Bajden počeo da vodi ozbiljnu kampanju protiv Kine: Koliko Penking treba da bude zabrinut?

Američki predsednici najčešće ne idu u Evropu kako bi pričali o Kini, ali to nije slučaj sa Džozefom Bajdenom, koji je i na samitu G7 pičao o njoj, dok je na samitu NATO ona bila jedna od glavnih tema, što se može videti iz saopštenja koje je objavljeno posle sastanka lidera.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg upozorio je u ponedeljak da se Kina približava organizaciji po vojnoj moći i istakao je da “komunistički gigant” ne deli zapadne vrednosti koje se NATO zarekao da će braniti.

Evropljanima je, po svemu sudeći, i dalje neprijatno zbog toga što ih Amerika uvlači u svoj sukob sa Kinom. O tome su govorili američki zvaničnici pričajući da je Italiji i Nemačkoj nelagodno zbog retorike koja se koristi, a koju bi Kina mogla da shvati kao provokaciju. U nameri da iznese izabalansiran stav, američka kancelarka Angela Merkel rekla je da “Kina rival u mnogim pitanjima, ali i partner na mnogim poljima”. Emanuel Makron istakao je na samitu G7 da želi da sarađuje sa Pekingom na rešavanju pitanja klimatskih promena, trgovine, razvoja i mnogim drugim problemima bez obzira na neslaganje.

– Biću jasan – G7 nije klub koji je neprijateljski nastrojen prema Kini – istakao je francuski predsednik.

Ne iznenađuje što sva ova dešavanja nisu dobro primljena u Pekingu, gde zvaničnici nagoveštavaju da bi produbljivanje podela zbog načina na koje Evropljani i Amerikanci karakterišu Kinu moglo da bude ključni cilj diplomatije Pekinga. Kineska ambasada u Ujedinjenom Kraljevstvu oštro je reagovala na saopštenje G7, optužujući ih za “namerno klevetanje” Pekinga i osudila je “zlobne namere nekoliko zemalja kao što su Sjedinjene Američke Države”.

Koliko Peking treba da bude zabrinut?

Plan predsednika SAD da ujedini najbliže saveznike Vašingtona u nameri da dodatno pritisne Kinu počeo je da se sprovodi u delo. Ali biće potrebno mnogo više od reči da bi se zaustavio napredak druge najveće ekonomske sile na svetu.

SAD je zajedno sa Ujedinjenim Kraljevstvom, Nemačkom, Francuskom, Italijom i Kanadom u okviru samita G7 najstrože osudio Kinu, kritikujući je zbog kršenja ljudskih prava i prinudnog rada u Sinđanu, kao i zbog tekućih političkih sporova zbog Hongkonga, Tajvana i Južnog kineskog mora. Najbogatije demokratije sveta insistirale su i na ponovnoj nezavisnoj istrazi o poreklu kovida 19 i predložile zelenu alternativu za kineski Pojas i put, ekspanzivni plan kineskog predsednika Sija Đinpinga da pojača trgovinski uticaj svoje zemlje.

Ovakva retorika korak je napred za američkog predsednika koji je pokušavao da udruži svoje diplomatske partnere kako bi se suprotstavio onome što Vašington vidi kao najveću pretnju trgovini, tehnologiji i drugim “pitanjima od strateške važnosti”. I njegov prethodnik Donald Tramp vodio je rat protiv Kine, sabotirajući i nju i njene kompanije sankcijama, ali on nikad nije kreirao jedinstveni front sa saveznicima.

U saopštenju G7 ne navodi se mnogo konkretnih koraka za ostvarivanje Bajdenovog plana. Na primer, grupa namerava da kreira radnu grupu za sprovođenje onoga što je nazvala inicijativom “Izgradimo bolji svet”, ali tek treba da se proceni koliko će ovaj program koštati, dok se očekuje da će ga finansirati SAD, privatni sektor i zemlje G7.

U saopštenju se Kina poziva i da “poštuje ljudska prava i osnovne slobode” u Sinđanu i Hongkongu, ali sa malo detalja o planu izvođenja ove akcije i bez istaknutih praktičnih sredstava za zaštitu stabilnosti u Tajvanu i Južnom kineskom moru.

Kina je ove poteze označila kao mešanje u njene unutrašnje stvari, a kineska ambasada u Londonu nazvala je to “ozbiljnim kršenjem osnovnih normi međunarodnih odnosa”.

Postoji nekoliko razloga zbog kojih bi Peking mogao da se zabrine. Neke sankcije iz Trampove ere bile su efikasne u usporavanju tehnološkog uspona Kine – kao što je kampanja protiv Huaveja, čiji uređaji su ostali bez pristupa američkim tehnologijama, a na sve to SAD su vršile pritisak na Evropu i države van nje u planu da spreče širenje kompanije.

Pod Bajednom su SAD proširile zabranu američkih investicija u desetine kineskih firmi, a zakonodavci rade na zakonu za ulaganje stotine milijardi dolara u američku tehnologiju, nauku i istraživanja sa ciljem da ojačaju u odnosu na Kinu.

– Nepomirljive razlike u pogledu vrednosti i rastuće nesuglasice sa autoritarnim modelom Kine nastaviće da vode polarizaciji i želji za takmičenjem. Standardi ljudskih prava, na privatnost i slobodu govora, poštene uslove rada i čisto okruženje, poslužiće za dalje otuđenje Pekinga – rekao je Aleks Kapri, istraživač Fondacije Hajnrik i stariji saradnik na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.

Tenzije već postoje na globalnoj sceni, jer se mnoge zapadne kompanije suočavaju sa pritiscima da ograniče poslovanje u Kini zbog zabrinutosti u vezi sa prisilnim radom. Sa druge strane, neke firme u Kini sukobile su se s bojkotom zbog osude ponašanja vlade na dešavanja u Sinđanu, a neprosredno pre samita G7 Kina je donela zakon o suprotstavljanju stranim akcijama i upozorenje da će sve mere koje Zapad preduzme naići na snažan odgovor.

Ipak, nacijama G7 će biti teško da odgovore na želje američkih partnera. Mnoge od evropskih zemalja trude se da ne budu previše oštre prema Kini jer njihova ekonomija u velikoj meri zavisi od njih. Od 2010. do 2019. Nemačka je primila 22,7 milijardi evra od kineskih investicija, dok je Italija dobila 15,9, a Francuska 14,4 milijarde evra. Čak je i Velika Britanija – koja je u poslednjih nekoliko godina zaoštrila odnose sa Kinom – primila 50,3 milijarde. Mnoge od ovih država oslanjaju se na partnerstvo sa Kinom kako bi unapredile druge industrijske grane, kao što je automobilska industrija, i kako bi obezbedile velika tržišta za izvoz.

Trn u oku

Lideri NATO zauzeli su snažan stav prema Pekingu u saopštenju na prvom samitu predsednika Sjedinjenih Država Džoa Bajdena sa alijansom, pozivajući Kinu da ispuni svoje međunarodne obaveze i da se “ponaša odgovorno” na svetskoj sceni.

– Kineske ambicije i asertivno ponašanje predstavljaju sistemske izazove međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima i oblastima relevantnim za bezbednost saveza – rekli su NATO lideri, tvrdeći da Kina “rapidno širi” svoj nuklearni arsenal i da sprovodi vojne veže sa Rusijom.

Kina je na ovo saopštenje reagovala oštro, optuživši NATO za klevetu i pokušaj podsticanja sukoba, ističući da savez na čelu sa SAD “pogrešno procenjuje međunarodne situacije i svoju ulogu u njima”, kao i da je način na koji NATO razmišlja “nastavak hladnoratovskog mentariteta i politike bloka”.

Kineske diplomate tvrde da budžet za odbranu Kine iznosi oko 1,3% BDP-a države, što je manje od onoga što zemlje članice NATO troše na odbranu – 2% BDP-a. Osim toga, podvukli su i da nuklearni arsenal Kine “ni u kom slučaju nije u rangu” sa onim kojim raspolažu SAD.

– Kina bi htela da NATO racionalno posmatra kineski razvoj i da prestane da širi priču o bilo kojoj vrsti takozvane “kineske pretnje” – navodi se u saopštenju u kom se zapadni blok optužuje za pokušaj “kreiranja sukoba”.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je ranije da saveznici treba da razviju zajedničku strategiju kako bi se suprotstavili usponu Kine kao ekonomske i vojne sile.

Obraćajući se novinarima posle samita u Briselu, Stoltenberg je rekao da NATO mora da održi “kontakt i dijalog” sa Pekingom na vojnom polju i da saveznici mogu da sarađuju sa Kinom na pitanjima kao što su kontrola oružja i Avganistan.

Pročitajte još

Bajden: Razgovor sa Erdoganom bio pozitivan i produktivan

Tenzija se povećava, Kina poslala oštar odgovor NATO-u: “Dosta sa teorijama o preterivanju”

Sastanak NATO održan je odmah posle samita G7 u Velikoj Britaniji, gde su lideri, između ostalog, pozvali na “pravovremenu, transparentnu, stručno vođenu i naučno zasnovanu” studiju u poreklu koronavirusa.

Bajden je izjavio da je “važno da se dobije odgovor” na pitanje da li je čovek virus dobio od životinja u prirodnom okruženju ili je “eksperiment u laboratoriji krenuo po zlu”. Time je aludirao na teoriju da je koronavirus slučajno procurio iz laboratorije u Vuhanu, gradu u kom je prijavljen prvi slučaj, dok je Kina u nekoliko navrata odbacila navode da je virus izašao iz laboratorije.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi