Šta nas čeka u 2022. godini: Veća primanja, ali i veće cene

Građani i privreda Srbije trebalo bi da se spreme na još jednu dinamičnu godinu - i što se tiče većih primanja, ali i kada se radi o većim troškovima.

Nova godina donosi povećanje prihoda za pozamašan deo zaposlenih u Srbiji, kao i one koji već uživaju u zasluženim penzijama. Za 611.172 zaposlenih u javnom sektoru, od 2,2 miliona ukupno zaposlenih u Srbiji, Vlada Srbije je spremila povećanje zarada od barem sedam odsto.

Nešto veći skok plata imaće oni u Vojsci Srbije, u državnom zdravstvu i socijalnim službama, gde će rast zarada iznositi osam odsto.

Povećanja plata biće sigurno i u privatnom sektoru, ali kao posledica odluke Vlade Srbije, a ne poslodavaca, jer se povećava i minimalac. Rast sa 32.000 na 35.000 dinara minimalne zarade je procentualno još veći od onog u, na primer, zdravstvu i skok je od 9,5 odsto. Međutim, za 350.000 ljudi od 1,6 miliona ljudi iz privatnog sektora to je mala uteha jer će i dalje dobijati 15 odsto manje od iznosa minimalne potrošačke korpe ( 40.282 dinara u septembru).

Ruke će od januara "trljati“ i penzioneri, koji će zbog usklađivanja po „švajcarskoj formuli“, dobiti veću penziju od 5,5 odsto. Dodatan razlog za zadovoljstvo je i to što je penzionerima namenjeno i po 20.000 dinara posebne pomoći države na početku godine, tako da će bar malo pokriti manjak koji im je nanela uznapredovala inflacija. Naime, nivo cena u novembru je skočio na 7,5 odsto više nego što je bilo pre godinu dana.

Šta će sigurno poskupeti

Inflacija od 7,5 odsto možda neće biti i krajnja cifra do koje će stići opšti nivo cena, jer od januara nas očekuje i redovno poskupljenje. Tako se prema akciznom kalendaru, koji je dogovoren sa EU kao deo paketa prilagođavanja tržišta, na svakih šest meseci povećava specifični deo akcize na cigarete za 1,5 dinara po paklici svakog puta (od 1. januara do 30. juna 2022. godine biće 79,75 dinara po paklici).

S tim povećanjem raste i iznos proporcionalne akcize, koja je 33 odsto cene cigareta, a na to se dodaje PDV od 20 odsto i dobija krajnja cena na kiosku ili kasi prodavnice. To obično u praksi znači 10 dinara skuplja paklica omiljenih cigareta.

Uz cigarete koje su onima sa lošom zdravstvenom navikom "doručak“, nekima će u Srbiji poskupeti i ona zaista osnovna životan namirnica – hleb. U Nišu pekari od januara najavljuju poskupljenje hleba, bureka i peciva za osam odsto. To bi, kod kupovine bureka, značilo veću cenu za "četvrtinu“ od desetak dinara. Naravno, i u Nišu, kao i u ostatku Srbije, važi ograničena cena hleba "sava“ na maksimalno 46 dinara.

Da li će i u drugim gradovima slediti ovaj primer iz Niša, gde je ove godine pecivo već dva puta poskupelo, videćemo ali „jednoglasna“ poskupljenja nisu verovatno jer su u većini gradova cene već skočile zbog preskupe pšenice ove godine.

Gde su cene ograničene

Cene hrane biće velike, ako ne i veće, i sledeće godine, u više navrata su za 24sedam prognozirali agroekonomski stručnjaci. Cena šećer u kristalu, brašna tip T-400, jestivog suncokretovog ulja, svinjskog buta i dugotrajnog mleka sa 2,8 procenata mlečne masti, ograničena je krajem novembra ali se sve ostalo oslanja na slobodu tržištu.

A na tržištu gde gotovo svake nedelje skoči cena semena i đubriva, ni hrana ne može dogodine biti jeftina.

Uz skupu hranu, kao jedan od generatora visoke inflacije, iz 2021. će se preliti i onaj drugi motor uzletelih cena – energenti.

Građani pod poštedom, barem do proleća

U januaru prestaje da važi decembarski moratorijum na dizanje cena struje za privredu u Srbiji. Građani će tog poskupljenja biti pošteđeni, bar u prvoj polovini godine, ali će im neminovno poskupeti proizvodi koje pravi ta privreda.

A privredi uz skuplju struju dolazi i skup gas, doduše ne u januaru, već tamo s proleća, kada bude sklopljen novi ugovor sa “Gaspromom“, koji će verovatno cenom potkačiti i domaćinstva.

Građani će imati poštedu od struje i gasa, bar još nekoliko meseci, ali veliko je pitanje da li će ih poštedeti svetsko tržište nafte. Iako nije ispunjena crna slutnja da bi nafta mogla da na kraju 2021. košta 100 ili čak 120 dolara za barel, ona će bar u prvoj polovini 2022. biti na nivou od 80 dolara, što je za desetak odsto viši nivo nego što je danas.

To za građane znači još nekoliko dinara na već sada poveliku cenu po litri dizela ili bezolovnog benzina, a za privredu da će i skuplje gorivo morati da ukalkulišu u cenu svog proizvoda.

I to ne samo zbog cene goriva kao energenta u proizvodnji, već prevashodno u transportu. A sam transport opterećen je globalnim povećanjem cena brodskih kontejnera od čak devet puta više nego što su bile pre pandemije.

Šta neće poskupeti

Za kraj, veoma kratkoj listi onoga šta neće poskupeti (ili bar neće u januaru), na kojoj su kao što smo videli samo osnovne namirnice, gas i struja za građane, jeste porez na imovinu.

Najveći gradovi u Srbiji već su se izjasnili da za sledeću godinu neće povećavati iznose poreza na imovinu, odnosno da ih neće usklađivati sa rastom cena nekretnina na tržištu. To jeste dobra vest za vlasnike, jer nekretnine su i 2021. godine nastavile da "zidaju“ cene, pa je kuća ili stan danas u Srbiji skuplja od 10 do 20 odsto nego što je bila s kraja 2020. godine.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi