Morala sam da postanem muškarac: Ko je bila Kristina Pizanska?

Kristina Pizanska rođena je 1364. godine u porodici koja je smatrala da žensko dete treba da dobije isto obrazovanje kao i muško. Svoju prednost je vešto iskoristila i postala prva žena profesionalni pisac, što se u tom periodu smatralo dostignućem bez presedana.

Pesnikinja i biograf, Kristina Pizanska pisala je o izuzetnim ženama svog vremena, među kojima se našla i njena savremenica Jovanka Orleanka.

Imala je samo četiri godine kada je njen otac angažovan na dvoru francuskog kralja Karla V, kao dvorski astrolog. Tomazo di Pacano, pored toga što je bio astrolog i lekar, važio je za "čoveka otvorenog uma". Stoga, nije ni čudo što je Kristina u narednim godinama zajedno sa svojom braćom dobijala časove iz grčkog i latinskog jezika, književnosti, istorije, filozofije i medicine.

Kristina Pizanska/Profimedia

Pored ogromne želje da stiče znanje, Pizanska je još tokom ranog detinjstva pokazala izuzetan dar za pisanje. Kao dete je komponovala pesme i balade koje su oduševljavale članove dvora. A njen otac, koji je stekao određeni status u užem krugu podanika kralja, učinio je sve da obezbedi dobar brak za svoju ćerku.

Kada je napunila 15 godina, Kristina se udala za notara i kraljevog sekretara Etjena du Kastela. Tokom narednih godina, par je dobio dva sina i ćerku, a prema tvrdnjama same Kristine njihova zajednica je bila izuzetno skladna i srećna.

Ipak, njena sreća nije bila dugog veka, jer je u vrlo kratkom periodu ostala i bez oca i bez supruga. Sa samo 25 godina je postala udovica sa troje dece, koje je trebalo samostalno izdržavati.

Moguće rešenje svi njenih problema je bio novi muž, međutim Kristina je rešila da svoju naizgled bezizlaznu situaciju reši na drugačiji način. Odlučila je da nastavi sama i da izdržava porodicu od sopstvenih prihoda. A u svom dnevniku je napisala: "Morala sam da postanem muškarac."

Književnica koja brani status žena

Zaposlila se kao upravnica skriptorijuma, gde je nadgledala rad kaligrafa, knjigovezaca i minijaturista. U slobodno vreme je pisala i komponovala pesme koje je slala uticajnim ličnostima sa nadom da će se nekome dopasti. Njena smelost se isplatila i vremenom je stekla brojne i uticajne sponzore, među kojima su se isticali kralj Karlo VI, Filip II od Burgundije, kraljica Izabela od Bavarske i engleski grof od Solsberija.

Pored pisanja poezije, Kristina se pokazala kao uticajan društveni i književni kritičar. Početkom 15. veka ona je raspravljala sa kraljevim sekretarima o delima kao što su "Romana de la Rose" - dugačke alegorične pesme iz 13. veka.

Kristina Pizanska/Profimedia

Tvrdila je da stav prema ženama u radu problematičan, jer su im pripisane negativne osobine koje ih predstavljaju kao objekte čija je jedina svrha zadovoljavanje muških želja. Ostalo je zabeleženo kako su stavovi koje je javno iznosila doveli i do pokretanja debate o statusu žena na francuskom sudu.

Jedno od njenih najpoznatijih dela "Le Livre de la cite des dames" iz 1405. godine bavi se ovim pitanjem i na alegoričan način brani status žena. Glavne heroine njenog dela su najpoznatije žene iz istorije, a svaka od njih svojim dolaskom u grad doprinosi tvrdnji kako žene treba da budu cenjeni i ravnopravni članovi društva.

Život u vreme rata

Kristinin život se odvijao usred političkih previranja između Francuske i Engleske, niza sporova oko zemlje i sukcesije, poznatijih kao Stogodišnji rat. Okružena sukobima, Kristinini spisi su se dotakli i tema koje su se odnosile na upravljanje. Ipak, nakon invazije koju je Engleska uzvršila na Francusku 1415. godine, Pizanska se sklonila u samostan u Poisiju kada je i prestala aktivno da piše.

Međutim, nakon francuske pobede u opsadi kod Orleana 1429. godine, Kristina je bila toliko inspirisana Jovankom Orleankom da je uzela pero i napisala "Le Ditie de Jehanne d’Arc". Ovo delo će u istoriji ostati upamćeno kao jedino ikada napisano za života spomenute ratnice, koju je Kristina opisala kao novu nadu za Francuze.

Kristina Pizanska/Profimedia

Naredne godine Kristina umire, ali joj je njena odluka da postane književnica omogućila da izrazi svoja razmišljanja o pravima žena i ostavi neizbrisiv tag o kom je pisala i Simon de Bovoar u svom delu "Drugi pol". Ona je opisala njen život kao trenutak kada je žena rešila da uzme pero u svoje ruke i odbrani svoj pol.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi