Kakav je život bio u viktorijansko doba? Obrazovanje muška stvar, krinoline i tanak struk isključivo ženska

Viktorijansko doba Ujedinjenog Kraljevstva bio je period vladavine kraljice Viktorije i trajao je od 1837. do 1901. godine. Poznato je po visokom moralu i strogim pravilima čije je kršenje bilo osuđivano i kažnjavano.

Ali kakav je život zaista bio za ljude tog vremena?

Deca su retko viđala svoje roditelje. Većinu vremena provodila su sa dadiljama u svojoj sobi. Važnim se smatralo rano ustajanje, jer je ostanak u krevetu bio znak lenjosti. Mnoga deca su viđala roditelje ne više od jednom dnevno, ali su u nekim porodicama majke i očevi ipak obraćali malo više pažnje na svoje naslednike.

Profimedia

Obrazovanje se nije smatralo važnim za žene. Neki su čak verovali da je učenje štetno za telo krhke devojčice, posebno za njen reproduktivni sistem. Ledi Kerolajn Lamb se priseća da nije učila da čita i piše sve do 10. godine jer su se njeni roditelji plašili da će imati nervozne napade. Dok je otac buduće matematičarke Džejn Somervil bio zabrinut za zdrav razum svoje ćerke kada je saznao da ona čita noću.

Profimedia

Devojkama se nije otkrivalo odakle dolaze deca niti šta ih čeka nakon udaje. Tako je književnica Mari Stopes ostala uskraćena za važne životne informacije. Njena majka je bila sufražetkinja, diplomirala je na univerzitetu i borila se za prava žena, ali ipak njena ćerka nije znala ništa o bračnoj vezi. Mari se udala sa 31, a dve godine kasnije, zahvaljujući knjigama, shvatila je da ona i njen muž nikada nisu prešli granice platonske veze.

Profimedia

U viktorijanskoj Engleskoj prvi put se pojavio Dan zaljubljenih, anakav kakav danas poznajemo. Zahvaljujući poštanskoj reformi, čestitke su mogle da se šalju bilo gde u zemlji za samo jedan peni. Godinu dana nakon reforme, širom Velike Britanije poslato je 400.000 čestitki sa izjavama ljubavi i simpatije.

Čestitke su, uopšte, a posebno božićne, bile veoma popularne u to vreme. Ali zapleti prikazani na tim kartama bili su prilično čudni, pa čak i zastrašujući: žabe koje su se okliznule na ledu, ljudi sa ptičjim glavama i ogromna cvekla sa ljudskom glavom.

Krinolina je jedan od simbola viktorijanske epohe. U svet mode uveo ju je Britanac Čarls Vort, koji bi se mogao nazvati prvim profesionalnim dizajnerom odeće. Neki pronalazač je pokazao Vortu podsuknju razvučenu preko tri obruča. Dizajneru se ta ideja dopala, a ubrzo su je i njegove mušterije prihvatile. Ova konstrukcija je imala značajnu prednost - dame nisu morale da nose više podsuknji.

Profimedia

Što je krinolina bila veća, smatrala se modernijom. Neke su bile toliko široke da se pominju slučajevi da su devojke umrle zbog prevelikih suknji. Na primer, 1863. godine „The Times“ je izvestio o nesreći koja se dogodila sa sluškinjom čija se krinolina zapalila. Ima i suprotnih slučajeva. Veruje se da je ženu koja je pala sa visoke zgrade sigurne smrti spasla upravo krinolina koja joj je poslužila kao padobran. 

Tanki strukovi su bili na vrhuncu slave, a dame su nosile korsete kako bi stvorile trendi siluetu. Međutim, nova moda je imala i svoje loše strane. Unutrašnji organi su mnogo trpeli zbog silnog stezanja, što je dovodilo do problema sa protokom krvi, zbog čega bi žene padale u nesvest. Pojava rendgenskog snimka jasno je pokazala šta se dešava sa ženskim telom sa stalnim nošenjem korseta i u neku ruku spasla tadašnje dame opasnog modnog dodatka, piše brightside.me.

Profimedia

Cilindarski šešir je jedan od najprepoznatljivijih muških predmeta viktorijanske Engleske. Međutim, poznat je i kao previše topao, neprijatan i nepraktičan dodatak. Takođe je zahtevao posebnu negu - bilo je potrebno nežno ga obrisati svilenom krpom ako je osoba koja ga nosi pokisla. Ali u isto vreme, cilindar je bio jasan znak raspoznavnja pravog džentlmena.

Bonus video:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi