Lakše do socijalne cene struje: Pariz „otpušta“ privatne akcionare

Francuska vlada je najavila potpunu nacionalizaciju najveće elektroenergetske kompanije u zemlji, „EDF“ i to se različito komentariše u ekonomskim i političkim krugovima.

Premijerka Elizabet Born rekla je 6. jula da će država u potpunosti nacionalizovati kompaniju „Elektrisite de Frans“, čime će vlada imati veću kontrolu nad restrukturisanjem kompanije opterećene dugom, navodi Rojters.

Važnije od restrukturisanja je potpuna kontrola u vreme energetske krize koja donosi političke probleme zbog potencijalno visokih tržišnih troškova za struju i grejanje.

„EDF“, u kojoj država već poseduje 84 odsto, jedna je od najvećih evropskih kompanija za proizvodnju električne energije i centar je francuske nuklearne strategije kojom vlada želi da ublaži posledice rasta cena energije u budućnosti a u sadašnjosti da se spasi od dela posledica moguće nagle obustave isporuka ruskog gasa, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Energetski gigant koji je trebao da bude adut vlasti postao je velika glavobolja zbog višegodišnjeg kašnjenja u izgradnji nuklearnih elektrana u Francuskoj i Velikoj Britaniji, i sa prekoračenjem budžeta u vrednosti od više milijardi evra.

Problema ima i sa postojećom mrežom, jer EDF polovina zastarelih reaktora u trenutno je van mreže. U sred energetske krize Francuska je morala u više navrata da smanji proizvodnju nuklearne energije.

Kao (para)državna kompanija, bila je pogođena odlukama Vlade koja ju je primorala da prodaje struju rivalima po nižim cenama, u okviru napora da se krajnji potrošači zaštite od naglog povećanja troškova života.

Privatnici nisu uspeli da "uozbilje" preduzeće

Pokazalo se da ideja javno-privatnog partnerstva ne funkcioniše zbog političkih potreba vlasti, pa se nije ostvarili ideja da ulazak privatni partnera posle Drugog svetskog rata donese više finansijske discipline i transparentnosti.

Pixabay

 

Grubo mešanje dražve poremetilo je status kompanije na berzi, posebno ove godine kada je država primorala EDF da preuzme trošak ograničenja cene energije kako bi zaštitila domaćinstva od rasta troškova, pogoršanih ruskom invazijom na Ukrajinu.

Taj potez je izazvao negodovanje manjinskih akcionara, a akcije EDF su pale gotovo 90 odsto u odnosu na najvišu vrednost iz 2007. godine.

Nacionalizacija će doneti političke poene u nekim delovima levice i desnice francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, bivšem investicionom bankaru koji je 2017. izabran na obećanjima o smanjenju regulacije i državne potrošnje, komentarišu za svetske medije upućeni.

Ali, ocenjuje „Fajnenšel tajms“, neće rešiti sve probleme EDF koja se suočila s prekoračenjem troškova i kašnjenjima u nekoliko vodećih projekata pravljenja reaktora u Velikoj Britaniji i Francuskoj, što je izazvalo bojazni oko njene sposobnosti da ih u budućnosti proizvede u većem broju.

Pored toga, problemi s korozijom u nekim od njenih 56 reaktora u Francuskoj su napravili rupu u finansijama EDF pošto je proizvodnja pala na višedecenijski minimum.

Francuska dobija oko 70 odsto struje iz nuklearne energije, što je veći udeo od bilo koje druge zemlje na svetu, a više ne može da se računa na rusku naftu i gas.
Iako je ta zemlja manje zavisna od ruskih energenata nego druge evropske zemlje, ali da bi se održala ta relativna nezavisnost, obnova zastarelih nuklearnih reaktora je od ključnog značaja.

Za nacionalizaciju EDF takođe su se zalagali moćni francuski sindikati, tvrdeći da bi oslobađanje kompanije od obaveza prema privatnim investitorima donelo stabilnost, i da bi išlo u prilog nacionalnih prioriteta u borbi protiv klimatskih promena.

Najava nacionalizacije EDF usledila je i pošto je Evropski parlament izglasao da se neki nuklearni i gasni projekti smatraju "zelenim", što bi im pomoglo u pristupu jeftinim zajmovima, čak i državnim subvencijama.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi