Narodna verovanja o crvenoj polarnoj svetlosti: Na Grenlandu duhovi beba, kod Danaca labudovi u ledu
S jakim uticajem na umetnost, istoriju i religiju, mitovi i legende inspirisani Aurorom Borealis predstavljaju fascinantan uvid u različite kulture širom planete
Aurora borealis, veoma retka pojava za naše podneblje, bila je vidljiva u nedelju u Evropi, ali i Srbiji. Ovaj prirodni fenomen, tipičan za severne zemlje, nastaje kada se solarna oluja, koja oslobađa jako magnetno polje, sudari sa Zemljinom atmosferom i magnetnim poljem. Kada se kontakt desi u nižim delovima atmosfere, bude zelenožuta, zato se bliže Zemljinim polovima tako vidi, a u višim delovima atmosfere, gde ima manje kiseonika, bude ljubičaste ili crvene boje.
Ova pojava je stara koliko ljudski rod i u vezi s njom su povezana razna verovanja - kod Srba ne tako česta jer se i sama pojava retko viđa. Međutim, tamo gde se redovnije javlja, severno svetlo je inspirisalo neke od najdramatičnijih priča. Vikinzi su slavili svetla, verujući da su to zemaljske manifestacije njihovih bogova a drugi Nordijci su ih se plašili, pričajući priče o opasnostima koje predstavljaju i razvijajući sujeverja da bi se zaštitili.
Koja god fantastična priča zaokuplja vašu maštu, jedno je sigurno - severnoj svetlosti su narodi koji je vide dodelili veliku moć i značaj.
Profimedia
Vikinzi: Heroji osvetljavaju nebo
Odin je bio glavni bog i vladar Asgarda, poštovan od strane svih Vikinga. Verovali su da će tokom svake bitke na Zemlji Odin izabrati ratnike koji će umreti i pridružiti mu se u Valhali, gde je živeo.
Pročitajte još:
Sami: Svetla velika opasnost
Za Same, nomadski ugrofinski narod severne Skandinavije, svetla nisu pričala o herojstvu, već su bila opasna. Pojava Severne svetlosti bila je loš znak. Verovalo se da ako privučete njihovu pažnju, ona bi mogla da dopru i odnesu vas u nebo - ili čak da vam odseku glavu! Do danas, mnogi Sami ostaju u zatvorenom prostoru kada severna svetlost osvetljava nebo, samo da bi bili bezbedni. Takođe je bilo opasno zadirkivati ih mahanjem, zviždanjem ili pevanjem ispod njih, jer bi to upozorilo svetla na vaše prisustvo.
Finska: Mitske vatrene lisice
U Finskoj je severna svetlost poznata kao "revontulet“, što se doslovno može prevesti kao "vatrena lisica“. Ime potiče od mita da su arktičke lisice odgovorne za stvaranje aurore. Trčale bi nebom tako brzo da kada bi se njihovi veliki, krzneni repovi okrznuli o planine, stvarali su iskre koje su obasjavale nebo.
Island: Buduća mama ne sme da ih gleda
U islandskom folkloru, verovalo se da severno svetlo pomaže u ublažavanju porođajnih bolova, ali trudnice nisu smele da gledaju direktno u njih ili bi se njihovo dete rodilo kosookim
Grenland: Duhovi beba umrlih na prođaju
Na Grenlandu su ljudi imali verovanje da su svetla duhovi beba koje su umrle na porođaju, plešući preko neba, dok se u Norveškoj verovalo da su severna svetlost duše starih devojaka koje plešu na nebu i mašu onima ispod.
Profimedia
Severnoamerički Indijanci: Krug života
Neke priče Indijanaca prikazuju severno svetlo kao baklje koje drže duhovi koji su imali zadatak da vode duše nedavno preminulih preko ponora u zemlju sjaja i obilja. Da bi komunicirali sa ljudima na Zemlji, verovali su da severno svetlo proizvodi zvuk zvižduka, na koji je ljudi trebalo da odgovore šapatom.
Kri Indijanci su snažno verovali u "krug života“. Takođe su verovali da su svetla način komunikacije s njihovim precima, a kada su psi lajali na svetla, to je bilo zato što su prepoznali svoje izgubljene saputnike.
Plemena Algonkina su verovala da se tvorac Zemlje, Nanabožo, preselio na daleki sever i zapalio ogromnu vatru da bi svom narodu dao do znanja da, iako je daleko, i dalje misli na njih. Aurora je bila odraz ove vatre.
Indijanci Menominee iz Viskonsina verovali su da su ono što su videli bili nežni divovi koji su pecali noću, i da su svetla nastala od njihovih baklji dok su pecali.
Inuiti sa severnog Grenlanda verovali su da su svetla duhovi mrtvih koji igraju nebeske igre sa lobanjom morža, iako su druge lokalne Inuitske zajednice verovale da se morževi igraju sa ljudskom lobanjom.
Indijanci Velikih ravnica su takođe verovali da su svetla odraz velikih požara, ali ne onih koje je napravio tvorac pun ljubavi. Njihovi su bili odrazi džinovskog plamena ispod ogromnih lonaca za kuvanje, koje su palila severna plemena da kuvaju svoje neprijatelje.
U Viskonsinu, Foks Indijanci su mislili da su severna svetlost nemirni duhovi njihovih ubijenih neprijatelja koji pokušavaju da se ponovo dignu radi osvete - i da su bili predznak kuge i rata. Na Aljasci, Inuitske zajednice su se takođe plašile svetla i nosile su noževe kako bi se odbranile od zlih duhova aurore.
Evropski mitovi i legende
Dok se severna svetlost najčešće i najintenzivnije vidi u auroralnom ovalu iznad arktičkog kruga, ona se povremeno pojavljuje i južnije, u Evropi, što nam je dalo bogatu zbirku mitova i priča.
Predznaci krvoprolića
Kada se aurora pojavi južnije u Evropi, svetla često poprimaju duboku, crvenkastu nijansu psje važila kao loš znak - predznak rata ili drugih opasnosti.
Na primer, u kasnom 18. veku, početak Francuske revolucije bacio je zemlju u nemir. U nedeljama pre nego što je monarhija svrgnuta, jarko crvena aurora je viđena na nebu iznad Engleske i Škotske, a lokalni stanovnici su prijavili da su čuli kako se ogromne vojske bore na nebu. Uplašeni posmatrači verovali su da to predviđa predstojeći rat i smrt.
Iako su im Škoti Severnoj svetlosti dali veseli nadimak "Veseli plesači“, to se odnosilo pale anđele ili nebeske ratnike koji su učestvovali u epskoj bici. Škoti su verovali da su ove crvene mrlje kapi krvi koje su padale sa neba na kamenje dok su se Veseli plesači upuštali u bitku.
Pozitivna predosećanja
Ali nisu svi videli auroru kao preteču propasti. Estonci su, na primer, verovali da su severna svetlost divne sanke koje vode goste na spektakularnu svadbenu proslavu na nebu.
Slično, u grčko-rimskoj mitologiji, Aurora je personifikacija zore i sestra sunca i meseca. Stari Grci i Rimljani verovali su da Aurora svakog dana juri nebom u svojim kočijama, upozoravajući brata i sestru na početak novog dana. Gledajući kako se severna svetlost proteže preko neba, lako je zamisliti kako je nastala ova priča.
Danci su verovali da su svetla izazvali labudovi koji se takmiče ko može da leti dalje na sever. Prema legendi, neki od labudova su ostali zarobljeni u ledu i, dok su pokušavali da pobegnu, mahali su krilima stvarajući nalet svetlosti na nebu.
Švedski ribari su se radovali što će videti auroru, jer su mislili da su svetla odraz džinovskih jata haringe koje plivaju u blizini. Njima je viđenje aurore donelo sreću i obećanje pozamašnog ulova.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari