Čarolija pozorišta: Na današnji dan odigrana je prva predstava u Beogradu

Na današnji dan 1868. godine odigrana je prva pozorišna predstava u Beogradu, u zgradi na Varoš-kapiji. Bio je to komad „Đurađ Branković“ Karolja Obernjaka.

Dok se gradila zgrada Narodnog pozorišta na zemljištu kod Stambol kapije, u nedelju 22. novembra 1868. godine, na drugoj lokaciji, izvedena je prva predstava; istorijska drama u pet delova u prevodu i preradi tek postavljenog upravnika Jovana Đorđevića.

Odigrana je u adaptiranoj sali gostionice „Kod engleske kraljice“, u kući koju je Pozorišni odbor zakupio od sveštenika Miloša Sušića, paroha Saborne crkve, a nalazila se u nekadašnjoj Kosmajskoj ulici broj 51.

Pre početka predstave, publika je uživala u „Srpskoj uvertiri“ kompozitora Dragutina Reša, a uvodnu reč o umetnosti, dramskoj književnosti i dotadašnjim dramskim predstavama kod Srba, održao je književnik Milorad Popović Šapčanin.

Sušićeva kuća, koja se nalazila u neposrednoj bilizini tadašnje Varoš kapije, danas ne postoji. Nažalost, danas malo ko zna o mestu nastanka jedne od najznačajnijih kulturnih ustanova srpskog naroda. U njoj će glumci Narodnog pozorišta do kraja maja naredne 1869. godine odigrati čak sedamdeset predstava.

Pozorište izvlači prevare i laži iz njihovih iskrivljenih lavirinta i otkriva njihov grozan izgled dnevnom svetlu. Pozorište pred nama otkriva panoramu ljudske patnje. Pozorište za trenutnu patnju nagrađuje nas slatkim suzama i luksuznim porastom hrabrosti i iskustva.
Johan Fridrih Šiler

Pokušaje osnivanja stalnog teatra pratili su i pokušaji da se ovoj instituciji obezbedi i adekvatno zdanje: predstave su igrane u magacinu Carinarnice (Teatar na Đumruku), u salama hotela (Teatar „Kod jelena“), u Kneževoj pivari, u kafanama („Kod Krune“ i „Kod engleske kraljice“).

Novu pozorišnu sezonu otvorili su u novoj zgradi, 30. oktobra izvođenjem slike iz narodnog života s pevanjem „Posmrtna slava kneza Mihaila Đorđa Maletića“, uz muziku Dragutina Reša.

… Iz jedne sačuvane plakate – pozivnice štampane na svili (upućene Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu) vidi se da su u komadu učestvovali skoro svi članovi Narodnog pozorišta: Milka Grgurova, Marija Jelenska, Julka Jovanovićka, Mara Grgurova, Ljubica Kolarevićka, Adam Mandrović, Nestor Nedeljković, Toša Marković, Aleksa Savić i kao početnik Toša Jovanović…

… Ova predstava ostavila je snažan utisak na publiku, naročito kada je predstavljač, maskiran i obučen kao knez Mihailo, prešao na konju preko pozornice. Kada ga je publika na pozornici ugledala na konju – piše recenzent ’Vidovdana’ – učinilo joj se da opet pred sobom vidi sušta živa kneza Mihaila…“

U kamenom zdanju kod nekadašnje Stambol kapije, u zgradi kod Spomenika, na Pozorišnom trgu, odnosno danas na Trgu Republike, vek i po, s manjim prekidima zbog ratova i ratnih razaranja, izvode se predstave: od početka dramske, od 1920. operske, a od 1923. godine i baletske celovečernje.

Povodom Dana Narodnog pozorišta u Beogradu, Upravni odbor je dodelio godišnje nagrade i priznanja najzaslužnijim članovima koji su se istakli u radu tokom 152. sezone 2019/2020, a svečana dodela je odložena zbog situacije s pandemijom.

Pregled rada u periodu od 22. novembra 2019. do 22. novembra 2020. godine pod nazivom “Narodno pozorište gala” biće emitovan u ponedeljak 23. novembra u živom prenosu, sa početkom u 20 časova preko Youtube kanala Narodnog pozorišta. Snimak će potom biti na sajtu i društvenim mrežama.

A da li ste znali?

…Da pozorište u Srbiji ima tradiciju dugu skoro osam vekova. Srpska pozorišna izvođenja u srednjem veku imala su u osnovi svetovnu i zabavljačku funkciju i bila su izvan okvira i uticaja Pravoslavne crkve.

Podaci iz 13. veka pokazuju da su crkvene vlasti zabranjivale vernicima da odlaze na skupove gde glumci igraju predstave. Tragovi viđenih pozorišnih scena i starih sportskih svečanosti živeli su u srpskoj sredini i tokom 14. veka. Na fresci Ruganje Hristu (manastir Staro Nagoričino, zadužbina kralja Milutina), u prvom planu su tri osobe s dugim rukavima i s neobičnim instrumentima kako ismevaju Spasitelja.

Početkom 16. veka, poturčeni velikaš Ali-beg Pavlović poslao je u Dubrovnik pozorišnu družinu kojom je upravljao Srbin Radoje Vukosalić (prvi poznati srpski glumac – upravnik putujuće pozorišne družine).

Za vreme turske okupacije kulturni život u Srbiji takođe je bio u okovima, da bi prva moderna srpska predstava bila tzv. školska drama: u Sremskim Karlovcima, 1734. izvedena je „Traedokomedija Manuila Kozačinskog“ kojom počinje i novija dramska književnost. 19. vek obeležili su Laza Kostić i Đura Jakšić, dok je početkom 20. veka našom pozorišnom scenom dominirao Branislav Nušić. Prva zapisana pozorišna predstava „Žertva Avramova“ izvedena je u šabačkom kraju, u selu Nakučanima, u julu 1833. godine.

Danas se pozorište nalazi pred još jednim velikim izazovom usled pandemije korona virusa, ali se svi ljubitelji scenske igre nadaju, da će kao i vekovima unazad, uspeti da opstane i nastavi svoje plemenito delovanje.

“U svakom slučaju, bolje je gledati život u pozorišnom komadu, nego gledati pozorišni komad u životu.”

Branislav Nušić

 

Pročitajte još: Pozorište nam neće biti uhlebljenje, već poziv: Atelje 212 proslavlja svoj dan

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi