Zašto se razvoditi od žene kada je možete prodati? Bizarne prakse iz viktorijanskog doba

Viktorijansko doba u Londonu je bilo po mnogo čemu neobično vreme. Neke prakse su bile toliko bizarne da je dovoljno samo reći - sreća što su ostale u prošlosti.

Korišćenje otrova za pacove za bolju fizičku spremu

Sportisti visokih performansi koristili su lekove za poboljšanje performansi sve dok se održavaju sportski događaji. Primarna razlika između viktorijanske ere i sadašnjeg vremena je u tome što sportisti nisu pokušavali da sakriju upotrebu ovakvih supstanci.

 

Zašto se razvoditi od žene kada je možete prodati

U viktorijanskom dobu ljudi nisu podržavali ideju razvoda braka. Zato, umesto da se razvedu, bogati muškarci su stavljali svoje žene na aukciju. To je bila uobičajena praksa sve do sredine 1800-ih godina. Dakle, muževi bi paradirali sa svojim ženama kako bi ih pokazali potencijalnim kupcima.

Profimedia

Postoji poseban razlog zašto su ljudi nosili crno

Dok se crna odeća danas povezuje sa gotičkom kulturom ili žalošću, ona se u viktorijansko doba nosila iz nužde. Razlog je bilo zagađenje.

Viktorijansko društvo se poklopilo sa industrijskom revolucijom, što je za posledicu imalo jako zagađen vazduh. U kombinaciji sa vlagom reke Temze, stvarao bi se gust smog koji se bukvalno lepio za zgrade i odeću. Crna odeća je bila način da ljudi sakriju koliko je njihova odeća zapravo prljava.

Profimedia

Poziranje sa pokojnikom

Fotografija je bila u povojima tokom viktorijanskog doba i, kao takva, bila je skupa. To je značilo da većina porodica nije mogla da se fotografiše zajedno, osim jednom prilikom - kada je voljena osoba preminula.

Smrt je bila uobičajena zbog visoke stope smrtnosti i bolesti, tako da su oni koji su živeli u viktorijanskoj eri navikli na nju. Koliko god sablasno zvučalo, fotografije snimljene nakon smrti bile su način da ljudi sačuvaju uspomenu na njihove najmilije.

Invazija otmičara tela

Tokom ranog 20. veka, lekarima je bilo dozvoljeno da sprovode istraživanja na telima osuđenih na smrt. Ali, kako nije bilo mnogo osuđenika na smrt, pojavio se ozbiljan broj onih koji su želeli brzu zaradu, te su uskočili da popune prazninu.

Da bi zadovoljili potražnju za telima, pojedinci, zvani „vaskrsnici“, počeli su da kopaju sveže grobove, otimaju tela i prodaju ih medicinskim školama. Praksa je bila toliko uobičajena da su najmiliji nedavno preminulih morali danima da čuvaju grobove.

Profimedia

Arsen je bio čudesna hemikalija

Iako je arsen prirodni element, izuzetno je toksičan za ljude. Ova činjenica je poznata vekovima, i dok su oni iz viktorijanske ere bili vrlo svesni njenih štetnih efekata, to ih nije sprečilo da je koriste u kozmetici, lekovima i drugim proizvodima.

Upotreba arsena se u velikoj meri pripisuje njegovoj dostupnosti i niskoj ceni. Srećom, 1851. godine usvojen je Zakon o arsenu, koji je regulisao količinu koja se može koristiti u proizvodima i na taj način smanji verovatnoću da se potrošači ozbiljno razbole.

Zubi nilskog konja bili su korisni

Dok se proteze danas prave od akrilne smole, proteze tog vremena bile su napravljene od prilično neobičnog predmeta - zuba sisara. Korišćene su razne životinje, od kojih je najpopularniji bio nilski konj, jer su njegovi kutnjaci bili dovoljno veliki da se oblikuju u odgovarajuću veličinu i oblik ljudskih zuba.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi