Psovka gradonačelnika Branka Pešića zbog Ive Andrića: Je*o vas Pirandelo!

Veliki pisac i naš jedini Nobelovac Ivo Andrić rodio se na današnji dan 1892. godine. U njegovo mesto rođenja upisan je Travnik, gde je rođen sticajеm okolnosti dok mu je majka boravila u gostima kod rodbine.

Andrićevi roditelji bili su Sarajlije. Očeva porodica decenijama je bila vezana za ovaj grad u kojem se tradicionalno bavila kujundžijskim zanatom.  

Profimedia

Andrić je ostao bez oca kao dvogodišnji dečak. Za gimnazijskih dana počinje da piše poeziju i 1911. godine u „Bosanskoj vili“ objavljuje svoju prvu pesmu "U sumrak". A onda sve ostalo postaje istorija...

Ljubav na prvi pogled

Sazrevajući u osvit Prvog svetskog rata i doživljavajući ozbiljne godine tokom Drugog, njegov život bio je pun različitih životnih iskustava.

Bosna je svakako obeležila njegov život, kako lični tako i književni. Kao diplomata živeo je u različitim gradovima sveta, ali svakako posebno mesto u njegovom životu imao je Beograd.

- Ja nemam žive duše, i ja moram u Beograd, pa kako je da je - pisao je Ivo Andrić iz Zagreba, krajem septembra 1919. godine, svom gimnazijskom profesoru i dobrotvoru Tugomiru Alaupoviću, ministru vera u Kraljevini SHS.

Profimedia

Prema rečima dr Žanete Đukić Perišić, autorke knjige „Nebo nad Beogradom: Andrić i prestonica“ tog trenutka, 1919. godine, kada dolazi da živi u ovom gradu, rađa se ljubav na prvi pogled.

Soba na Terazijama

Našavši sobu na Terazijama, Andrić 10. oktobra, očigledno veoma zadovoljan, na svoj 27. rođendan piše prijateljici Zdenki Marković u Zagreb:

- Ovde sam se smestio i nije mi loše. Malko sam slab i nahlađen od puta. Život je veoma bučan i klima oštra, a skupoća neopisiva. Ali može da se živi. Poslovi me, za sada, ne muče.

Profimedia

U Beogradu se kasnije Andrić odomaćio i viđao sa kolegama, piscima-diplomatama: Jovanom Dučićem, Milanom Rakićem, Milošem Crnjanskim, Rastkom Petrovićem, sa češko-srpskom porodicom Bajloni, sa Bogdanom i Pavlom Popovićem, Isidorom Sekulić, Jelicom Skerlić Ćorović, sestrom Jovana Skerlića i ženom profesora Vladimira Đorovića...

Sredinom tridesetih godina 20. veka gradi bliže veze sa Milicom Babić Jovanović, koja će mu posle smrti muža Nenada Jovanovića, postati žena.

Pisanje pod ruševinama

I tokom Drugog svetskog rata Andrić je živeo u Beogradu.

Poznato je da, odbivši ponudu nemačkih vlasti da se skloni u neutralnu Švajcarsku, nije otišao ni u Nezavisnu Državu Hrvatsku, koja je formirana već 10. aprila, niti se pridružio jugoslovenskoj izbegličkoj vladi u Londonu, i početkom juna 1941. godine, stigao je u okupirani Beograd sa čvrstom namerom da podeli sudbinu svoje zemlje i njene prestonice.

- Činilo mi se da to što pišem nikada neće ugledati svetlost dana i da će nestati u ruševinama – prisećao se kasnije književnik.

Profimedia

U Ratnom dnevniku on na jednom mestu navodi podatak da je tokom savezničkog majskog bombardovanja, ostavši u Prizrenskoj ulici na Zelenom vencu bez vode i struje, prešao u jednu vilu u Rumunskoj ulici na Topčideru iz koje je vlasnik pobegao zbog bombardovanja, i u njoj proveo desetak dana, doživevši da bomba eksplodira tik uz kuću, vidno je ošteti, a pisca zaspe strahom, šutom i prašinom.

Ostao je da živi u Beogradu i nakon Drugog svetskog rata.

Voleo je Beograd i Beograđani su voleli njega

Ivo Andrić je voleo Beograd a i Beograđani su voleli njega. Neka vrsta omaža njegovom životu u srpskoj prestonici data je i u kultnom filmu “Lajanje na zvezde”, u sceni kada ga gimnazijalci sreću u šetnji na Kalemegdanu, što je on često radio.

Postoji mnogo anegdota iz života Ive Andrića ali jedna manje poznata otkrivena je u filmu “Gradonačelnik” koji je bio posvećen gradonačelniku Branku Pešiću.

Ivo Andrić i Milica Babić Wikimedia/Stevan Kragujević

- Pozvao je svoje saradnike i prijatelje Peru Džadžića i Muharema Pervića, koji su bili mladi književnici. I oni su mu predložili da on, kao predsednik grada, pozove Andrića na ručak. Tada je izašla njegova knjiga "Znakovi pored puta". Pre nego što je Andrić došao, Branko je pitao Peru Džadžića i Muharema šta je danas aktuelno u književnosti, da bio on mogao da učestvuje u razgovoru. Kažu: "Pirandelo. Italijanski pisac, aktuelan."

"Nađite mi nešto da pročitam od njega", rekao je Pešić. Nađu mu dve knjige od Pirandela. Stavio je knjige na sto, radi neke poslove, a čita Pirandela - ispričao je novinar Nenad Ristić u dokumentarnom filmu reditelja Vuka Dapčevića i scenaristkinje Duške Jovanić.

Profimedia

Nastavak anegdote, prema rečima Ristića, glasi ovako:

Je*o vas Pirandelo

- Za ručkom četvoro njih - Milan Vukovac, Pera Džadžić, Muharem Pervić, Branko Pešić i Ivo Andrić. Pera i Muharem nabacuju temu, sve Pirandelo. "Je l' si gledao, čitao Pirandela...?"

U jednom trenutku Branko pita Andrića: "Šta Vi mislite?" Andrić kaže: "Predsedniče, čekam da momci završe o Pirandelu, pa da vas nešto pitam..." Ovi se ućutali.  Andrić kaže: "Hteo sam da Vas pitam - zašto ja plaćam tako skupe komunalne usluge?" I izlaze Džadžić i Pervić, a Branko im kaže: "Je*o vas Pirandelo." - naveo je Ristić.

Jedno od omiljenih mesta u Beogradu Ive Andrića bio je Hotel „Moskva“ gde je imao svoj sto. Voleo je da sedi sam, a posluživali su mu blagu domaću kafu sa ratlukom. Pošto je dobio Nobelovu nagrade za književnost 1961. godine, privlačio je veću pažnju, pa je svoj stalni sto zamenio drugim, intimnijim - na galeriji.

Umro je u Beogradu 13. marta 1975. godine.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi