Ubili dve srpske devojčice i osam žena, nisu imali milosti ni prema trudnici: Godišnjica stravičnog masakra u selu Serdari (VIDEO)

Na današnji dan, 17. septembra 1992. godine, selo Serdari bilo je poprište stravičnog masakra izvršenog od strane pripadnika muslimanskih vojnih jedinica tzv. Armije BiH. Ovaj zločin je ostavio dubok trag u sećanju lokalnog stanovništva i podseća nas na strahote kroz koje je prošao srpski narod sa leve obale Drine.

Serdari, tada malo srpsko selo sa desetak kuća i tridesetoro stanovnika, nalazilo se u okruženju muslimanskih sela. Sve do marta 1992. godine, situacija u Serdarima bila je prilično tolerantna. Međutim, dramatični događaji u tadašnjoj SFRJ doveli su do rasta tenzija i napetosti i u ovom kraju.

Ujutro 17. septembra 1992. godine, Serdare su zadesili rafali iz automatskih pušaka. Grupa od dvadeset pripadnika muslimanske Teritorijalne odbrane upala je u selo i započela brutalni napad. Kuće meštana su pretrpele razaranja, a mnogi od njih su ubijeni ili zarobljeni.

Među žrtvama ovog krvavog jutra bilo je 18 srpskih civila, uključujući osmoro žena i dvoje dece. Ljubica Tepić, zajedno sa svoje dve ćerke, Slobodankom (12) i Snježanom (4), bila je među onima koji su izgubili svoje živote.

Radmila Serdar, trudnica u šestom mesecu trudnoće, teško je ranjena tokom napada. Ona je 1993. godine svedočila pred pravosudnim organima Republike Srpske. 

Printscreen/YouTube

- Ja sam se tog dana nalazila kod svoje kuće u Serdarima zajedno sa mužem Jelenkom. U kući su se, pored nas, na spavanju nalazili svekrva Bosiljka, zaova Radmila, ujna Milena Bencuz i njene ćerke, Slavojka Bencuz, tetka Ljubica Tepić i njeno dvoje dece Snježana i Slobodanka. Ujutro, oko šest sati, probudio me pucanj, kao i sve ostale. Kasnije sam čula da je od tog pucnja poginuo Slavko Bencuz. Svi koji smo bili u kući, osim mog muža koji je otišao u potkrovlje sa puškom, sakrili smo se ispod stepenica… Osetila sam da se puca po kući, staklo je počelo da puca. Osetila sam da sam ranjena u predelu stomaka, ali sam mislila da su to komadi stakla, a ne geleri. Čula sam dozivanje muslimana ali im nisam odmah raspoznala glasove. Muslimani su pucali po kući, po prozorima a onda su bacali bombe kroz prozor kod stepeništa tako da su one išle na nas. Ja sam od bombe zadobila povrede, ali se nisam javljala. Vrata na kući bila su zaključana. Čula sam korake ispred vrata. Pucali su u vrata. Ušli su unutra. Ja sam zatvorila oči. Osuli su rafal metaka po nama. Meci su me pogodili u desnu ruku i u prsa. Nisam oči otvarala. Tada su počeli da razgovaraju među sobom. Psovali su majku četničku… po glasu sam prepoznala da su u mojoj kući bili: Besim Ćehić, Mirsad Smajić, Nijaz Smajić i Fikret Plančić. Svi iz sela Hanifići, moje komšije. Sa Nijazom Smajićem čak išla sam u školu - ispričala je Radmila.

Printscreen/YouTube

On je posle, ranjena, nekako uspela da se izvuče kada su krvnici otišli. Pobegla je u selo Sakani. Nije znala da li je iko još preživeo ovaj stravičan masakr. Taj dan, osim Radmile, preživela je i njena ujna, Milena Bencuz, ali se nije javljala. Plašila se da su krvnici još tu negde, u blizini...

Simo Tepić, druga žrtva ovog masakra, izgubio je suprugu i dve ćerke, četvorogodišnju Snježanu i dvanaestogodišnju Slobodanku. O njima je rekao: "Tog jutra izgubio sam suprugu i dve devojčice. Jedna je imala 12, a druga četiri godine. U Serdare to jutro nisam ni otišao. Nisam ni išao nikada da ih identifikujem. Jednostavno nisam mogao."

Nevenka Serdar, još jedna preživela svedokinja, podelila je svoja sećanja na tragediju: "Toga jutra oko pola šest, okružili su nas sa svih strana, iz šume okolo... Bilo nas je ovde četiri žene, bio mi je muž i deca i jetrva. Bili smo u strahu... A sve su nam to napravili naše bivše komšije."

Printscreen/YouTube

Iako su neki počinioci prvobitno osuđeni, kasnija apelaciona presuda je izazvala kontroverzu i bes u porodicama žrtava. Fikret Planinčić je osuđen na 11 godina zatvora, dok su Sead Menzil i Mirsad Vatrač oslobođeni. Ova presuda izaziva pitanje pravednosti i odgovornosti za zločine protiv čovečnosti.

Ovaj masakr je samo jedan od mnogih strašnih događaja tokom muslimanske agresije na Kotor Varoš, gde je ubijeno blizu četiri stotine građana srpske nacionalnosti, a ranjeno je oko hiljadu ljudi, od kojih su mnogi i danas invalidi. Sećanje na ove događaje služi kao opomena da se ratni zločini nikada ne smeju zaboraviti, a počinioci moraju snositi odgovornost za svoje postupke.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi