Gas sa srpskih njiva: Umesto da uvozimo, deo preskupog energenta možemo da proizvedemo sami

06.07.2022

20:15

0

U vreme sveopšte nestašice gasa i cena plavog energenta uzletelih u nebo, deluje neverovatno da Srbija ne koristi ogroman potencijal za proizvodnju gasa koji ima

Gas sa srpskih njiva: Umesto da uvozimo, deo preskupog energenta možemo da proizvedemo sami
Profimedia/Pixabay

Električna struja, energija za toplane ili gorivo za transport, za sve to može da se koristi biogas, i sve je to dobro poznato i u Srbiji. Ali i pored toga gotovo uopšte ne koristimo potencijal koji imamo kao poljoprivredna zemlja. Štaviše, svu sirovinu za biogas ili pretvaramo u otrovni dim direktno na njivama ili zakopavamo po deponijama.

- Srbija bi mogla da deo preskupog gasa, koji se sada uvozi iz Rusije po 650 evra za 1.000 kubika, proizvodi sama u biogasnim postrojenjima, a ukupan benefit od korišćenja otpada za proizvodnju gasa i prirodnog đubriva bio bi pet milijardi evra godišnje – tvrdi Duško Bošković, direktor „Vabio investment holdinga Srbija“ (Wabio).

Prostor za veliki profit

Ova kompanija je srpska podružnica nemačke firme „Vabio tehnologie“, koja pravi biogasna postrojenja i upravlja njima od Evrope do Kine, Malezije i Indonezije...

- Proizvodna cena gasa iz naših postrojenja je 250 evra za 1.000 kubnih metara, što je 2,5 puta manja cena od one po kojoj se trenutno uvozi gas sa tržišta. Kako je otkupna cena sirovine, odnosno poljoprivrednog otpada koji ostaje posle žetve na oranicama, samo 50 evra po toni, ima prostora za veliki profit, koji se ne koristi  – kaže Bošković.

Tačnije, ne koristi se u dovoljnoj meri, jer „Vabio“ je postavio svoju biogasnu elektranu u Vrbasu, koja će raditi sa otpadom u proizvodnji šećera. Tih nekoliko megavat-časova energije koju će praviti daleko je od njihove najveće elektrane, koja je i najveća globalno, u Kini, od 30 MWh, ali za početak je i to dobro.

- Svako pretvaranje otpada koji stvaramo u energiju je dobro, ali jednako važno je da u biopostrojenjima ništa ne bacamo, nema dodatnog otpada, niti emisije gasova. Pravi se biometan kao energent, biološko đubrivo za poljoprivredu i „suvi led“ za komercijalnu upotrebu – napominje Rafael Fic, prvi čovek nemačke firme.

„Vabio“ tehnologija je, istaknuto je na okruglom stolu u Beogradu u organizaciji portala „Energija Balkana“ i udruženja „Za održivu energetsku tranziciju“ (ZOET), jedinstvena u svetu jer ne koristi kukuruz, odnosno kukuruznu silažu za proizvodnju energije.

Širok spektar za proizvodnju metana

Korišćenje kukuruza je uobičajeno na Zapadu, ali i ekološki i moralno problematično, jer se hrana, koje nema dovoljno u svetu, a pogotovo u siromašnim državama, koristi za proizvodnju energije, po pravilu za bogate zemlje.

Od biogasa manje koristimo samo solarnu energiju

EU planira da 2030. obezbeđuje polovinu svojih potreba za biogasom sa sopstvenih polja. Trenutno u Evropi postoji 19.000 biogasnih postrojenja i 725 mesta gde se proizvodi biometan. Ukupna proizvodnja je 167 teravat-časa biogasa i 26 TWh biometana.
U Srbiji se, prema podacima iz 2019. godine, proizvodi samo 1,2 odsto biogasa u odnosu na ukupnu proizvodnju energije. Manje od toga dobijamo samo iz solarnih i vetro elektrana.

Osim žetvenih ostataka, za proizvodnju metana, odnosno biogasa, može se koristiti  još štošta drugog, od organskih otpadaka iz komunalnog otpada i trgovinskih lanaca (hrana isteklog roka trajanja), preko nusprodukata na stočarskim farmama (čak leševa životinja), do taloga koji ostaje prilikom prerade vode i prečišćavanja otpadnih voda.

A organski otpad čini čak 40-60 odsto ukupnog komunalnog otpada. Njegovim izdvajanjem i preradom u biogas udvostručila bi se energetska iskoristivost ostalog otpada koji ide u spalionice smeća koje proizvode dodatnu energiju u gradovima, a i emisija gasova bi bila manja.

Zašto ne bismo i "gajili" gas?

Otpad sa oranica je uobičajena sirovina, ali ne mora da bude i u Srbiji, ukazuje Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i predsednik Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije.

- U Srbiji na oranicama imamo u proseku jednu setvu i eventualno dodatnu, tvz. postrnu. Zbog toga imamo velike mogućnosti da između planski sejemo namenske biljke za dobijanje biogasa. Recimo, od jedne tone španske trave dobija se 275 kilovat-časa energije, a proizvodnja je upola jeftinija od proizvodnje kukuruza, a mogle bi se koristiti i miskantus, čičoka, konoplja…- napominje Ševarlić.

Pomenutih pet milijardi evra dodatnog prihoda Srbije godišnje, tri od proizvodnje gasa i dve od proizvodnje digestata kao đubriva, minimum je koji se može ostvariti, jer u to nisu uračunate sve skuplje takse koje ćemo plaćati na emisiju ugljen-dioksida.

- I na samu izgradnju biogasnog postrojenja treba gledati kao na benefit, jer od investicije od 20 miliona evra, 19 ostaje u lokalnoj zajednici gde se ona gradi, kroz prihode opština, građevinskih kompanija, kooperanata, partnera... - zaključuje Rafael Fic.

BONUS VIDEO:

24sedam

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi