Herman Hese: "Suze su otopljeni led iz duše"

Herman Hese je bio nemački pisac, pesnik i slikar. Njegova najpoznatija dela su „Stepski vuk“, „Sidarta“ i „Igra staklenih perli“. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1946. godine. U početnim fazama svog literarnog rada bio je romantičar, a onda sve više pada pod uticaj orijentalne mudrosti, misticizma, psihoanalize, hindu i budističke filozofije. U govoru povodom Nobelove nagrade istakao je da je najveći uticaj na njegovo stvaralaštvo imala filozofija sa istoka i filozofi istočnjačke orijentacije, kao što su bili Šopenhauer ili Niče.

Život

Rođen je u gradu Kalvu, 2. jula 1877. godine. 1922. emigrirao je u Švajcarsku, da bi godinu dana kasnije postao švajcarski državljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Svoja osećanja koja se tiču rata izražavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, našao se se u čudnim okolnostima. Nemački ministar propagande, Jozef Gebels, u početku je štitio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Međutim, kada je zahtevao da određeni delovi njegovog romana „Narcis i Zlatousti“, koji se tiču pogroma ostanu nedirnuti, našao se na nacističkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u Švajcarskoj. U ratu je pružio utočište Tomasu Manu i Bertoltu Brehtu.

Hese je u svom kasnijem životu razvio određenu dozu konzervativizma. U „Igri staklenih perli“ jedan od likova proglašava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha veštačkom i lošom, proglašavajući Ludviga van Betovena za ekstremni primer lošeg ukusa u muzici. Inače, ova knjiga je sa svojim idealizovanim srednjovekovnim stilom bila izuzetno popularna knjiga u ratom razrušenoj Nemačkoj 1945. godine.

Detinjstvo i mladost

Kada je Hese krenuo u školu kod njega su počeli da se javljaju određeni znakovi depresije. Od malih nogu pokazao je izrazitu sklonost prema pisanoj reči. Njegov deda Herman Gundert, doktor filozofije koji je tečno govorio više jezika, dao je Hermanu pristup svojoj biblioteci, koja je bila ispunjena delima svetske književnosti.

Pročitajte još

Semjuel Beket: Kako je pokušaj ubistva čuvenom piscu doneo slavu, ljubav i “Godoa”

Odmalena je, po ugledu na porodicu, definisao svoj lični stav o otporu bilo kakvom nacionalizmu, koji je negovao tokom celog života. Muzika i poezija imale su značajno mesto u njegovoj porodici. Njegova majka je pisala poeziju, a otac je bio poznat po svojim pripovetkama. Prvi pravi uzor u pisanju bio mu je polubrat Teo. Hese je u detinjstvu pokazao talenat za pisanje poezije, a od 1889. godine znao je da želi da postane pisac. Roditelji su heli da im sin bude svešteno lice, vođeni ličnim misionarskim ambicijama. U početku je Hese dobro učio. Uživao je u pisanju eseja i prevođenju klasične grčke poezije na nemački jezik. Kasnije je došao do izražaja njegov buntovni karakter, zapao je u ozbiljnu ličnu krizu, pa je pobegao iz škole. Nakon toga je često menjao škole, a odnosi sa roditeljima su bili sve teži. Čak je pokušao i samoubistvo, nakon čega je jedno vreme proveo u mentalnoj ustanovi u Remstalu.

Godine 1893. položio je završni ispit u školi, ali je nastavio sa svojim buntovničkim ponašanjem. Radio je u raznim fabrikama, ali vrlo kratko u svakoj. Išao je za svojim najvećim ciljem u životu – biti pisac i ništa drugo. Tragao je za vlastitim identitetom. Kasnije, u svojim romanima, često se vraćao na teme lične potrage i samoanalize. Jedan od njegovih biografa Guner Deker piše da popularnost njegovih dela proizilazi iz sledeće činjenice: „Pitanje autonomije koja prevazilazi verski nivo. Ono dolazi nakon verskog razumevanja i nije militantno ili misionarsko, nego je otvoreno za drugačije ideje i načine života. Kao takvo, veoma je često pitanje arapskog sveta“.

Godine 1895. započeo je posao u knjižari u Tibingenu koja je posedovala zbirke knjiga iz teologije, filologije i zakona. Njegov zadatak je bio da organizuje, pakuje i arhivira knjige. Nakon završetka radnog vremena, Hese je ostajao da čita. Naročito je proučavao teološke spise, ali je dosta čitao Getea, Ničea i Šilera, kao i grčku mitologiju. Kako je primao platu za poslove koje je radio, 1898. godine odvojio se od roditelja.

Ostvarivao je prijateljske veze sa brojnim vršnjacima, ali kako je većina njih studirala na raznim univerzitetima, a on nije, često se osećao inferiorno. Svoju prvu romantičnu pesmu objavio je u književnom časopisu 1896. Njegovo delo „Jedan sat posle ponoći“ objavljeno je 1898. godine. Od 1899. Hese je radio u istaknutoj knjižari u Bazelu. Dosta se razvijao duhovno i umetnički. Družio se sa intelektualnim ljudima svog okruženja. Naredne godine je oslobođen vojnog roka zbog slabog vida. Takođe je bio slabih nerava i patio od učestalih glavobolja.

Godine 1901. ostvaruje svoj dugogodišnji san i odlazi na put u Italiju. Sve su se više pružale prilike da izdaje svoja dela po raznim časopisima. Majka mu je umrla 1902. godine i na njenoj sahrani nije bio prisutan. Od 1903. Herman je mogao da živi od pisanja. Njegova dela postaju sve popularnija u Nemačkoj. U to vreme dobijao je pozitivne kritike za svoj rad, uključujući pohvale Sigmunda Frojda.

Srednje godine

Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog života imao mnogo problema sa ženama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli, sa kojom je imao troje dece, završio se tragično, tako što je njegova žena mentalno obolela. Drugi brak sa pevačicom Rut Venger, trajao je veoma kratko, a najveći deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, pisac se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, što je opisao u svom čuvenom romanu „Stepski vuk“ (1927).

Glavni junak romana je osamljeni i nezadovoljni Hari Haler. Autor detaljno opisuje njegovo duhovno stanje kroz neprestanu borbu između njegove vučje i ljudske prirode. Jedno vreme, ovaj roman je bio zabranjen u Americi zbog opisa upotrebe droge ili neprimerenih situacija. Najveću popularnost stekao je sedamdesetih godina prošlog veka, među pripadnicima hipi-pokreta.

Njegov treći brak sa Ninon Dolbin Auslender trajao je do kraja njegovog života. Svoju treću ženu spomenuo je u knjizi „Putovanje na istok“.

Roman „Gertruda“ objavljen je 1910. godine. Sve je više usvajao nove filozofske ideje, otkrio je teozofiju, i uveliko se zanimao za Indiju. Dvanaest godina kasnije, nastaće njegovo remek-delo „Sidarta“, proizašlo iz ovih uticaja. Godine 1911. otišao je na dugo putovanje u Šri Lanku i Indoneziju. Ova putovanja bila su u znaku potrage za duhovnim i verskim iskustvima, koja će poslužiti kao inspiracija za stvaranje novih dela.

Pročitajte još

„Ljiljo, voli me“: Reči kojima je Vladimir Majakovski potpisao sopstvenu smrt

Dobrovoljno se prijavio u rat 1914. godine. Pisao je eseje u kojima poziva ljude da odustanu od mržnje i pokažu humanost. Izrazito je bio protiv rata i propagande. Zbog takvog stava doživeo je mržnju i podsmeh. Njegov otac je umro 1916. godine. Sin Martin ozbiljno se razboleo. Zbog teških životnih okolnosti, bio je prisiljen da napusti vojnu službu i započne primanje psihoterapije. Tokom 1917. godine napisao je roman „Demijan“ koji je objavio dve godine kasnije pod pseudonimom Emil Sinclair, u kome je opisao susret sa psihoanalizom. Kada se vratio iz rata, razveo se od prve supruge. O njihovoj deci brinuli su rođaci. U aprilu iste godine kupio je malu farmu, blizu Minusija. U maju je iznajmio kuću sa četiri sobe, slično građenu kao dvorac, u Montanjoli. Tu je nalazio inspiraciju za pisanje, a tada je počeo i da slika. Kasnije je vreme provedeno u ovoj iznajmljenoj kući „Casa Camuzzi“, nazvao najplodnijim i najkreativnijim vremenom u svom životu.

Prva biografija Hermana Hesea napisana je za njegov pedeseti rođendan od strane njegovog prijatelja Huga Bola.

Poslednje godine i smrt

Hese je tokom poslednjih godina svog života napisao mnoge kratke priče, prvenstveno one iz sećanja na detinjstvo i pesme u kojima je priroda bila glavna tema. Isto tako, pisao je eseje prožete ironijom. Provodio je dosta vremena u zanimanju za akvarele. Umro je u snu u svojoj 85. godini, na današnji dan, 9. avgusta 1962. godine. Sahranjen je na groblju „San Abbondi“ u Montanjoli. Tokom života je napisao i za sobom ostavio oko 40 knjiga (romana, pesama, pripovetki, studija, eseja i rasprava), koje su objavljene u 30 miliona primeraka širom sveta.

Citati i mudre misli

„Nije naš cilj da postanemo kao drugi, potrebno je da se međusobno razlikujemo, da naučimo da vidimo drugačije ljude od sebe i da ih poštujemo zbog toga što su“.

„Usamljenost je nezavisnost, a ja sam je priželjkivao i stekao tokom dugog niza godina. Nezavisnost je hladna, ali je i spokojna… čudesno spokojna i prostrana, kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okreću zvezde“.

„Suze su otopljeni led iz duše“.

„Ako nekog mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje“.

„Deca nipošto nisu blažena. Ona su sposobna da osećaju mnoge sukobe, rastrzanosti i patnju“.

Pročitajte još

Za njim i dalje zvono zvoni: 60 godina od samoubistva Ernesta Hemingveja

„Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi