Svetski rat nove vrste: Kako Kina i Rusija planiraju da udruženo poraze SAD

Kada ruska vakcina “Sputnjik V” bude dospela u zemlje širom sveta, stotine miliona doza nosiće naziv “napravljeno u Kini”. Kineske kompanije su tokom prethodnih meseci napravile dogovor da proizvedu 260 miliona doza ruske vakcine, koja je dozvoljena za upotrebu u više od 60 država sveta, uključujući veliki broj razvijenih zemalja kao što su Indija, Meksiko i Argentina.

Ovi dogovori su simbolični pokazatelj kako se internacionalni ciljevi Rusije i Kine sve više usklađuju, jer pomažu zemljama u razvoju koje zapostavljaju njihovi tradicionalni zapadni partneri koji se optužuju da gomilaju doze.

Istraživanje Univerziteta Djuk pokazalo je da, dok neke zemlje, kao što su Kanada, SAD i Novi Zeland, imaju dovoljno vakcina da tri puta vakcinišu svoje stanovništo, velika većina država jedva da ima doze za polovinu svojih građana, uključujući i nacije koje su najteže pogođene pandemijom koronavirusa.

Bobo Lo, ekspert za kinesko-ruske odnose i bivši zamenik šefa misije australijske ambasade u Moskvi, kaže da su i Moskva i Peking u pandemiji videli priliku za geopolitičku dobit, izborivši se za naklonost manjih zemalja.

– Njima ide u prilog da ističu da je Zapad sebičan što ograničava distribuciju vakcina u zemlje u razvoju. To je zaista pogodan narativ i za Peking i za Moskvu – kaže on.

Kako piše CNN u veoma ostrašćenom tekstu, postoji i “mračna strana” rusko-kineske saradnje na polju vakcina. U poslednjih nekoliko meseci Rusija je “pokušavala da širi dezinformacije” i da “potkopava poverenje u vakcine SAD i Ujedinjenog Kraljevstva”, kao što su “Fajzer” i “Astrazeneka”, a “isto je radila i Kina pomoću medija kojima upravlja država”.

Vakcinacija ispred partnerstva

Rusija je bila prva zemlja koja je objavila da je proizvela delotvornu vakcinu protiv kovida 19 u avgustu 2020, koja se zove “Sputnjik V”. Inicijalne sumnje u njenu efikasnost uklonile su brojne studije koje su rađene na tu temu, a jedna od njih utvrdila je da je ova vakcina efikasna u 91,6 odsto slučajeva.

Danas se stotine miliona doza ruske “Sputnjik V” vakcine i kineskih “Sinovak” i “Sinofarm” cepiva daju širom sveta, iako je samo “Sonofarm” odobrila Svetska zdravstvena organizacija.

U Latinskoj Americi, koja je tradiocionalno oblast pod uticajem SAD, države kao što su Argentina i Čile odlučile su da nabave veliki broj ruskih i kineskih vakcina kako bi brže sprovele vakcinaciju. Prema informacijama Univerziteta Djuk, Argentina je naručila 30 miliona doza ruske vakcine i 4 miliona doza “Sinofarma”, dok do sada nije uspela da postigne dogovor o narudžbini “Fajzerove” vakcine, iako je naručila 23 miliona doza “Astrazeneke”.

Indonezija, dugogodišnji saveznik SAD, okrenula se Kini naručivši veliki broj doza “Sinovaka” nakon što je isporuka “Astrazenekine” vakcine odložena za godinu dana zbog kritičnog stanja u Indiji, i ona je do sada kupila najveći broj ovih vakcina – 125 miliona doza.

Drugi najveći kupac “Sinovaka” je Turska, “važan koalicioni partner SAD” prema navodima Stejt departmenta, koja je naručila 100 miliona doza ove vakcine, od kojih je prve podelila u januaru, dok je “Fajzerovim” vakcinama trebalo četiri meseca da stignu u ovu zemlju. Osim toga, Ankara je poslala stotine hiljada “Sinovakovih” cepiva u Libiju.

Prema zvaničnim informacijama, u februaru je naručeno 2,5 milijardi “Sputnjika V”, a u istom vremenskom periodu “Sinofarm” je dobio 500 miliona narudžbina, dok je od “Sinovaka” traženo da dostavi 450 miliona doza širom sveta.

Rusija i Kina ruku pod ruku

Kina ne proizvodi samo sopstvene vakcine, nego pomaže i Rusiji da napravi svoje. Do 19. aprila tri privatne kineske kompanije sklopile su velike ugovore sa Rusijom o proizvodnji 260 miliona doza “Sputnjika V”, što je, kako piše CNN, “posledica nedostatka proizvodnih kapaciteta u Rusiji”.

Kina, sa druge strane, ima mogućnost da pravi vakcine i za druge zemlje, uključujući Rusiju, delimično zbog toga što se brzo izborila sa pandemijom koronavirusa u okviru svojih granica i prionula na proizvodnju. “Sinofarm” je u martu najavio da planira da proizvodi tri milijarde doza godišnje, što ga čini najvećim proizvođačem vakcina na svetu, dok “Sinovak” optimistično očekuje da će uspeti da obezbedi dve milijarde doza godišnje.

Tokom poslednjih nekoliko decenija Rusija i Kina su imale turbulentan odnos. Bilo je sukoba oko granica, političkih talaca i netrpeljivosti između Josifa Staljina i Maoa Cedunga. Ali u poslednjih nekoliko godina, pod predsednicima Si Đinpingom i Vladimirom Putinom, ove dve zemlje su razvile čvrste veze na osnovu zajedničkih geopolitičkih interesa. Tako je 2019. Si Putina opisao kao svog “najboljeg i najprijatnijeg prijatelja”, dok je Putin rekao da su njihovi odnosi na “izvanrednom nivou”.

Pročitajte još

SZO odobrila kinesku vakcinu za hitnu upotrebu!

Amerikanci trijumfalno skidaju zaštitne maske: Kako su se tako naglo odlučili za ovaj korak?

Pandemija koronavirusa učvrstila je ovaj odnos, a ruski ambasador u Kini Andrej Denisov rekao je u aprilu 2020. da će ove dve zemlje sa zajedničkim neprijateljem da se bore “ruku pod ruku”, “kao što su radile u Drugom svetskom ratu”. Sa druge strane, kineski ambasador u Moskvi Žan Hanjhuej istakao je da je “veliko prijateljstvo Kine i Rusije sve bitnije što se svet više menja”.

Ova kooperacija zabrinula je neke zapadne lidere, pa je tako predsednik Francuke Emanuel Makron krajem marta ove godine upozorio da bi Rusija i Kina mogle da iskoriste vakcine za vršenje uticaja na zemlje u razvoju u “svetskom ratu nove vrste”.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi