Zeleni polako osvajaju Evropu, a na Balkanu su naglo ojačali u jednoj susednoj zemlji

Zelena stranka, o kojoj se u poslednje vreme mnogo priča u Nemačkoj, jer se očekuje da će na izborima zakazanim za septembar zauzeti drugo mesto po broju glasova, počela je u poslednje vreme da jača u velikom broju evropskih država, pod drugim nazivima, ali sa sličnim ili identičnim programom. U sazivu Evropskog parlamenta zelene partije izborile su 69 mesta, što je istorijski uspeh, i tako postale četvrta najjača stranka u njemu.

Zelene partije imale su svoje predstavnike u EP i tokom Hladnog rata, ali su se u to vreme po programu znatno razlikovale od današnjih. One su bile kritički nastrojene prema američkom vojnom prisustvu u Evropi i oštre prema totalitarizmu SSSR-a, iako je upravo on i tada bio jedan od ključnih snabdevača nemačke privrede zemnim gasom.

U poslednjim decenijama 20. veka ojačali su u Nemačkoj, Austriji, Skandinaviji i donekle u zemljama Beneluksa, dok u državama Mediterana nisu uspeli da se nametnu. Danas zeleni brzo rastu i osvajaju sve veći broj glasača, a u okviru ovih partija okupljaju se uglavnom visokoobrazovani mladi i sredovečni ljudi, koji se na prvom mestu zalažu za ideje levice i trude se da zaštite radnike i povećaju im prava.

Njihova politika prema migrantima i etničkim manjinama je otvorena, zagovornici su ideje feminizma (o čemu govori i to što ovu partiju po statutu vode kopredsednici različih polova) i izraziti su pobornici pacifizma.

Evropska slobodarska alijansa (zeleni), danas gaji izrazito antikremaljsku politiku. Zeleni Rusku Federaciju smatraju opasnošću po demokratski poredak u Evropskoj uniji, a na Vladimira Putina gledaju kao na diktatora i čelnika opasnog režima. Sličan stav imaju i kada su pitanju Erdoganov režim u Turskoj, ali i komunistički u Kini.

Oni se zalažu za borbu protiv totalitarnih sistema, koncipiranu na liberalnim idealima, dok prema SAD danas imaju drugačiji stav – nisu oduševljeni američkim vojnim prisustvom u Evropi, ali više ne insistiraju na njihovom napuštanju Starog kontinenta.

Zeleni nisu prisutni u celoj EU. Doživeli su uspon u Ujedinjenom Kraljevstvu i Francuskoj, kao i u Holandiji i u Irskoj, ali su ipak najjači u Nemačkoj. Oni nisu samo zauzeli mesto socijaldemokrata, nego su probili psihološke blokade kod birača i napreduju ka mestu ključnog izazivača godinama neprikosnovene unije CDU/CSU. Četvrto mesto u EP i drugo u Nemačkoj zelenima garantuju mogućnost boljeg pozicioniranja u bliskoj budućnosti, a o svemu ovome pisao je Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost u tekstu Analiza rezultata izbora za Evropski parlament 2019. godine – zeleni talas. On je za 24sedam objasnio koji su ciljevi zelenih, za šta se zalažu, gde ih sve ima i kako su uspeli da postanu toliko važan faktor u Evropskom parlamentu i parlamentima mnogih država.

– Oni su i ranije bili u Evropskom parlamentu, ali ih nikad nije bilo toliko – ovo je rekord. Ušli su u vladu i formirali većinu sa narodnjacima, socijaldemokratama i liberalima. Oni su deo vladajuće većine, tako da su dobili i neka mesta u Evropskoj komisiji i u drugim evropskim institucijama, pa se može zaključiti da imaju solidan uticaj spram svoje snage, pošto su oni u toj koaliciji četvrti po snazi – rekao je Rajić i dodao:

– U Nemačkoj su najjači kao u najnaprednijoj zemlji Evropske unije i tamo su sada borci za drugo mesto a izborima i vrlo je realno da budu drugi na izborima u septembru. Nemačka im je baza i odatle šire svoj uticaj u Holandiju, Austriju i druge zemlje. U Francuskoj su već postali prisutni na političkoj sceni sa 10% glasova, što se ranije nikad nije desilo. U Irskoj su dosta skočili.

Kako su zeleni posebno jaki u Nemačkoj, zemlji koja se kloni promena, o čemu svedoči i višedecenijska vlast unije CDU/CSU, Rajić nam je otkrio kako je došlo do toga da u ovoj državi izbiju na drugo mesto po broju glasača.

– Oni su u Nemačkoj institucionalna stranka. Decenijama su tu i već krajem sedamdesetih ušli su u nemački parlament i od tad opstaju u njemu. Zeleni tamo imaju kontinuitet postojanja na sceni i kontinuirano su bili mlađi koalicioni partner socijaldemokrata. Kada je Šreder formirao svoj kabinet i kad je bio kancelar, oni su njemu bili koalicioni partner. Joška Fišer, tadašnji ministar spoljnih poslova, bio je njihov lider. Samo se sad malo promenila situacija, pa više nisu mlađi partner. Oni su ranije imali 5, 6, 7%, a socijaldemokrate 20, 25, 30%, dok je sada odnos takav da su zeleni na 18-21%, a socijaldemokrate na 17-18%. Sad su za nijansu jači od njih, ušli su u biračko telo socijaldemokrata i preuzeli su sigurno 50% njihovih birača, a možda i više. To se desilo jer su socijaldemokrate napustile borbu za radnička prava i koncentrisale se samo na identitetska prava, znači na prava manjinskih grupa, etničkih, verskih, seksualnih i tako dalje. A zeleni su pored toga uspeli da nametnu priču o zaštiti životne sredine koja je sada veoma važna u Nemačkoj i uz to su uspeli nametnu borbu za ugrožene kategorije radnika – zalažu se za to da se prave prekvalifikacije, da se oporezuju bogati. Dosta su oštri prema velikim korporacijama i prema bogatim pojedincima i smatraju da treba da im bude viši porez da bi se nadomestio manjak kod onih koji su ugroženiji. Tako su za njih počeli da glasaju svi oni koji su obezbeđeni i mogu da razmišljaju o problemima kao što je zaštita životne sredine, ali u velikoj meri i radnici – kazao je Rajić.

Zelenim partijama nazivaju se svi ekološki politički pokreti utemeljeni na ideologiji environmentalizma, koji se na prvom mestu zalažu za zaštitu životne sredine i individualnosti. Za njih su svi ljudi jednaki, a kolektiv i nacija su u drugom planu.

– Zelene stranke u svetu povezuje borba za što manje emisije ugljen-dioksida, za očuvanje ozona planete Zemlje, za ukidanje proizvodnje koja zagađuje čovekovu okolinu. Zalažu se za prava životinja, za što je moguće više zelenila, za što je moguće više čiste energije, protiv eksloatacije gasa i naftnih škriljaca i bespotrebnog trošenja energije. To ih generalno povezuje u svetu, a od države do države mogu biti drugačiji po još nekim pitanjima. Oni su levo liberalni i zalažu se za prava svih manjina, verskih, nacionalnih, seksualnih. Smatraju da je nacija prevaziđena kategorija, razmišljaju u pravcu građenja društva koje se sastoji od različitih individua, a kolektiv je u drugom planu. Svi ljudi su jednaki i deca ove planete. Pacifisti su, potpuno su protiv korišćenja bilo kakve sile i oružja, bilo pojedinačno, bilo u odnosu prema državama, što nisu pokazali 1999, kad su bili zagovornici NATO agresije. Dok se to dešavalo, oni su imali ozbiljno cepanje u okviru partije, mnogi su se protivili Joški Fišeru što je prihvatio da učestvuje u NATO bombardovanju, a čak postoje i snimci u kojima se vidi da su ga članovi zelenih, njegove kolege, gađaju farbom iz protesta što je prihvatio da učestvuje u NATO agresiji. To nisu uradili zato što smo mi u pitanju, nego su generalno protiv upotrebe oružja i zalažu se za ukidanje svih armija sveta i bilo kakvog oblika nasilja – rekao je Rajić i dodao:

– Pacifisti su i jedina su opcija tog tipa. Čak ni liberali nisu takvi, oni znaju da budu baš oštri. Liberalne demokrate u Nemačkoj su zastupnici krupog kapitala. Oni su, ako to tako može da se gleda, srodniji republikancima, neokonzervativcima u Americi. I liberali su umereno desna opcija, uslovno govoreći liberalna desnica, dok su zeleni sličniji Berniju Sandersu, radikalnijem levom krilu Demokratske partije u Americi. Za njih je Bajden suviše konzervativan, suviše nefleksibilan, oni traže lidere koji su još više levo i Sanders im je bio neko kog bi oni podržali, ali između Trampa i Bajdena i oni su bili za Bajdena.

Zelenih u Srbiji ima samo u fragmentima, ali se do sada nijedna jača stranka ove orijentacije nije izdvojila u našoj zemlji, dok u susedstvu imamo jednu – u Crnoj Gori.

– Ovde je teško pronaći pandan za zelene. Mi ovde imamo jednu veliku partiju i možda još jednu ili dve koje koegzistiraju. Među malima ima raznih, ali su fragmentirane. Bilo je pokušaja u Srbiji, ima nekoliko partija koje se nazivaju zelenima, ali nijedna nije uspešna i ne može se reći da Srbija ima zelene u pravom smislu te reči. Sa druge strane, Crna Gora ima – URA ulazi u tu kategoriju zelenih partija. Oni su njih primili kao punopravnog člana. Dritan Abazović i njegova stranka ulaze u ekološku levoliberalnu priču. Kad su bili izbori u Crnoj Gori, dobili su podršku od zelenih – svih 69 postanika zelenih iz Evropskog parlamenta potpisalo je pismo podrške Dritanu Abazoviću – kazao je on za 24sedam.

U Evropi je ovaj pokret krenuo iz Nemačke, ali potekao iz Amerike, gde ne funkcioniše samostalno, nego u okviru Demokratske stranke, i danas postepeno jača u mnogim zemljama našeg kontinenta.

– Osim u Nemačkoj, ima ih u Francuskoj, Holandiji, Irskoj, Austriji, Mađarskoj, gde su dugo prisutni na političkoj sceni i gde su imali dosta glasova u urbanim područjima i uvek su prelazili cenzus. Ima ih u celoj Evropi u fragmentima, ali retko gde imaju jači uticaj. Prisutni su u Švedskoj i Finskoj i globalno u Skandinaviji. U Češkoj su Pirati ušli u zelene i tu su ostvarili dobar rezultat i bili su drugi na prošlim izborima – rekao je Rajić i dodao:

Pročitajte još

Merkel: Spremni smo za nastavak sankcija Rusiji, ali stav o gasovodu ostaje nepromenjen

Merkelova najavila: Centri za vakcinaciju u punom kapacitetu do aprila

– U Evropi ovaj pokret jeste krenuo iz Nemačke, ali je globalno ponikao iz Amerike pedesetih godina. U Americi su samo to drugačije uradili, demokrate su preuzele njihovu politiku, pa su napravile frakcije zelenih. U Evropi je Nemačka bila prva država u kojoj su napravili ozbiljniji proboj i u kojoj su dugo prisutni na sceni sa ozbiljnim postocima. Pošto je reč o najozbiljnijoj državi Evropske unije, to ih i promoviše. Da je u pitanju neka druga država, ne bi uspeli toliko da se nametnu. U Italiji ih nema, što je zanimljivo. Sad su napravili neku malu stranku koja je ušla među zelene i da su sad izbori, oni bi imali neki rezultat od 2-4%, imali bi senatore i poslanike, bili bi na sceni kao deo veće koalicije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi