Spremni smo za energiju iz vetra, za onu od sunca smo još daleko
Na prvoj srpskoj aukciji za otkup električne energije iz vetroelektrana popunjena kvota dok je kod solara ostalo slobodno više od tri četvrtine
Četiri projekta koja bi trebalo da se grade i obezbede struju iz vetroelektrana u Srbiji su popunila kvotu od 400 megavata koju je na prvoj aukciji dala država. Istovremeno, kvota za solarne elektrane je tek načeta, jer od 50 megavata raspodeljeno je samo 11,6 megavata.
Direktorka Udruženja obnovljivih izvora energije (OIE) Srbije Danijela Isailović kazala je da su ove aukcije pokazale da tržište solarne energije u Srbiji nije toliko "zrelo" kao tržište energije vetra.
- Izuzetno je dobro što su se prve aukcije u Srbiji konačno dogodile. One su trebale da budu krajem 2021, ali mislim da su se dogodile u pravom trenutku, jer je naša regulativa i tržište sada spremno - kazala je ona za Tanjug.
Isailovićeva je naglasila da su ove aukcije bile efikasne, uspešne i transparentne.
Pročitajte još:
Ona je podsetila da u Srbiji ima osam vetroparkova, ukupne snage 398 megavata, a sa kvotom od 400 megavata koja je bila na aukciji, naša zemlja u naredne tri godine dobiti novih 600 megavata obnovljive energije (OE).
- To bi tako trebalo da bude, ako investitori pokažu ozbiljnost i izgrade ono na šta su se obavezali ovim aukcijama. Lično verujem da će to i učiniti, s obzirom na to da su dali ozbiljne ponude i priložili bankarske garancije – kaže Isailovićeva.
Sagovornica Tanjuga je međutim ukazala i na to da su vetroparkovi, po prirodi, varijabilni izvori energije i da se nikada ne može sa sigurnošću tvrditi da su to 100 odsto sigurni izvori energije.
Srbiji zarada i do 600 miliona evra
Srbija će tokom 15-godišnjeg važenja ugovora pobednika aukcije za vetroelektrane prihodovati između 240 i 600 miliona evra samo na osnovu razlike između ostvarene i tržišne cene električne energije, saopštili su danas iz Minstartsva energetike.
Navodi se da su te aukcije najveće ikada sprovedene u regionu a da su pobednici kompanije iz Izraela, Kine, SAD, UAE i Finske.
Prosečna cena ostvarena na aukciji za vetar iznosi oko 68 evra po megavat-času, dok je trenutna tržišna cena električne energije oko 110 evra po megavat-času, piše u saopštenju.
- Ali i takvi, vetroparkovi su nam svakako preko potrebni i oni su svuda u svetu, kao i u Evropi prisutni - kazala je ona.
Isailovićeva je naglasila i da se u Srbiji jasno znaju područja gde je vetar dobar i to je područje Istočne Srbije, kao i područije Južnog Banata gde su već, ali i gde će, kako kaže, biti izgrađeni novi vetroparkovi.
- Ostale lokacije u Srbiji su manje povoljne, a imaju i neka ograničenja koja se tiču zaštite životne sredine i druge infrastrukturne prepreke i one nisu dobre da se vetroparkovi grade - navela je ona.
Solarno zaostajanje
Isailovićeva je dodala i da je na aukciji za struju iz solarnih elektrana dodeljena samo oko četvrtina , odnosno 11,6 od mogućih 50 megavata i to će doneti tri nove solarne elektrane koje će se graditi na području Knjaževca, Ćuprije i Lebana.
- Šteta što se ne koristi taj solarni potencijal. Mislim da u Srbiji bez obzira na veliki broj projekata u razvoju, veliki broj zahteva za priključenje ima potencijala za ozbiljne strane investitore koji će doći i napraviti te prve pionirske solarne elektrane koje će biti priključene na prenosni sistem električne energije - kazala je direktorka Udruženja OIE Srbije.
Ona je navela i da očekuje da će sledeće aukcije ili one 2025. doneti veće i ozbiljnije projekte u oblasti solarnih elektrana.
Podsetila je i da Vlada Srbije i lokalne samouprave dodeljuju određena sredstva odnosno subvencije malim proizvođačima-potrošačima (prozjumeri) i to do 50 odsto, a nudi i edukacije i obaveštenja kakve benefite mogu imati ukoliko koriste potencijale sunčeve energije.
- Ako želimo zelenu energetsku tranziciju moramo koristiti sve naše potencijale, bilo da je to sunce, vetar ili nešto treće - kazala je ona i dodala da energetska tranzicija nama nije neophodna samo zbog energetskih i ekonomskih razloga već i zbog činjenice da više nemamo četiri godišnja doba i da smo došli u fazu da plaćamo cenu globalnog zagrevanja.
Osim što treba više da koristimo zelenu energiju, Isailovićeva ističe da bi trebalo da se okrenemo i drugim principima održivog razvoja, a to je da smanjimo upotrebu plastike, da recikliramo i ponovo koristimo neke stvari, odnosno da "smanjimo globalni konzumerizam i potrošnju kako bi smo na neki način planetu umirili".
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari