Fiskalni savet: Cenu struje povećati za 15 do 20 odsto, a gasa za 60 odsto

Povećanje cena struje od 15 do 20 odsto je potreban, ali nikako i dovoljan uslov za ozdravljenje EPS-a. Naše analize pokazuju da je kao urgentna mera za stabilizaciju EPS-a potrebno ovoliko povećanje cena električne energije za domaćinstva, uz slično povećanje za privredu, navodi Fiskalni savet u svojoj analizi energetskog sektora Srbije.

- Ovakvo povećanje ne samo što bi zaustavilo trenutno finansijsko "krvarenje“ preduzeća, već je i ekonomski opravdano pošto sadašnja cena za domaćinstva nije na ekonomski odgovarajućem nivou, a podstiče i neracionalnu potrošnju. Pritom, čak i s ovakvim povećanjem, cena za domaćinstva u Srbiji ostala bi među najnižim u Evropi, uz Gruziju i Ukrajinu - kažu u Fiskalnom savetu.

Hitno unapređenje poslovanja

Međutim, kako dodaju, samo povećanje cena, nije ni izbliza dovoljno za ozdravljenje EPS-a.

- To nedvosmisleno pokazuje i prethodno iskustvo liberalizacije i posledičnog snažnog rasta cena za privredu od 2013. godine. Snažan rast prihoda EPS-a koji se tad desio nije bio ispraćen unapređenjem poslovanja preduzeća. Naprotiv, nova finansijska sredstva odlila su se na brojne

neracionalnosti, proizvodnja EPS-a opadala je iz godine u godinu i preduzeće je
nastavilo postepeno da se urušava. Zbog toga, novo povećanje cena može biti samo manji
deo sveobuhvatnih mera, jer je u protivnom besmisleno - naglašavaju u Savetu.

Kako dodaju, ovde se pre svega misli na privremeno zamrzavanje mase zarada u preduzeću, povećanu kontrolu javnih nabavki, kao i otpočinjanje brojnih drugih reformi koje će se završiti u srednjem roku.

Takođe, povećani troškovi nabavke gasa moraju se odraziti na finalnu cenu gasa i grejanja.

- Za razliku od EPS-a gde je najvažniji i presudan kanal za ozdravljenje preduzeća sprovođenje reformi i zaokret u upravljanju preduzećem, a ekonomski opravdano i neophodno, povećanje cena tek je prateća mera, kod Srbijagasa situacija je obrnuta. Srbija preko 90 odsto gasa koji troši uvozi, pa finalna cena mora da se usklađuje sa nabavnom - kažu u Fiskalnom savetu.

Profimedia

Prostora za unutrašnja unapređenja u poslovanju Srbijagasa svakako ima i na njihovom sprovođenju mora se insistirati, kažu oni, ali su ova unapređenja bilansno ipak daleko manja od troška nabavke gasa.

- Cena gasa za privredu morala bi da poraste za oko 75 odsto, koliko je skočila u drugim zemljama CIE još u drugoj polovini 2021. godine, dok je cena u Srbiji ostala praktično zamrznuta. Zbog takvog rasta cene gasa u regionu, održavanje niske cene za domaća preduzeća, naročito u razmenljivom sektoru, ekonomski je neopravdano. To zapravo znači da svi poreski obveznici subvencionišu ekstra profit preduzeća koja imaju znatno niže troškova energenata od konkurencije. Samo za pojedinačna preduzeća iz energetski intenzivnih delatnosti a koja proizvode za domaće tržište trebalo bi razmotriti odobravanje privremene državne pomoći u skladu s evropskom praksom - smatraju članovi Fiskalnog saveta.

Grejanje skuplje do 40 odsto

Oni ističu da bi cena gasa za domaćinstva trebalo da poskupi za 65 do 70 odsto, što na prvi pogled izgleda kao veliko povećanje, ali "ne bi bio presedan pošto su slične cene važile tokom 2013-2015. godine".

- Cene centralnog grejanja trebalo bi da porastu u rasponu od 10 do 40 odsto u zavisnosti od učešća troškova gasa u ukupnim troškovima toplana. Potrebna je reforma i višestruko povećanje obuhvata programa energetski zaštićenog kupca. Srbiji je potreban fundamentalni zaokret u politici formiranja cena energenata za domaćinstva - navode u Savetu.

Naime, kako objašnjavaju, umesto da kao dosad svi potrošači imaju niske, netržišne cene energenata, "država bi trebalo da finansijski zaštiti samo socijalno ugrožene, a ostali bi morali da plaćaju tržišnucenu energenata koje koriste (srazmerno svojoj potrošnji)".

24sedam/Profimedia

- Preduslov za sprovođenje ovako velikog i važnog zaokreta u domaćoj ekonomskoj politici je reforma postojećeg programa energetski zaštićenog kupca. Glavna slabost postojećeg programa je njegov nizak obuhvat. Iako je u Srbiji preko 250.000 energetski ugroženih domaćinstava, pomoć države prima svega 68.000 domaćinstava. Povećanje obuhvata moglo bi da se postigne uključivanjem troškova centralnog grejanja u program, uvođenjem principa dodele pomoći po automatizmu umesto na osnovu inicijative samih građana i lokalne samouprave i eventualnim ublažavanjem kriterijuma za dodelu pomoći - navodi Savet.

Fiskalni trošak povećanja obuhvata programa energetski zaštićenog kupca za četiri puta, i
uključivanja centralnog grejanja, dodaju oni, mogao bi da se poveća sa sadašnjih 10 miliona evra na 50 do 80 miliona evra.

- Ovo povećanje budžetskih rashoda bilo bi opravdano, pre svega zato što ova mera ima važnu funkciju poboljšanja kvaliteta života i zdravlja socijalno ugroženih domaćinstava, pa bi svi energetski ugroženi građani trebalo da je i koriste. Takođe, i ekonomske koristi ove reforme više su nego očigledni. Gubitak koji bi se napravio ukoliko se do početka sledeće grejne sezone ne povećaju cene energenata bio bi preko 10 puta veći od povećanja budžetskih rashoda za program energetski zaštićenog kupca - zaključuje Fiskalni savet.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi