Emili Bronte: Jedina od tri čuvene sestre čiji je grob bio otkopan

30.07.2021

22:15

0

Autor: Dejan Ćirić

Jedini roman slavne književnice danas se smatra remek-delom engleske književnosti i jedna je od najčuvenijih ljubavnih priča svih vremena

Emili Bronte/Wikimedia/Pixabay

Emili Džejn Bronte je bila engleska književnica i pesnikinja, zapamćena najviše po njenom delu „Orkanski visovi“, koje danas spada u sam vrh klasičnih dela engleske i svetske literature.

Rođena je 30. jula 1818. godine u selu Tornton u Jokširu, od oca Patrika Brontea i majke Marije Branvel. Ona je od ukupno šestoro deca bila peta, starija od En i mlađa od Šarlote. Njihove kratke živote obeležili su oskudica i porodične tragedije, ali su stvorile izuzetna dela koja su bila ispred njihovog vremena.

Pročitajte još

Odrasle su u Havortu, usred pustara Jorkšira, gde je njihov otac 1820. godine prihvatio mesto sveštenika. U selu su vladali siromaštvo i bolest, a prosečni životni vek je bio 25 godina. Ubrzo po dolasku, Marija je umrla od tuberkuloze. Nekoliko godina kasnije, Patrik je devojčice poslao u internat za ćerke siromašnog sveštenstva, ne znajući da u njemu vladaju užasni uslovi, koje je Šarlota kasnije opisala u svom čuvenom romanu “Džejn Ejr”. Kada je shvatio kobnu grešku i doveo ih kući, bilo je prekasno – najstarije ćerke, dvanaestogodišnja Marija i godinu dana mlađa Elizabet razbolele su se i umrle.

Sestre Bronte sa bratom Branvelom/Wikimedia

Posle smrti majke i sestara, Emili, Šarlot, En i njihov brat Branvel Bronte pronalaze utehu u svetu mašte i stvaraju imaginarne zemlje koje se pojavljuju u pričama koje su tada pisale. Jako malo radova Emili Bronte iz tog perioda je ostalo sačuvano do danas, sve je izgubljeno osim sitnih pesama u kojima se govorilo o njihovom detinjstvu.

Godine 1838, Emili započinje rad kao guvernanta u školi „Miss Patchett’s Ladies Academy“, a nekoliko godina posle sa Šarlotom konkuriše za rad u privatnoj školi u Briselu. Obe su kasnije otvorile sopstvene škole u svojoj kući, ali nažalost nisu imale učenika.

U međuvremenu, otac Patrik je sve više gubio vid, a brat Branvel, za koga se u detinjstvu verovalo da je najtalentovaniji u porodici, nije imao uspeha kao slikar portreta ni kao pesnik, otpušten je sa mesta učitelja zbog ljubavne veze sa ženom svog poslodavca, i sve više se odavao piću i opijumu.

Sestre uskoro udružuju snage objavljujući zbirku pesama 1846. godine. Da bi izbegle predrasude prema ženskim autorima koriste pseudonime zadržavajući samo početna slova svojih imena, pa tako postaju: Šarlota (Charlotte) – Currer Bell, En (Anne) – Acton Bell, i Emili (Emily) – Ellis Bell.

Sestre Bronte (Emili u sredini) Printscreen/Wikimedia

Godine 1847 Emili objavljuje svoj jedini roman „Orkanski visovi“ koji je stekao svetsku slavu, kao drugu u kompletu od tri knjige koje su sestre zajedno pisale. Kada su „Orkanski visovi“ prvi put objavljeni kritika je bila veoma podeljena. Neki su hvalili roman, dok su ga drugi marginalizovali. Ipak, uprkos tome knjiga je postala i ostala veliki klasik. Godine 1850, Šarlota opet objavljuje „Orkanske visove“ ali ovog puta kao zasebnu knjigu i pod Emilinim pravim imenom.

Emilino zdravlje, kao i njenih sestara, bilo je poljuljano oštrim tempom života. Umrla je 19. decembra 1848. od tuberkuloze. Imala je samo 30 godina. Njen brat Branvel Bronte je preminuo u septembru iste godine. Sahranjena je ispred crkve „St. Michael“ sa svojom omiljenom punjenom igračkom, majmunom po imenu Dejv, koji je kasnije otkopan i izložen u muzeju Bronte u Havortu.

Muzej Bronte/ Profimedia

U engleskoj književnosti Emili Bronte predstavlja usamljenu pojavu u prikazivanju ljudskih strasti i svega onoga što podleže vremenu i prolaznosti. Ako treba preciznije odrediti njeno mesto i značaj u istoriji engleske književnosti, onda najbliže istini izgleda kritička ocena F. R. Livisa, koji smatra da je Emili neka vrsta samoniklog genija, a prema tome jedinstvena.

Emili Bronte se i danas smatra genijem porodice. Njena ljubav prema prirodi i prezir prema konvencijama društva ogleda se u njenim delima. Njenu najpoznatiju pesmu, „Moja duša nije kukavica“ („No coward is soul of mine“), volela je slavna američka pesnikinja Emili Dikinson. Jedini roman Emili Bronte se danas smatra remek-delom engleske književnosti i jedna je od najslavnijih ljubavnih priča svih vremena, ali je u vreme kad je objavljen izazvao nerazumevanje, kako zbog modernog narativnog postupka, tako i zbog brutalnosti i „amoralnosti“. Glavni lik, Hitklif, oličenje je osvete potlačenih slojeva društva, ali i elementarnih ljudskih strasti koje postaju destruktivne kada se suzbijaju.

Promo/Vulkan

Skoro dvesta godina od objavljivanja, roman „Orkanski visovi“ i dalje ima veliki uticaj na mnoge čitaoce, ali inspiriše i umetnike, piše BBC. Evo kako se prisustvo Emili Bronte oseća u onome što čitamo, gledamo i slušamo.

Kejt Buš

Najpoznatiji omaž dolazi iz same pesme Kejt Buš „Orkanski visovi“ (Wuthering Heights), iz 1978. godine. Uhvativši proganjajuću romansu knjige, Buš je imala samo 19 godina kada se probila sa ovom pesmom i dospela na prvo mesto top lista za samo mesec dana. Čuvena pevačica je prvo gledala televizijsku adaptaciju „Orkanskih visova“, a tek kasnije je pročitala roman.

– Film je duboko uticao na mene i shvatila sam da želim da napišem pesmu o toj neverovatnoj mašti – rekla je.

Roman „Sluškinjina priča“

Kada su je pitali koja knjiga joj je promenila život, Margaret Atvud je odgovorila da su to „Orkanski visovi“ koje je pročitala sa 16 godina.

– Kada sam krenula u srednju školu, pročitala sam „Gordost i predrasude“ i „Orkanske visove“ i postala, u ono vreme, pre rok zvezda, opčinjena likovima gospodina Darsija i Hitklifa – izjavila je kanadska spisateljica.

Jedan od najpoznatijih romana Margaret Atvud „Sluškinjina priča“ je pretvoren u TV seriju, a kreator Brus Miler je kasnije otkrio da je pravo ime Ofglen zapravo Emili, u čast Bronte.

Lili Kol

Glumica, manekenka, aktivisktinja i režiserka snimila je kratki film o Hitklifu, antiheroju „Orkanskih visova“. Film je moderna interpretacija prvih nekoliko meseci njegovog života, dok je živeo kao siroče na ulicama Liverpula.

Upitana zašto je Bronte toliko uticala na nju, Lili Kol je rekla za BBC:

– Napisala je knjigu u vreme kada je ženama bilo veoma teško da postanu autorke i budu shvaćene ozbiljno. I činjenica da je izdala knjigu pod pseudonimom me je oduvek intrigirala. Ne znamo puno o njoj, ona je prava misterija. Fascinirana sam njome – istakla je Kol koja je 2018. godine bila angažovana kao „kreativna partnerka” pri proslavi dvesta godina od rođenja Emili Bronte, u muzeju u Zapadnom Jorkširu.

Njen dolazak je napravio veliku gužvu i pisac Nik Holand je iz protesta napustio Bronte udruženje, nezadovoljan jer je glavna figura proslave njenog rođendana „bila manekenka”.

Emili Bronte/Wikimedia/Pixabay

Silvija Plat i Ted Hjuz

Silvija Plat je 1961. napisala pesmu „Orkanski visovi“. Za razliku od Kejt Buš, ona nije prepričala originalnu priču, već je koristila slike praznog mraka kako bi prenela stanje pustoši sopstvenog uma. Dve godine kasnije, američka pesnikinja je izvršila samoubistvo u tridesetoj godini života.

Bila je udata za pesnika Teda Hjuza, koji je 1998. godine objavio zbirku „Rođendanska pisma“ u kojoj je odgovorio na neke njene radove. Ta knjiga sadrži njegovu pesmu pod nazivom „Orkanski visovi“ u kojoj je povukao paralelu između Emili Bronte i njegove supruge. Napisao je: „Udišeš sve duboko, sa ljubomornim, protivničkim udisajima. Zar nisi bila dvostruko ambicioznija od Emili?“

Kejt Mos i 16 drugih autorki

Kako bi se priključile godišnjici proslave 200 godina od rođenja Emili Bronte, 16 autorki, među kojima su Sofi Hana, Lori Peni i Doroti Kumson, priložile su priče inspirisane „Orkanskim visovima“ za zbirku pod nazivom „Ja sam Hitklif“.

Zbirku je uredila autorka i osnivačica Ženske nagrade za prozu Kejt Mos, koja je u predgovoru opisala „Orkanske visove“ kao „roman čiji se likovi i boje menjaju pri svakom novom čitanju, a opet ostaje apsolutno jedinstven”.

Objašnjavajući „ambiciozne i beskompromisne” kvalitete romana, napisala je: „Ovo je monumentalno delo. Ovo je roman o prirodi života, ljubavi i univerzumu, ne o detaljima života muškaraca i žena.“

Uticaj Emili Bronte i „Orkanskih visova“

Postoji mnogo britanskih i američkih filmskih adaptacija „Orkanskih visova“, uključujući i indijsku, japansku i meksičku verziju. Ser Lorens Olivije je 1939. nominovan za Oskara za ulogu Hitklifa.

Timoti Dalton je tumačio istu ulogu 1970. godine.

Žilijet Binoš i Rejf Fajns su 1992. bili prokleti ljubavnici.

Tom Hardi je glumio u TV seriji iz 2009. godine.

MTV je 2003. godine producirao sopstvenu verziju sa kalifornijskim rok muzičarem Hitom kao glavnim likom.

Ser Klif Ričard je glumio Hitklifa u mjuziklu koji je kreirao sredinom devedesetih.

Keti i Hitklif su se našli i u skeču „Letećeg cirkusa Montija Pajtona“.

Pročitajte još

Danas se dela sestara Bronte smatraju klasicima, njihovi tragični životi su predmet fascinacije, a njihova porodična kuća mesto hodočašća mnogobrojnih obožavalaca. Svaka od tri sestre imala je drugačiji i prepoznatljiv stil, ali njihova dela imaju nešto zajedničko – iskreno su prikazivala ljudske emocije i bila su revolucionarna za svoje doba. U njihovoj kući, u sklopu muzeja, otvoren je kafić pod nazivom „Emili“.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Najčitanije vesti