Martin život sa monasima u kolevci kung-fua: "Od malih nogu bila sam opčinjena borilačkim veštinama"
Iako je izučavala i prirodne nauke, pobedila je disciplina koja proučava čoveka
Marta Nešković, doktorand na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, spoznala je svoja iskonska interesovanja i krenula putem istraživanja ljudi i njihovih kultura.
Iako je izučavala i prirodne nauke, pobedila je disciplina koja proučava čoveka. U duši je, kaže, antropolog, jer je istraživanje karakteristika društva i najrazličitijih kulturnih procesa u njenoj prirodi. Ali i u genima.
– Moja mama je od gimnazijskih dana učila kineski, a na Harvardu je završila master studije iz regionalnih studija istočne Azije. I danas se bavi izučavanjem Kine, a mene je inspirisala da se otisnem u tom pravcu.
Pročitajte još:
I karta je rezervisana. U potrazi za najpogodnijim mestom za antropološko istraživanje, Marta kreće u upoznavanje različitih i veoma dalekih nam kultura, Indije i Kine.
– Indija i Kina su zemlje koje su za mene fascinantne zbog dugog kontinuiteta prenošenja i razvijanja tradicionalnih znanja i veština, i to u raznim aspektima života, od duhovnih praksi, preko medicine, do ishrane i telesnih vežbi. Takođe me oduševljava raznolikost kulture koja u Kini, a posebno u Indiji, varira od jedne geografske oblasti do druge.
Privatna arhiva/Marta Nešković
Stručno usavršavanje nastavlja izučavanjem borilačkih veština u kolevci kung-fua, u društvu iskusnih majstora, monaha manastira Šaolin, na mestu gde su čan budizam i kung-fu glavne alatke za upoznavanje sebe. Odlazak među mudrace koji svojim fizičkim i umnim sposobnostima zadivljuju svet bio je nešto što je jako dugo želela i svi koji su joj bliski to su znali.
– Ne mogu rečima čitaocima da indukujem osećanje koje sam imala. U Šaolinu sam ostala malo manje od dve i po godine. Čan praksa, budističko učenje, vežba kung-fua i briga o zdravlju mogu se izučavati potpuno odvojeno, tj. za laike ove oblasti i jesu odvojene. Međutim, monasi sve delatnosti kojima se bave objašnjavaju kao deo jedinstvene prakse čan budizma. Po mom mišljenju, najinteresantnije u istraživanju kojim sam se bavila jeste proces otelovljenja određene religijske doktrine kroz svakodnevne životne prakse. Nastojala sam da razumem na koji način religijska doktrina oživljava kroz posvećene pojedince – iskrena je Marta.
Od malih nogu bila je opčinjena borilačkim veštinama, ali nije imala priliku da ih kao dete trenira
– Vaspitavana sam tako da mi škola bude na prvom mestu, a usput sam trenirala tenis i išla na časove plesa. Na fakultetu sam ozbiljnije počela da treniram tekvondo i ADD (Art du Deplacement). Ono što me je posebno fasciniralo kod tradicionalnih borilačkih veština jeste pozitivan efekat na moje psihičko i emotivno stanje.
Privatna arhiva/Marta Nešković
Mnoge životne lekcije stekla je u jednom od najvećih duhovnih centara velike Kine
– Podsetila sam se da je samodisciplina neophodna za bilo koji ozbiljan poduhvat. Naučila sam kako da malo bolje vladam svojim srcem i da radim na svom karakteru. Vrlo je korisno imati mogućnost da dovedete sebe u stanje mira i opuštenosti. Smatram da u svakodnevnom životu, na početku dana, pre stupanja u kontakt sa drugim ljudima, prvo treba sebe same da dovedemo u optimalno stanje.
Dan sa monasima
– Svaki pripadnik manastirske zajednice svakodnevno ima svoja zaduženja. Zajedničke aktivnosti se sastoje u dnevnim recitacijama sutri, religijskim obredima i obedima. Dan počinje oko pet sati, jutarnjom recitacijom sutri u Mahavira dvorani. Doručak, ručak i večeru služe kung-fu monasi u zajedničkoj trpezariji. Obroci se prave po tradicionalnim receptima manastira. Svakodnevne obaveze se razlikuju od jednog do drugog pojedinca. Kung-fu monasi najveći deo dana provode na treninzima, monasi koji meditiraju su u čan dvorani, lekari i farmaceuti su u manastirskoj apoteci, a određeni broj monaha prima goste – otkriva nam sagovornica.
Profimedia
Stroga pravila – od ponašanja do odevanja
– Pravila u Šaolinu odgovaraju univerzalinim pravilima koja važe za čan budističke manastire. Od svih članova zajednice se očekuje da na propisan način slede religijsku disciplinu i da adektvatnim izgledom i ponašanjem predstavljaju šaolinsku kulturu. Karakterističan izgled za čan budističkog monaha su obrijana glava i lice i dugačka odora, koja je najčešće sive ili narandžaste boje.
Monasi su, saznajemo, u razgovoru sa posetiocima prijatni, ali ipak dosta uzdržani.
Kao stranom studentu kung-fua i istraživaču, Martino vreme bilo je ispunjeno obavezama
– Počev od učenja kineskog jezika koji sam tečno progovorila već za šest meseci, preko treniranja kung-fua, do rada na tezi. Bliže upoznavanje sa šaolinskom zajednicom teklo je sporo i zahtevalo je maksimalnu posvećenost.
Pročitajte još:
Onog što je stekla u životu sa monasima nikada se neće odreći
– Jedna od budističkih doktrina koja mi je lično bila vrlo značajna jeste doktrina srednjeg puta. Između ostalog, praktična primena ove doktrine se ispoljava kroz umerenost u svim aspektima života. Deo svakodnevice koji sam usvojila jeste da se trudim da budem potpuno posvećena stvarima koje radim. Na prvi pogled to zvuči sasvim očekivano i lako, ali je to zapravo posebno umeće življenja. Napokon, svakodnevno vežbanje kung-fua, a pre svega zdravstvenih vežbi, ostaće sastavni deo mog života – završava svoju priču doktorand antropologije Marta Nešković.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari