Koliko znate o hrabrim ljudima sa severa koji žive u nekim od najtežih uslova poznatih čoveku?

Eskimi, Inuiti...postoji mnogo imena za hrabre ljude na severu koji veslaju kajakom i žive u nekim od najtežih uslova poznatih čoveku.

Ali šta zapravo znamo o njima? Osim iglua, harpuna i bundi sa kapuljačom, većina ljudi zna vrlo malo o ovim istorijskim lovcima-sakupljačima i njihovim modernim rođacima.

Da bismo vam pomogli da saznate više o ljudima sa kojima ćete se sresti ako odlučite da krenete na putovanje Grenlandom, predstavljamo nekoliko zanimljivih činjenica o Inuitima koje bi svi trebalo da znaju.

Inuiti više vole da se zovu Inuk ili Inuiti, ali ne i Eskimi

Iako je postalo uobičajeno da Inuite nazivaju Eskimima, ovo nije njihovo omiljeno ime, niti ima bilo kakve veze sa njihovim kulturnim nasleđem. Većina modernih Inuita na reč Eskim gleda kao na rasnu uvredu. Stoga, ako razgovarate sa nekim iz plemena Inuita, obavezno izbegavajte ovu reč.

Od 2012. godine, neverovatnih 89 odsto ukupne populacije Grenlanda činili su Inuiti. To znači da u ovoj zemlji živi oko 51.349 Inuita, a velika većina njih živi u jugozapadnom delu.

Profimedia

Kultura i tradicija

Eskimi su narod koji striktno prati i poštuje svoju kulturu i tradiciju. Žive u grupama i poštuju vođu grupe. Imaju veliko poštovanje prema ženama. Oni rade zajedno da bi preživeli u hladnim vremenskim uslovima. Muškarci su odgovorni za hranu i sklonište, dok žene rade na kreiranju odeće i kuvanju hrane. Inuiti su naučili da prave tople domove od snega i leda za zimu. Tokom leta pravili su domove od životinjske kože nategnute preko okvira napravljenog od natopljenog drveta ili kostiju kitova.

Budući da žive u neplodnom, hladnom okruženju, njihova ishrana se u velikoj meri oslanja na razno meso, a retko na određene vrste bobica i algi. Čak i u moderno doba, voća i povrća je malo i skupo za uvoz, pa se i dalje oslanjaju na svoju tradicionalnu hranu.

Profimedia

Trljanje nosem nije inuitski oblik ljubljenja

Većina ljudi je čula frazu „Eskimski poljubac“ i nije neuobičajeno videti parove koji nisu Inuiti kako to čine kao oblik naklonosti. Realnost je, međutim, da Inuiti ne trljaju nosove da bi se poljubili, ali koriste malo drugačiji oblik ovog gesta da pozdrave svoje prijatelje, decu i roditelje. Inuiti zapravo mirišu jedni druge po obrazima i kosi. Ovaj čin je poznat kao kunik.

Profimedia

Inuiti su, iz nužde, prilično vešti u izradi tople, izdržljive odeće. Međutim, kada su se za preživljavanje oslanjali isključivo na lov, bili su i veoma talentovani proizvođači oklopa. Na kraju krajeva, veliki deo njihovog plena može biti opasan, i niko ne želi da se uhvati u koštac sa masivnom zveri bez neke zaštite. Činjenica da su Inuiti mogli da smisle tako veoma funkcionalan oklop koristeći samo delove životinja koje su mogli da love dovoljno govori o njihovoj genijalnosti i talentu za preživljavanje.

Profimedia

Inuiti veruju u duhove gospodara svih živih i neživih predmeta, prirodnih pojava, lokaliteta, smerova vetrova, raznih ljudskih stanja. Veruju i u srodstvo osobe s bilo kojom životinjom ili predmetom.

Za zaštitu od bolesti imaju amajlije, porodične i lične. Postoje i kultovi vuka, gavrana i kita ubice. Eskimski šaman deluje kao posrednik između sveta duhova i sveta ljudi. Ne može svaki Eskim postati šaman, već samo onaj koji ima sreću da čuje glas duha pomagača. Nakon toga, šaman se već sam susreće s duhovima koje čuje i s njima stupa u svojevrsni savez oko posredovanja.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi