Prvo ostrvo koje je progutalo more: Na mestu na kom je bujao život sada je ostalo samo jedno trulo drvo

Broj ostrva koja su nestala u Tihom okeanu, a koja su deo Solomonskih ostrva, povećava se iz dana u dan. Pet ostrva je već prekrilo more, a šest je izgubilo 20 odsto svoje teritorije od 1947. Na to je uticala kombinacija rasta nivoa mora i delovanje talasa koji su doveli do erozije i smanjenja njihove površine.

U Tihom okeanu nivo vode raste za tri do pet milimetara godišnje, dok je u blizini solomonskih ostrva taj proces trostruko brži.

Većina izgubljenih ostrva su ostrva sa koralnim grebenima koji leže na većim kopnenim masama, a na nekima su čak bile i kuće stanovnika ovog ostrvskog lanca.

Oko 1000 ostrva uglavnom vulkanskog porekla sačinjavaju Solomonski lanac, a najviše od njih ima nadmorsku visinu od 500 metara. Na ovim ostrvima živi 560.000 ljudi na 28.000 kvadratnih kilometara.

Do sada je nestalo pet ostrva ovog lanca – Kale, Rapita, Rehana, Kakatina i Zolis – dok je šest u opasnosti da završi pod vodom: Hateheta, Sogomu, Nuatambu, Sogomu Ite, Sasašura Ite i Fa.

U slučaju ostrva Nautumbu više od 50 odsto kuća progutao je okean. Stanovnici ovaj nestanak poseda opisuju kao postepeni proces, a ne nagli. Drugim rečima, uzrok je konstantno podizanje nivoa okeana. Neke porodice preselile su se na susedno ostrvo, više nadmorske visine, dok drugi i dalje ostaju na Nuatambuu, gradeći svoje domove na sve manjim parcelama zemlje.

Solomonska ostrva nisu jedina

Fidži, Kiribati, Nauru, Maršalska ostrva, Vanuatu, Timor Leste i Tonga već osećaju posledice klimatskih promena, jer i njihova teritorija polako nestaje rastom nivoa okeana. Neke oblasti ovih ostrva bile su još pre decenije nepogodna za život. Za sada nivo vode postepeno raste, ali se predviđa da će sredinom ovog veka problem biti ozbiljan. Do tada će slatkovodne izdane progutati slana voda, a u slučaju nevremena veliki deo teritorije biće poplavljen, čime će doći do oštećenja poljoprivrednog zemljišta, domova i infrastrukture.

Prvo nestalo ostrvo

Bez obzira na to što Solomonska ostrva proizvode hiljaditi deo jednog procenta ukupne emisije ugljen-dioksida, prva su na udaru. Jedno od prvih ostrva, a veruje se i prvo, koje je nestalo zbog klimatskih promena koje su doprinele podizanju nivoa okeana jeste ostrvo Kale.

Ono je pre 40 godina bilo oaza zajednice ribara koji su dolazili na njega da pecaju, dok su deca iz sela na drugom ostrvu prelazila zaliv i dolazila na Kale na kampovanje.

Ostrvo Kale potpuno je nestalo pod vodom 2016. godine, a sve što je danas ostalo od ostrva punog drveća, kokosovih palmi i drvenih kuća jeste hrast koji truli u slanoj vodi i viri dva i po metra iz nje.

Tamo gde su stanovnici gajili useve, sadili kokose i gradili kuće sada su na belom peskovitom morskom dnu samo stene. Život koji je nekad bujao na Kaleu proteran je sa njega, a ono je izbrisano sa mapa.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi