Džejn Ostin: Tajanstveni testament i skandal posle neprospavane noći

Džejn Ostin je jedna od najznačajnijih književnih ličnosti svih vremena. Njene knjige obuhvatale su romantiku, ironiju, ali i društvenu kritiku. Bila je veoma misteriozna ličnost i istoričarima je bilo potrebno mnogo truda i vremena da povežu sve činjenice iz mirnog života slavne književnice.

Džejn Ostin/Profimedia

Nek od njih vam prenosimo u nastavku:

Bila je jedno od osmoro dece

Džejn je rođena u Engleskoj 16. decembra 1775. godine kao jedno od dece Džordža i Kasandre Ostin. Do svoje 23 godine živela je u malom mestu Steventonu, u kući koja je bila dupke puna. Otac joj je bio sveštenik, a ona izuzetno bliska sa sestrom Kasandrom.

Majka joj je bila udata za čoveka iz niže društvene klase

Iako njena majka nikada nije dovodila u pitanje svoju odluku da stupi u brak sa čovekom koji je bio na nižoj društvenoj lestvici od nje, Džejn se u svojim romanima često doticala teme društvenih klasa, verovatno inspirisana slučajem sopstvene porodice.

Imala je dve velike ljubavi

Prva je bila Roj Lefroj koji je bio velika inspiracija za „Razum i osećajnost“. Roj je bio nećak njenog prijatelja. Taj prijatelj je kasnije rasturio njihovu vezu jer je znao da će ona, ako se uda za nikogovića, izgubiti pravo na nasledstvo.

Druga velika ljubav bio je mladi sveštenik koga je upoznala na odmoru na obalama Devona. On je planirao da je zaprosi, ali mu se na tom putu isprečila njegova prerana smrt.

Džejn Ostin/Profimedia

Nikada se nije udavala, jednom je dala, a zatim povukla pristanak

Imućni muškarac, šest godina mlađi od nje, ju je zaprosio. Međutim, ona ga je smatrala nevaspitanim i naprasitim, te je, nakon neprospavane noći koju je provela u razmišljanju, povukla svoj pristanak. Ovo je izazvalo veliki skandal.

Sa dvadeset tri godine već je završila konačne verzije tri romana

U pitanju su „Razum i osećajnost“, „Gordost i predrasude“ i „Nortengerska opatija“.

1816. godine dobila je bolest koja nikada nije dijagnostikovana

Danas se smatra da je u pitanju bila Adisonova bolest. Preminula je naredne godine, na današnji dan, 18. jula, u svojoj četrdeset prvoj godini. Sahranjena je u katedrali u Vinčesteru.

U testamentu je spomenula samo troje ljudi

Iako je njena porodica bila velika, u testamentu su spomenuti samo njen brat Henri, sestra Kasandra i gospođa Bigeon koja je bila sekretarica Henrijeve preminule supruge.

Za života je objavila četiri, od ukupno šest napisanih romana

„Nortengerska opatija“ i „Pod tuđim uticajem“ su objavljeni tek nakon njene smrti.

Džejn Ostin/Profimedia

Za njenog života niko nije znao da piše knjige

Brat Henri je, nakon njene smrti, otkrio njen identitet.

Njeni romani inspirisali su filmske stvaraoce

Prvu filmsku adaptaciju doživela je „Ema“ 1937. godine. Gvinet Paltrou je 1996. godine dala svoju viziju “Eme“. Navodno je i film „Clueless“ iz 1995. inspirisan ovom knjigom, a postoje mišljenja i da je film „Dobri momci“ Martina Skorsezea samo nasilnija verzija romana „Mansfild park“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi