Počelo leto a cena uglja kao da je minus: Koliko će nas koštati struja ove zime?
Da li će Srbija imati struje sledeće zime zavisi pre svega od rada termoelektrana a za njih je potreban ugalj kome je cena u svetu trenutno četiri puta skuplja nego što je bila pre godinu dana
Berzanske cene u energetici su se prosto otrgle kontroli, cena gasa je 120 evra po megavatčasu, nafta je i dalje na visokih 115 dolara za barel a najneverovatnija je cena uglja, koja je više nego četiri puta veća nego što je bila u isto vreme prošle godine. I zbog toga je veoma opravdana zabrinutost i stručnjaka i političara u Srbiji i u Evropi kako će se prezimiti krajem ove i početkom sledeće godine. A briga je tolika da se jednoglasno odobravaju stvari koje se pre godinu dana u EU ne bi smele javno ni izgovoriti.
I ako za gas i naftu može biti "opravdanja" za visoku cenu u vreme energetske krize, pošto se koriste u privredi više-manje jednako tokom cele godine, kod uglja je stvar potpuno neverovatna. Cena fjučers ugovora uglja za isporuku u julu na ICE berzi za Roterdam je oko 345 dolara po toni, a u usred zime u februaru je bila 140 dolara.
Cena uglja na ICE berzi u poslednjih godinu dana, Screenshot: ICE berza
Cena, doduše, nije ona najgora od 8.marta kada je, zbog divljanja cene gasa uslovljena izbijanjem rata u Ukrajini, skočila na 438,7 dolara, ali je i daleko od normalne. A normalna cena je krajem juna 2021. godine bila nešto iznad 82 dolara.
Pročitajte još:
Berza je daleko od Srbije
Srećom po nas, berzanska cena uglja ne brine mnogo Elektroprivredu Srbije, kaže za 24sedam Željko Marković, lider za energetiku i resurse u konsultantskoj kući "Dilojt Srbija".
- Ta neverovatna berzanska cena je za visokokalorični ugalj koji ne koriste naše termoelektrane. Naše rade na niskokalorični lignit, koji nije na berzi jer košta mnogo manje pa se ne isplati za dalek transport. "Elektroprivreda" je dogovorila da se uveze količina od oko 10 odsto domaće godišnje proizvodnje tog uglja iz Crne Gore i BiH a pregovara se sa još nekima u regionu i nadamo se da će to biti dovoljno da ne moramo da uvozimo struju ove zime - kaže Marković.
Screenshot: EEX berza
Vlada Srbije je pre desetak dana EPS-u odobrila uvoz od četiri miliona tona uglja, koliko je procenjeno da EPS-u, zbog trenutne situacije, nedostaje do kraja 2023. godine. Iz Rudnika Pljevlja potvrđeno je da je postignut dogovor o isporuci oko 300.000 tona uglja u ovoj godini.
Pošto se radi o dve veoma različite vrste uglja, ni berzanska cena jednog ne utiče na cenu drugog, pa bi "naš" lignit trebalo da dobijemo po povoljnoj ceni.
- Berzanski ugalj troše u nekim elektranama u Evropi a cena lignita koji se korist u našem regionu se određuje po "kost plus" metodi. Proizvođač zan koji su mu troškovi iskopavanja, rudne rente i sl, zna koliko realno može da doda svoje zarade a mora da računa i na trošak transporta koji će imati recimo EPS. Krajnja cena mora biti višestruko povoljnija da bi se EPS-u isplatilo da ot tog uglja napravi struju a ne da je direktno uveze - objašnjava Marković.
"Povampirenje" elektrana na ugalj
Bojazan za narednu zimu već s proleća tolika je u Evropi uzdrmanoj energetskom krizom da se dešavaju neke, do juče nečuvene stvari. Priča o "zelenoj agendi" i dekarbonizaciji je potpuno gurnuta u zapećak a u Austriji i Nemačkoj odlučeno da se u pogon vrate termoelektrane koje odavno otišle u penziju. Niko ni ne postavlja pitanje cene uglja, već samo da se omogući da se iz njega dobija toplota i struja.
Potrebno vreme ali i ugalj
Nakon odluke austrijske vlade u TE Melah energetski koncern „Ferbund“ je počeo pripreme ali kažu da će trebati između dva i četiri meseca za ponovo pokretanje tehnike u elektrani.
Iz kompanije kažu da je neophodno nabaviti i ugalj a da je pitanje da li ga je moguće uopšte kupiti na svetskim tržištima jer je potrebna specijalna vrsta uglja, koju je elektrana ugašena 2020. nabavljala iz Nemačke. Kako odatle nisu moguće kratkoročne isporuke, potrebno je nađi ga na međunarodnom tržištu.
Nemci će tako "vratiti u život" elektranu koje će se pridružiti u maju otvorenoj novoj TE Dateln 4, Austrijanci onu u Melahu, a Holanđani "dižu" sve zabrane za elektrane na fosilna goriva.
Za sve te elektrane povratnike moraće da se obezbedi i ugalj, jer mnogi rudnici i kopovi su u "zelenom talasu" zatvoreni. Problem je što ta revitalizacija zahteva mesece rada.
- To vraćanje elektrana u pogon je sasvim logična i očekivana stvar. Kada je situacija ovako dramatična, sa ovako visokim cenama gasa i pitanjem da li će ga biti iz raznih razloga, svako se okreće onome šta ima pri ruci. I u našoj strategiji dekarbonizacije predviđeno je da, kada budemo zatvorili termoelektrane na ugalj, neke od njih ostanu kao strateška rezerva. Onda, u ovakvim kriznim situacijama, one mogu da se relativno brzo vrate u pogon - ističe Željko Marković, inače svojevremeno direktor "EPS Snabdevanja" i "Direkcija za snabdevanje" u "EPS-u".
Pixabay
A sada jesu krizna vremena i u Evropi, koja je počela da uvodi i energetske sankcije Rusiji, se moraju se povući očajnički potezi ma koliko to "gorko" bilo, kako kaže nemački ministar privrede Robert Habek.
- Situacija će bit jako zategnuta ove zime, a korišćenje uglja je neophodno kako bi se smanjila upotreba gasa. Gasa, pak, moramo da uskladištimo što je moguće više u leto i jesen - opisuje situaciju ovaj ministar iz, paradoksalno, Zelene partije.
Nemačka je 2020.godine usvojila zakon da se ugalj potpuno protera iz upotrebe do 2038. godine. Većinu od svojih termoelektrana na uglja, ukupne snage 45 GW je "ugasila" a poslednja dva rudnika crnog uglja je svečano zatvorila u decembru 2018. godine. Sada je sve to stavljeno na pauzu, bar do marta 2024. godine, kako stoji u posebnom kriznom zakonu od 8. jula.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari