Kako su Amerikanci legalno okupirali Nemačku? Šta radi Angela Merkel?

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden u petak je zvanično obustavio povlačenje američkih trupa iz Nemačke, koje je prošle godine naredio Donald Tramp. Ovu odluku nemačka vlada je pozdravila i prihvatila kao signal namere da se odnosi između ove dve zemlje poboljšaju i da se održi partnerstvo dugo nekoliko decenija, istakavši da veruje da “prisutnost američkih snaga u Nemačkoj doprinosi evropskoj i transatlantskoj sigurnosti”.

Kada je Donald Tramp prošle godine izjavio da će povući 9500 od 34.500 američkih vojnika iz Nemačke, zvaničnici ove evropske zemlje su oštro protestovali protiv ove odluke, dok ih je sada Bajdenov potez odbrovoljio, pa mnogima nije jasno zbog čega je Nemcima stalo da Amerikanci ostanu na njihovom tlu. Bajdenovu odluku i reakciju Nemačke razjasnio je za portal 24sedam Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost, s kojim smo razgovarali i o tome šta Amerika dobija ovim i zbog čega Angela Merkel podržava ostanak stranih snaga na teritoriji svoje zemlje.

– Odluka Džoa Bajdena je više nego očekivana. Reč je o pokušaju nove američke administracije da ponovo uspostavi čvrsto partnerstvo sa Berlinom i sa Evropskom unijom kako bi taj transatlantski savez bio dovoljno snažan da dominira svetom. To je zapravo deo jednog korpusa Bajdenovih odluka koji za cilj imaju raskid sa Trampovim nasleđem. Za vreme Trampove vladavine transatlantski odnosi su zahladneli. Sam Tramp je govorio da je NATO prevaziđena organizacija i ušao je u trgovinski rat sa EU i nazivao je protivnikom SAD, na isti način na koji je percipirao i Kinu. Bajden ovim postupkom želi da pokaže dobru volju pred Nemcima, koji su insistirali na tome da američka vojska ostane u Nemačkoj i koji insistiraju na većem broju američkih vojnika u Nemačkoj u kontinuitetu. Nemačka elita radi na tome da američka vojska ostane u njihovoj zemlji i da tamo bude što je moguće prisutnija. Tu pre svega mislim na Hrišćansko-demokratsku uniju, koja to ne krije i čiji je to program. Kada je Tramp doneo odluku da drastično smanji kontingent vojnika u Nemačkoj, u Berlinu je to koncipirano kao vrsta akta se ne očekuje od saveznika – rekao nam je Rajić.

U tome što je Angela Merkel pozdravila Bajdenovu odluku nema ničeg čudnog, jer i njoj i njenoj stranci i celoj Nemačkoj odgovara to što uz sebe imaju američku vojsku.

– Nije to samo stav Angele Merkel. To je jedan dug proces, koji traje od uspostavljanja Bundes republike, Nemačke, tadašnje Zapadne Nemačke. CDU, koja nije samo partija, nego i temelj savremene Nemačke, insitirala je na američkom prisustvu u Nemačkoj, pre svega zato što su gajili ozbiljan strah od svojih partnera sa istoka, od DDR-a i od Sovjetskog Saveza. Kada se raspao Sovjetski Savez, Nemci su izračunali da im je jeftinije da ih Amerikanci štite i zbog toga su insitirali na njihovom prisustvu u Evropi. Zato je Tramp i govorio da Nemci ne žele da plaćaju ono što treba da plaćaju, a da očekuju da će Amerikanci da obave sav posao. Tu sad postoje dva koncepta u Americi – izolacionisti, koji smatraju da je to preskupo, i intervencionisti, kao što je Bajden, koji smatraju da Amerika treba da plati tu cenu da bi bila prisutna u svim delovima sveta i da bi mogla da dominira i u Evropi. Merkel i CDU vode dugo godina tu politiku zato što američku vojsku posmatraju kao oslobodioce od nacizma i smatraju da američka vojska treba da bude tu kako bi oni sredstva koja bi davali za odbranu preusmerili na svoju privredu, dok sa druge strane na taj način uspevaju da podmire svoje bezbednosne potrebe, koje se pre svega odnose na ono što većina u Berlinu i dalje smatra pretnjom sa istoka, što je Moskva. To je narativ iz vremena Hladnog rata koji se nije promenio, a koji je drastično zaoštren nakon krimske krize 2014 – kazao je Rajić i dodao:

– Onaj ko dominira Evropskom unijom u vojnom smislu on ima uticaj i na jug i na istok. Na taj način Amerikanci su prisutni posredno i na posovjetskom prostoru. To je nešto što će onda ojačati ukrajinski faktor i poljski faktor. Suština je u tome da je američka vojska zapravo najveća vojna sila u Evropskoj uniji, što je malo poznata činjenica. Amerikanci imaju više vojnika u štutgartskom okrugu nego u Vašingtonu i na ovaj način oni uspevaju da dokažu povratak Amerike na velika vrata, da potvrde status supersile ili jedine supersile na svetu. Druge države mogu da budu regionalne supersile, ali su SAD jedina supersila koja ceo svet posmatra kao svoju zonu interesa. To je dokaz zaokreta američke spoljne politike, koji sam ja i najavljivao, jer nakon 12 godina latentnih samoizolacionista, Baraka Obame i Donalda Trampa, dobili smo pravog intervencionistu, prvog nakon Džordža Buša Mlađeg – Džoa Bajdena.

Osim navike Nemaca da retko kad drastično menjaju nešto, o čemu govori i stabilan odnos političkih snaga u ovoj zemlji, njima je američka vojska potrebna i kako ne bi morali da finansiraju sopstvenu vojsku, zbog čega imaju prostora da odvoje resurse za jačenje drugih sektora.

– Nemačka je dobrovoljno dozvolila Americi da je “okupira”. To je njihov koncept. Oni ne mogu to tek tako da promene. Kad bi to promenili, morali bi da menjaju kompletan koncept Nemačke. Njihovi zvaničnici su protestovali kada je Tramp odlučio da povuče vojsku. Bili su besni na njega. Oni smatraju da Amerikanci svojim vojnim prisustvom u Nemačkoj prave Nemačkoj prostor da dominira Evropom, to jest da bude najdominantnija sila u njoj, a njima odgovara taj odnos u kom su Amerikanci supersila, a Nemci evropska supersila. Ako bi to promenili, morali bi mnogo više novca da ulažu u vojsku, zbog čega bi trpela privreda, a time bi verovatno morali da uđu u proces građenja jedinstvene evropske armije, što bi izazvalo antagonizaciju u Vašintonu, izazvalo bi sukobe političke prirode sa drugim saveznicima u NATO i na evropskom kontinentu. Tu, pre svega, mislim na Britaniju i Poljsku. To bi bio popriličan rizik, a Nemci tome nisu skloni, što se vidi i po tome što kad izaberu kancelara, on radi i po tri, četiri, pet mandata – objasnio je Rajić.

Nemačka već neko vreme ima zategnute, ali u isto vreme i partnerske odnose sa Rusijom, a Bajdenova odluka o nepovlačenju vojnika neće mnogo uticati na njih, tvrdi Rajić.

– To je interesantan odnos. Nemci inistiraju na tome da kupuju ruski gas i smatraju da nemaju alternativu po tom pitanju. Tramp je govorio kako nije normalno da Amerikanci finansiraju odbranu Nemačke od Rusije svojim prisustvom u Nemačkoj, a da Nemci istovremeno finansiraju Rusiju time što kupuju njen gas. To će se nastaviti – Nemačka se tvrdi da tu vodi neku vrstu samostalne politike u odnosu na NATO blok. Vidimo da oni nastavljaju da insitiraju na izgradnji Severnog toka 2, pa na izgradnji Severnog toka 3 i ja mislim da je će Rusi biti zadovoljni dok je tako, jer su nafta i gas njihov glavni izvozni proizvod. Dok Nemci to kupuju, oni neće imati problem. A Amerikanci su tu od 1945, tako da nije to ništa novo, time se ništa ne menja, jer nije Bajden sad prvi put poslao vojsku tamo – zaključuje on.

Osim sa njim, na istu temu razgovarali smo i sa vojnim analitičarem Aleksandrom Radićem, koji kaže da američka okupacija Nemačke traje već decenijama i da se njihovi vojnici ne nalaze samo u ovoj zemlji, nego i u drugim državama Evrope.

– Amerika je okupirala Nemačku već 1945. SAD je bila u procesu stalnog smanjivanja snaga u Nemačkoj sve do promene odnosa prema Rusiji. Treba se podsetiti da je 1945. u Nemačkoj bio Adolf Hitler i tada je Američka vojska došla sa zapada, sa istoka Sovjeti i oni su bili podeljene okupacione zone. Posle samog rata tamo su ostale vrlo jake sile, koje su odmeravale jedna drugu i kad je prošao Hladni rat, stalno se smanjivao broj snaga koje Amerikanci imaju na području Nemačke. Posle toga pojedine jedinice su se postepeno vraćale u Ameriku. Trenutno je broj američkih vojnika u Evropi senka starih snaga. To su bile ozbiljne ofanzivne snage 1995. i Amerikanci su postepeno prešli na područje Evrope. Danas imaju skroman potencijal u odnosu na snagu koju su imali ranije – rekao je Radić i dodao:

– Prilike su se promenile od 2014. godine, kad su Amerikanci, odnosno NATO u celini, reagovali na situaciju na Krimu. Tada su prepoznali Rusiju kao zemlju koja im je izazov. Pokazalo se da njihovo slanje snaga u Evropu u slučaju potrebe nije idealno rešenje, da je Evropa daleko, da treba mnogo vremena da se te stvari konsoliduju i od tada su zamrzli smenjivanje snaga koje se nalaze na području Evrope. Amerikancima je ostala evropska komanda u Štutgartu i na njih se oslanjaju kada su u pitanju snage na evropskom terenu. Oni ceo svet doživljavaju kao svoju zonu odgovornosti i njihove komande su eksteritorijalne bez obzira na to gde se nalaze jedinice. Njima su to snage evropske komande i oni u ovom trenutku, prema zvaničnim podacima, na području Evrope imaju oko 23.000 ljudi. Deo tih snaga je angažovan u Iraku, a deo na Bliskom istoku, jer to nisu samo snage koje se nalaze na području Evrope – njima se glavna komanda nalazi tamo, u Štutgartu, a one operišu i van nje. Ranije su tamo imali korpise, divizije, a sad su tu samo bataljoni, koji su snage za brzo reagovanje.

Vojni analitičar objašnjava da ni Tramp nije želeo da povuče sve vojnike iz Evrope, svestan da je njihovo prisustvo strateški važno i da se do sada nikada nije pokretalo pitanje o potpunom odlasku američkih snaga sa evropskog tla.

– Cilj ostanka američkih snaga u Nemačkoj je strateško prisustvo, kao i do sada. Razlog zašto ne smanjuju broj vojnika je Rusija. Oni Kinu i Rusiju prepoznaju kao svoje rivale i to su onda gotove snage koje su usmerene prema Rusiji. Osim na teritoriji Nemačke, američke snage se nalaze i u Italiji, Španiji, Rumuniji, Bugarskoj… U Nemačkoj je 1945. bilo najlakše postaviti baze, a drugo, oni su najistureniji prema istoku i kada Amerikanci kažu “vojska u Nemačkoj”, misle na snage na celom području Evrope – kaže on.

Pročitajte još

Kolika je moć naslednika Angele Merkel i šta Srbija može da očekuje od Nemačke sa Lašetom na čelu najmoćnije stranke?

Angela Merkel na kakvu nismo navikli: Budim se noću i razmišljam o svemu (VIDEO)

Bajden ponovo blokira Trampa: Sada zabranjuje ono što se u narodu zove “predsednička kurtoazija”

Osim što imaju korist od američke vojske kao bezbednosne sile, Nemci zahvaljujući njoj obezbeđuju i veliki broj radnih mesta svojim stanovnicima, zbog čega Radića ne čudi što je Nemačka podržala Bajdenovu odluku.

– Američko vojno prisustvo je tamo institucionalno, dugotrajno. Te baze donose novac lokalnim vlastima. Vi imate tamo hiljade radnih mesta. Nemcima suverenistima se dopadala ideja da Amerikanci odu, ali činjenica je da oni imaju mnogo koristi od njih. Osim toga, nemačka vojska nije samodovoljna. Nijedna članica NATO sem Amerike ne može sama da izvodi operacije. Evropske sile nemaju vojne kapacitete, jer su radikalno smanjivale oružane snage posle Hladnog rata i zato se američka vojska u Nemačkoj smatra privilegijom – zaključuje Radić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi