Lazo M. Kostić: Zaboravljeni genije srpske kulture i nauke!

U svetu bogatom različitim istorijskim ličnostima, često se desi da neka imena ostanu u senci, zaboravljena ili previdjena. Jedno od takvih imena je ime Laza M. Kostića (1897-1979), čoveka čiji je životni put bio sve samo ne običan. Rođen je na današnji dan u uglednoj svešteničkoj porodici u Donjem Grblju, Lazo Kostić je svojim radom i delom značajno doprineo srpskoj kulturi i nauci, iako je veći deo svog života proveo u egzilu, daleko od domovine.

Lazo M. Kostić bio je statističar, pravnik, istoričar, publicista i profesor na Beogradskom univerzitetu. Njegov rad obuhvata širok spektar tema, od pravnih nauka, preko statistike stanovništva, do istorije i kulture. Međutim, uprkos značajnom doprinosu, njegovo ime dugo je bilo zabranjivano u našoj zemlji, a njegova dela nisu bila dostupna široj javnosti.

Kostićeva porodična pozadina bila je impresivna; njegova majka Darinka bila je kći poznatog pomorskog kapetana, a rođena je na brodu i provela je rane godine putujući svetom. Ova multikulturalna sredina u kojoj je odrastao obogatila je njegovo razumevanje sveta i doprinela njegovoj širokoj erudiciji.

Njegovo obrazovanje bilo je jednako impresivno. Nakon što je mobilisan u austro-ugarsku vojsku, Kostić ne gubi vreme i paralelno sa vojnom školom završava gimnaziju. Posle rata, upisuje se na Pravni fakultet u Beogradu, koji završava za samo dve godine. Njegova akademska karijera nastavljena je studijama u inostranstvu, gde postaje prvi visoki stručnjak ekonomsko-statističkih nauka u Jugoslaviji.

Veći deo života Laze Kostića obeležen je političkim turbulencijama. Učestvovao je u formiranju "Srpske garde" tokom Prvog svetskog rata, a između dva svetska rata postao je priznati akademski i javni radnik u Beogradu. Njegovo neprihvatanje politike kneza Pavla, kao i razočaranje martovskim demonstracijama 1941. godine, odrazili su se na njegove političke stavove. Kada je Drugi svetski rat izbio, Kostić se nije oklevajući prijavio za mobilizaciju, verujući u odbranu zemlje.

Drugi svetski rat i egzil

Tokom Drugog svetskog rata, Kostić se našao u nezavidnoj poziciji. Nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, učestvovao je u Komesarskoj upravi Milana Aćimovića, koja je nastojala da ublaži muke naroda pod okupacijom. Međutim, njegovo razočaranje politikom koja je vođena, kao i osude koje su dolazile od strane okupatora i kolaboracionista, primorale su ga na odlazak.

Nakon raskida nemačko-sovjetskog pakta, podneo je neopozivu ostavku i povukao se iz javnog života. Njegova odluka da napusti zemlju bila je rezultat sve većeg pritiska Gestapoa i nemogućnosti da deluje u skladu sa svojim uverenjima. Emigracija u Švajcarsku bila je nužan korak kako bi izbegao hapšenje i nastavio svoj rad.

U egzilu, Kostić nije prestao da se bavi pitanjima koja su doticala srpski narod. Njegov opus obuhvata čak 80 knjiga i preko 2000 studija i polemika u različitim publikacijama. Njegova dela, koja se bave širokim spektrom tema - od srpskog jezika i ćirilice, preko istorije i nacionalnog identiteta, do specifičnih socioloških i političkih pitanja - predstavljaju neprocenjivo blago za srpsku kulturu i istoriju.

Nakon više od tri decenije provedene u egzilu, Kostić je preminuo u Švajcarskoj 1979. godine. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 2011. godine u rodnu Boku, simbolički zatvarajući krug njegovog burnog i produktivnog života.

Iako je Lazo M. Kostić tokom većeg dela svog života bio marginalizovan i njegovo delo skrajnuto, danas postoji prilika da se njegovo nasleđe proučava i vrednuje na pravi način. Njegov život i rad primer su nepokolebljive posvećenosti nauci, kulturi i naciji, uprkos svim izazovima i preprekama. Njegova dela ostaju trajno sećanje na čoveka koji je svojim radom ostavio neizbrisiv trag u srpskoj istoriji i kulturi.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi