Bend „Dram“, za 24sedam, o novom albumu i nagradi „Milan Mladenović“: Muzičarima je neophodno obrazovanje

Muzičarka Mirela Priselac Remi kazala je nedavno, na dodeli nagrade „Milan Mladenović“, da je neophodno dati pet minuta mladoj, svežoj krvi koja vri u bendovima na savremenoj sceni… Zasluženo je reflektor te večeri bio uperen pet minuta, a cenimo i mnogo više u budućnosti, na mladi pop bend „Dram“, koji je prestižno priznanje i poneo.

Sada kada su se slegli utisci, a uveliko se prionulo na rad za novi album, razgovarali smo sa članovima ovog sastava – Markom Arizanovićem (klavijatura), Brankom Dimitrijevićem (bas), Pavlom Savićem (bubanj) i Stefanom Aćimovićem (vokal i gitara), o tome šta je za njih značila nagrada i koliko današnji klinci imaju prilike da izađu iz studija i dožive pravi uspeh, ali i o tome šta je danas „pravi uspeh“.

Šta za vas znače ime EKV i Milan Mladenović, kao i nagrada koja nosi njegovo ime?

Marko: Zaista mnogo. Milanova muzika nas je od početka inspirisala i imala značajno mesto u stvaranju, a sada smo dobili i fizičku povezanost u vidu dragocenog priznanja. Moramo reći da nas je Branko, kao najstariji u ekipi, upoznao sa muzikom EKV i naveo nas da je zavolimo. Mislim da se i danas događa nešto slično kao što je tada bio novi talas. Nakon više od deset godina imate mlade bendove na sceni koji zaista nešto uspevaju da naprave i inspirišu mlađe generacije da dođu na svirku i prate njihov rad. Mislim da postoji velika zainteresovanost, samo je potrebno pokrenuti tu emociju.

Branko, šta je to u muzici Milana Mladenovića zbog čega si odlučio da kolege iz benda zainteresuješ za nju?

Muziku doživljavam kroz emociju i energiju. Počeo sam da slušam EKV još kao veoma mlad i tada, iako nisam baš razumeo šta poručuju, osećao sam tu emociju koju su oslobađali svakom notom. Kako sam nastavio da ih slušam u različitim dobima života, sve sam drugačije i ozbiljnije doživljavao. Sada smatram da je to jedan od najboljih bendova sa naših prostora, jer niko dosad nije uspeo da objasni i prenese kroz muziku reč „ljubav“ na svim tim nivoima. Mislim da je ta esencija njihove muzike ista i svaka generacija je oseća i doživljava jednako.

EKV je često kritika opisivala kao glas i krik jedne generacije koji se i danas jasno čuje. Koliko mladi bendovi mogu da naprave ponovo sličan odjek?

Branko: Nažalost, sve manje.

Stefan: Mislim da ako deset-dvadeset ljudi može da promeni državu, smatram da i muzičari mogu nešto da urade. Nažalost, danas imamo društvene mreže gde se stiče utisak da je sve slobodno, ali zapravo nije.

Pavle: Mislim da je istrajnost ključ uspeha svakog benda. Prvenstveno svesnost toga šta radite, kakva muzika želite da bude, koji vam je konkretni cilj… Takva nam je trenutno scena, da finasijsku potporu ne dobijaju rok i pop bendovi, alternativci, to je sve razervisano za mejn scenu. Dosta bendova, kada vide da nakon dužeg vremena ne dobijaju neki „fidbek“, olako dignu ruke. Mislim da samo moraš da odlučiš da li ti je muzika hobi ili želiš da se potrudiš da ostaviš neki pečat. To je naš cilj i to bi bio moj savet za mlade kolege – samo da se ne odustaje.

Koliko je danas mejnstrim dobio lošu konotaciju, s obzirom na žanr i kvalitet koji trenutno preovladava?

Stefan: Čitao sam davno knjigu Erika Kleptona i verovao sam da su u to vreme bluz i rok bili mejnstrim. Međutim, on je napisao da je i tada bilo devedest posto različitih žanrova koji su bili nešto drugo, te sam ubeđen da i danas ima prostora za svakog, samo što je možda malo komplikovanije uspeti u tom smislu.

Marko: Dok stvaramo, pratimo šta je na svetskoj sceni mejnstrim, a to su, na primer, Weeknd i slični artisti koji neguju pop zvuk kojem mi težimo. Na našem području to nije tako. Ovde nema te vrste popa, jer se odmah misli na neke druge umetnike. Nedostaje zdrava pop moderna varijanta. Tako smo, na primer, mislili da nam je prvi album bio pravi hit i da će pesme biti veoma popularne, međutim, nisu toliko dobro prošle. Zato smo sada, za vreme ovog perioda kada nema toliko svirki i koncerata, prionuli na rad za sledeći album.

Stefan: Sazreli smo u međuvremenu i promenili se, i novi tekstovi koje pišemo imaju više veze sa 2020. i modernijim tokovima. Pokušavamo da se ugledamo na svetska imena jer tamo, kada kažete mejntrim, to nije ništa loše. Treba da razumemo da je veoma teško napraviti pesmu koja će biti toliko popularna da bude mejnstrim. Kada bi svako to mogao, ne bi se niko ni izdvajao.

Kojim temama se bavite na novom albumu?

Stefan: Shvatili smo, promišljajući prethodni album, da su nam teme bile opšte, i da nam se tekstovi nisu vezivali ni za šta konkretno. Bili su naivni, a sada smo odlučili da budemo malo iskreniji i ličniji – da se bavimo temama koje se tiču nas samih i naših prijatelja.

Marko: Bavimo se onim što nosi naš svakodnevni život. Sve što pogađa mladog čoveka, od neuzvraćene ljubavi do usamljenosti, ukalupljivanja, anksioznosti…, ali na naš način.

Bane: Spremamo nove tekstove, melodije, gledamo da što više sarađujemo sa drugim bendovima. Strpljivo i vredno čekamo da prođe ova situacija, pa da, kad budemo imali dovoljno kvalitetnog materijala, izađemo pred publiku.

Kako ste se osećali dok su velika muzička imena poput Srđana Gojkovića Gileta govorila o vama pre nego što je proglašen pobednik?

Stefan: Tačno može da se vidi snimak sa dodele nagrade gde sva četvorica sedimo, a kada smo bili prozvani, nismo se ni pomerili. Nismo bili svesni toga šta se dešava. Nismo nikako očekivali, osim Branka, on je jedini verovao u sve nas.

Pavle: U nekoliko segmenata, kada je Remi govorila, mi smo se pronašli. Na primer, kada je rekla da ta pesma ima veze sa 2020. godinom, ali zapravo korespondira i sa klasičnim korenima, kao i da privuče slušaoca u prvih 20 sekundi. Međutim, ipak nismo verovali.

Marko: Na momente je došla ideja da smo možda to mi, ali je brzo prošla jer smo prvenstveno došli da podržimo druge bendove, naše prijatelje, i da njima tapšemo. Nismo očekivali da će drugi aplaudirati nama.

Šta je mladom bendu potrebno da napravi uspeh, jer čini se da danas nije toliko potreban kvalitet koliko zarazan i pevljiv refren?

Stefan: Zavisi šta se danas smatra dobrim bendom. Živimo u vremenu gde se misli da znanje o muzici nije toliko potrebno da bi se dostigao neki uspeh, ali mi se s time ne slažemo. Mislimo da je potrebno da se muzičari edukuju i duboko zađu u muzičku istoriju, da proširuju svoje znanje i da to kasnije primene na moderno tržište.

Marko: Zavisi od toga šta žele da postignu. Ako žele brz, komercijalni uspeh, da zarade lovu na brzinu, onda im to ne treba. A ako žele da naprave nešto na duže staze, treba razmišljati duboko o tome kako da pogodiš tu emociju, da dotakneš širu masu koja će se s nečim poistovetiti. Tome mi težimo.

Bane: Važno je reći da kada nepraviš hit, potrebno je da se nakon njega baciš na ozbiljan rad i naoružaš strpljenjem i ojačaš volju da nastaviš da radiš joj više. Nakon ovakve nagrade nas samo to čeka.

Za kraj, jedino želimo da ovim mladim, obrazovanim, elokventnim, skromnim, nesmejanim, a pre svega istinskim zaljubljenicima u muziku poželimo da još dugo o njima pišemo.

Momci iz „Drama“ u jednoj pesmi poručuju „Nećemo promeniti svet“, a za domaću muzičku scenu – ne garantujemo…

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi