Kofi Anan, čovek koji je mirno gledao stradanje: Podržao je bombardovanje Jugoslavije, a opravdao ga je sramnim rečima

Kofi Anan, bivši generalni sekretar Ujedinjenih nacija, čovek je za koga, za vreme mandata, većina Srba nije imala lepu reč. Bio je funkcioner Svetske zdravstvene organizacije i pomoćnik generalnog sekretara za mirovne operacije UN u Bosni i Hercegovini, a Nobelovu nagradu za mir dobio je 2001, dve godine otkad je podržao bombardovanje SR Jugoslavije.

Anan je rođen 8. aprila 1938. godine u Kumasiju u današnjoj Gani, zajedno sa sestrom bliznakinjom Efuom, u jednoj od plemićkih porodica Ašanti i Fante entničkih grupa Gane – obe njegove dede i ujak bili su plemenski poglavari. Od 1954. do 1957. godine Anan je pohađao elitnu školu Mfantsipim, obitavajući u metodističkom internatu Kejp Koust, osnovanom tokom 1870-ih. Kasnije je rekao da ga je ta škola naučila da se „patnja bilo gde tiče ljudi svuda”. Kada je Anan 1957. maturirao u Mfantsipimu, Zlatna obala je stekla nezavisnost od Velike Britanije i počeo je da se koristi naziv Gana. Sledeće godine počeo je da studira ekonomiju u svojoj zemlji, da bi zahvaljujući stipendiji otišao na dodiplomske studije ekonomije na Makalester koledžu u Sent Polu u Minesoti 1961. godine. Anan je stekao diplomu naprednih studija u oblasti međunarodnih relacija na Postdiplomskom institutu za internacionalne i razvojne studije u Ženevi u Švajcarskoj, koje je pohađao tokom 1961. i 1962.

Svoju karijeru u Ujedinjenim nacijama počeo je kao budžetski službenik Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi 1962. Kratko je bio direktor turizma u Gani. Od 1987. bio je na nekim od najvažnijih položaja u UN, a devedesetih je bio zadužen za mirovne operacije. Od oktobra 1995. bio je specijalni izaslanik UN za bivšu Jugoslaviju. U to vreme Anan je uživao veliku podršku američke administracije Bila Klintona, nezadovoljne dotadašnjim generalnim sekretarom UN Butrosom Butrosom Galijem i njegovim insistiranjem na proceduri prilikom američke vojne intervencije u bivšoj Jugoslaviji.

Prvi mandat generalnog sekretara UN dobio je 1997, a drugi 2001. godine i na toj poziciji ostao je do kraja 2006. U poslednjim godinama mandata Anan je došao u sukob s novom američkom administracijom Džordža V. Buša jer se protivio napadu na Irak. Posle nekog vremena organizacija UN bila je na žestokom udaru, nizale su se kritike zbog nesposobnosti, korupcije, seksualnog zlostavljanja i pronevere sredstava iz iračkog programa „Hrana za naftu“, u šta je navodno bio umešan i Ananov sin Kodžo.

Predsedavajući Saveza za zelenu revoluciju u Africi, organizacije koja je pomagala siromašnim farmerima, postao je 2007, a te godine osnovao je i Fondaciju Kofija Anana, neprofitnu organizaciju koja promoviše mir, održivi razvoj, ljudska prava i vladavinu prava.

Anan je 2012. bio zajednički specijalni predstavnik UN−Arapske lige za Siriju, kako bi pomogao u rešavanju sukoba u tom regionu, od čega je odustao kada je video da je napredak minimalan. U septembru 2016. godine Anan je postavljen da vodi komisiju UN za istraživanje Rohindžske krize.

Nakon kraće bolesti preminuo je u bolnici u Bernu u Švajcarskoj 18. avgusta 1918, u 81. godini.

Afera sina jedinca

O Kofiju Ananu pre četiri godine pisali su svi svetski mediji zbog afere njegovog sina Kodža. Tada se mladi Anan optuživao da je zaradio milion funti od kupovine luksuznog stana u centru Londona preko of-šor kompanije koja je spomenuta u “Panamskim papirima”.

Prema informacijama iz procurelih papira, on je preko Samoanske kompanije “Sapphire Holding” kupio imovinu u vrednosti od 400.000 funti 2004. godine, a mediji su pisali da je prilikom sklapanja ovog ugovora iskoristio uticaj svog oca da bi izbegao plaćanje poreza.

Kodžo je porekao da je bilo ikakve zloupotrebe, dok je njegov advokat izjavio da Ananova firma posluje u skladu sa zakonom i da redovno plaćaju porez.

Antisrpska politika

Dok je bio na mestu generalnog sekretara u UN, od 1997. do 2006, NATO je bombardovao Jugoslaviju, a Kofi Anan je u jeku agresije imao šokantne izjave kojima je stavio do znanja da podržava ovaj potez.

– Mnogo puta sam apelovao na vlasti Jugoslavije i kosovske Albance da nađu mirno rešenje umesto rata, kompromis umesto konfilkta. Duboko žalim što, uprkos svim naporima međunarodne zajednice, jugoslovenska vlada ostaje dosledna u odbijanju političkog sporazuma koji bi zaustavio krvoproliće na Kosovu i osugurao održiv mir za stanovništvo. Zaista je tragično što je diplomatija omanula, ali postoje vremena kada upotreba sile može biti legitimna zarad postizanje mira. Kako bismo pomogli održavaju međunarodnog mira i stabilnosti, Poglavlje 7 Ujedinjenih nacija dodeljuje važnu ulogu regionalnim organizacijama. Ali, kao generalni sekretar Ujedinjenih nacija, mnogo puta sam istakao, ne samo u relaciji sa Kosovom, da Savet bezbednosti ima primarnu odgovornost da zadrži međunarodni mir i stabilnost i to je eksplicitno potvrđeno u Severoatlanskom sporazumu. Stoga bi Savet trebalo da bude umešan u bilo koju odluku koja se tiče upotrebe sile – stoji u saopštenju koje je Anan izdao na dan početka bombradovanja, 24. marta 1999.

On je smatrao da je bombardovanje Jugoslavije dobar primer da i druge zemlje koje “krše ljudska prava” mogu slično da prođu.

– Vazdušni udari na Jugoslaviju pokazuju da svet neće dalje tolerisati da se zemlje koje brutalno krše ljudska prava “kriju” iza Povelje UN, koja na prvo mesto stavlja državni suverenitet – izjavio je on 1999, nedugo nakon što su prve bombe pale na Srbiju.

Vojna akcija sprovedena je uz njegovu saglasnost, ali ne i uz saglasnost i odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je Anan kasnije osudio. Dok je boravio u Briselu, u kom je bio štab za rat protiv Jugoslavije, ponovo je izrazio isti stav, rekavši da “upotreba vojne sile jedne regionalne organizacije, kao što je recimo NATO, može u određenim slučajevima biti opravdana i bez odobrenja Saveta bezbednosti”.

Posebno je odjeknuo govor koji je održao dva meseca pre početka bombardovanja (28. januara 1999) ispred UN, a u kom je apelovao na sve da se prisete lecija iz Bosne.

– Generalni sekretaru Solana, ambasadori, prijatelji… Dozvolite mi da počnem rečima koliko mi je zadovoljsto što se danas srećem sa vama. Još od vremena dok sam bio specijalni izaslanik za NATO veoma cenim veze između naše dve organizacije. Kako ulazimo u novi vek izazova i neizbežne krize, za nas je veoma važno da iskoristimo snagu jedni drugih u potrazi za mirom i stabilnošću. Moramo stvoriti novu arhitekturu preventive, proaktivne mirovne politike – dizajniranu ne za ratove prošlosti, već za budućnost. Moramo tražiti i pronaći nove načine da sprečimo nestabilnosti bilo kakvog uzroka, čak i kada pomažemo u pomirenjima u postkonfliktnim društvima kako bismo sprečili česta vraćanja u rat i nasilje. Moramo se nadovezati na izuzetnu saradnju između UN i SFOR-a u Bosni kako bismo dalje poboljšali kombinaciju sile i diplomatije koja je ključ mira na Balkanu, kao i svuda. Uspeh misije predvođene NATO pod mandatom UN sigurno je model budućih napora. Niko, pak, ne može očekivati da naše buduće misije budu lako ostvarive ili sprovedene brzo. Krvavi ratovi u poslednjoj deceniji ostavili su nas bez iluzija o tome koliko je teško zaustaviti unutrašnje sukobe – razlogom ili silom – posebno protiv želja vlade suverene države. Ali nisu nas ostavili bez iluzija o potrebi upotrebe sile kada sva druga sredstva propadnu. Možda ćemo u bivšoj Jugoslaviji ponovo dosegnuti tu granicu – rekao je on, pa nastavio:

Pročitajte još

Godine krvi, bola i patnje: Sirija – zemlja u kojoj rat stanuje već deceniju

Reči Sadama Huseina i dalje progone svet! Kako je “pao” irački diktator (VIDEO, FOTO)

– Prijatelji, radujem se ovom sastanku kao razmeni mišljenja, pa ćemo kratko predstaviti tri oblasti od zajedničkog interesa za koje verujem da će uticati na naše odnose u godinama koje dolaze. Dozvolite mi da počnem od Kosova. Kada sam se obratio na NATO konferenciji u Rimu prošlog juna, izrazio sam nadu da smo počeli da izvlačimo pouke iz našeg iskustva u ratu u Bosni – o kritičnim faktorima kao što su kredibilitet, legitimitet i etičnost intervencije ili ne-intervencije. Ali dodao sam da postoji samo jedan način da dokažemo da smo to učinili; primenom tih lekcija praktično i empatično tamo gde preti horor. Nažalost, horor više ne preti. On je prisutan u životima stotina hiljada ljudi na Kosovu čiji su životi nasilno prekinuti. I sada, Račak je dodat na listu zločina protiv čovečnosti počinjenih u bivšoj Jugoslaviji. Znam da ste vi i vaše države članice angažovani na intezivnim konsultacijama – u Kontakt grupi i drugde – u nastojanju da obnovite krhki sporazum koji je prošli put zaustavio ubijanje, i da dovedete pregovarače za sto. Stoga mi dozvolite da zatražim da se svi – naročito oni sa sposobnošću da delaju – prisetimo lekcija iz Bosne. To podrazumeva puno i bezuslovno poštovanje ljudskih prava svih građana na Kosovu, puno i bezuslovno prihvatanje mirovnih pregovora kao jedini način rešavanja sukoba na Kosovu; i puno i bezuslovno poštovanje nadležnosti Međunarodnog suda za ratne zločine za sve teritorije bivše Jugoslavije. Međutim, na kraju, to podrazumeva i obezbediti ljudima na Kosovu stepen autonomije koja je u skladu sa njihovim potrebama da žive život bez terora i nasilja. Kakav će oblik ta autonomija imati ne zavisi samo od želje ljudi sa Kosova već i od akcija jugoslovenskih vlasti. Možemo samo da se nadamo da su i oni naučili lekcije iz Bosne. Drugo, dozvolite mi da kažem da saradnja između UN-a i SFOR-a u Bosni ostaje od suštinskog značaja za perspektive trajnog mira. U svakom polju – od bezbednosti do povratka izbeglica i obnove škola, puteva i bolnica – radimo zajedno. Ipak, moramo da osiguramo da komunikacija između IPTF-a i SFOR-a ostaje jasna i efikasna, tako da sve pretnje miru mogu biti koncipirane. Dozvolite mi da zaključim, tako što ću vam čestitati – malo ranije – na predstojećoj 50. godišnjici Saveza i poželeti vam uspehe u vašim dostignućima u izradi novog strateškog koncepta za naredni vek. Kako definišete svoju ulogu i gde i kako ste odlučili da je ostvarite, od vitalnog je značaja za UN, s obzirom na dugu tradiciju saradnje i koordinacije između NATO i UN-a u pitanjima rata i mira. Radujem se da čujem vaše mišljenje i ovom pitanju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi