My name is Jovica Stanišić: On je o svima znao sve, spremali su mu atentat, a onda ga je prodao engleski ambasador

Delovao je iz senke s mesta dugogodišnjeg šefa Državne bezbednosti, neki kažu da je bio gospodar života i smrti, zbog pogleda i nesumnjivog autoriteta dobio je nadimak Ledeni, samo četiri puta je fotografisan u javnosti, a onda je 2003. godine uhapšen u policijskoj akciji „Sablja” s najokorelijim kriminalcima i prebačen u Hag zbog ratnih zločina.

S mesta prvog čoveka tajne službe sklonjen je 1998. godine, navodno na pritisak Miloševićeve supruge Mirjane Marković i njenog JUL-a, jer je imao kontakte sa CIA, kojoj je, kako se navodi, otkrio masovne grobnice u Moskvi.

Bivši ambasador Velike Britanije u Srbiji ser Ajvor Roberts pred Međunarodnim sudom u Hagu izjavio je da je Stanišić bio tajni agent CIA.

„Zli čovek za dobre stvari”

Na pitanje tužioca Daglasa Stringera o poreklu i zasnovanosti te informacije, Roberts je odgovorio da mu britanska vlada nije dozvolila da govori o tim stvarima i da je „nedavno” upozoren da mora poštovati zakon o službenoj tajni.

Zahvaljujući američkoj štampi, pre svega „Los Anđeles tajmsu”, javnost je saznala da je Stanišić osam godina bio glavni čovek CIA u Beogradu.

U članku „Los Anđeles tajmsa”, napisanom 2009. na osnovu mnogobrojnih intervjua agenata CIA, uz saglasnost agencije, što je za ovu tajnu službu krajnje neočekivano, navodi se kako je CIA Hagu dostavila tajni dokument iz koga proizilazi da je Stanišić radio za američku obaveštajnu agenciju, „pomažući napore da se u regionu sklopi mir”, kao i da za svoje „usluge” nikad nije primio nijedan dolar od Amerikanaca.

Bivši oficir CIA Lofgren rekao je da je CIA sastavila dokument da bi pokazala kako je „ovaj navodno zli čovek učinio mnoge dobre stvari”.

Lov na ptice i plan da se „ukloni”

U pismu dostavljenom 2004. Haškom tribunalu, CIA piše kako je Stanišić pokušao da spreči neke od ratnih događaja u Bosni, te da je pomogao u oslobađanju 388 vojnika NATO-a kojima su skinute uniforme i koji su bili vezani za stabla da bi služili kao ljudski štit od bombi NATO-a.

Dag Smit, šef stanice CIA u Bosni, počeo je redovno da se sastaje sa Stanišićem. Tadašnji direktor CIA Džon Dojč pozvao je Stanišića u sedište agencije 1996. Šefa srpske tajne službe Amerikanci su ugostili u džez klubu „Bluz eli” u Džordžtaunu.

Sutradan, vodili su ga u lov na ptice u Merilendu. Tada su, piše „Los Anđeles tajms”, Dojč i Stanišić pucali iz Parkerove puške izrađene 1937, oružja kome se dive kolekcionari.

Da li je to, ili nešto drugo, bio razlog zbog kojeg je ubrzo nakon oktobarskih promena u Srbiji navodno skovan plan u određenim bezbednosno-kriminalnim krugovima da se Stanišić „ukloni”?

Navodno, nedostajalo je samo to da za takvu akciju glavom klimne i jedan od šefova tadašnje BIA, koji je to sprečio.

Gospodine Miloševiću, imate li vi sina?

Takođe, malo ko zna da je Stanišić 1990. godine bio „na ledu” u Službi i pod posebnom obradom zbog kontakata sa strancima. Čak je unutar Službe oformljena komisija koja ga je istraživala I utvrdila da je čist.

Kad je 1991. godine Slobodan Milošević postao predsednik Srbije, pozvao je Stanišića na razgovor, posle kog je i imenovan za šefa DB.

– Milošević je nastojao da ostavi utisak nekakvog istražitelja. Ja sam ga pitao: „Imate li vi sina?” Kaže: „Imam.” „Da li je vaš sin upleten u nekakve sumnjive stvari?” Kaže: „Ne.” „Nisam ni ja” – prepričao je haškim istražiteljima Stanišić jedan od svojih susreta sa Miloševićem, a ovako je opisao njihov kasniji razlaz:

– Radilo se, u suštini, o koncepcijskim razlikama naše službe, odnosno mojim i njegovim, naročito posle Dejtonskog sporazuma, za vreme izborne krize 1996–1997. godine, za vreme krize sa Crnom Gorom i oko Kosova. Mi smo smatrali da krizu na Kosovu treba rešavati, pre svega, političkim sredstvima.

Jovica Stanišić je u sklopu Resora državne bezbednosti oformio Jedinicu za specijalne operacije kojom je komandovao Milorad Ulemek Legija, kasnije sa još nekoliko pripadnika JSO osuđen na maksimalnu kaznu zatvora zbog političkih ubistava, a pre svega atentat na premijera Srbije.

Amerika se odrekla „svog čoveka” 

Treba napomenuti i da je bivši šef CIA za Balkan Stiven Mejer, u intervjuu za nedeljnik „Ekspres”, između ostalog rekao:
-Mi smo u Miloševiću videli nekog s kim možemo da sarađujemo. Vlada Džordža V. Buša, čak i Klintonova na početku mandata, posmatrala je Miloševića kao saveznika. Prepoznali smo da on nije komunista ni nacionalista, već oportunista – on će uraditi šta god treba da se održi na vlasti.
On je bio „američki čovek” u Dejtonu. Kasnije je bio mnogo manje „američki čovek”. Mnogo ljudi smatra da ga je Amerika izdala. Što se tiče Miloševića, to što je uhapšen nije bilo iznenađenje, Đinđić je znao da on više nije u milosti Vašingtona. Odrekli smo ga se!

Mehanizam za krivične sudove u Hagu osudio je u sredu na 12 godina zatvora Stanišića i Franka Simatovića povodom optužbi za ratne zločine.

Stanišić i Simatović osuđeni su zbog uloge u finansiranju i opremanju srpske milicije tokom raspada bivše Jugoislavije.

Presuda im se izriče nakon ponovljenog suđenja, jer je prva, kojom su bili oslobođeni od svih optužbi, ukinuta po žalbi tužioca 2015. godine.

Pročitajte još

Kako je Milošević izbegao smrt: NATO bombe su sravnile vilu u Užičkoj, a on se krio na tajnoj lokaciji (FOTO, VIDEO)

Upravnik zatvora ispovedio sve tajne iz ćelije broj 1.121: Šta mi je Milošević rekao pred odlazak u Hag

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi