Cene se baš "oporavile": Šta je sve poskupelo u ovoj godini

Proizvođači roba i pružaoci raznih usluga u Srbiji izgleda da su ozbiljno shvatili ekonomske analitičare koji su kao osovinu za izvlačenje ekonomije iz krize prognozirali domaću potrošnju. A kada se kupuje više-manje samo kod kuće, jer ceo svet je u krizi pa su oslabljeni uobičajeni lanci trgovine, zašto se i cena ne bi “prilagodila“ tome.

U Srbiji se to prilagođavanje ogleda u poskupljenjima kako robe široke potrošnje, tako i onoga što “naplaćuje država“ – struje, komunalnih usluga i poreza. A iako građani to svuda osećaju na svojoj koži, zvanična statistika beleži inflaciju od samo 1,8 odsto godišnje, koliko je iznosila u martu.

Skuplje i bankarske usluge

Od Nove godine poskupele su i gotovo sve bankarske usluge. Za održavanje računa, isplatu gotovine, SMS obaveštenja, korišćenje bankomata… sada plaćamo 15 do 60 odsto više nego što smo prošle godine. S obzirom da su kamate na kredite istorijski najmanje , banke izgleda negde moraju da se “namire”.

Poslednje što beležimo u prehrambenom sektoru je poskupljenje jestivog ulja, koje je stiglo gotovo do 160 dinara za litar. Povećanje cene od tridesetak dinara u odnosu na prošlogodišnju možda i ne bi trebalo da izaziva toliki odijum u javnosti, jer ne troši se ulje baš kao hleb i mleko, ali Srbija je ipak poljoprivredna zemlja i građane iritira što pored toliko domaćeg suncokreta moraju da plaćaju i skup zejtin.

Nervira i poskupljenje struje, koja je od februara skuplja za 8,2 odsto, odnosno u proseku za 350 dinara po domaćinstvu, nego što je bila u decembru. Pravdanje za to su investicije u razvoj i čistiju životnu sredinu ali EPS, prema nalazima stručnjaka i Fiskalnog savet, dugo nije bio u ovako lošem stanju.

A na novim računima za struju građane je “obradovala“ i uvećana stavka za nacionalni medijski servis, popularna TV taksa, sa 255 na 299 dinara.

Ono što je mnogo lakše prošlo ispod radara opšte javnosti je poskupljenje komunalnih usluga. U Beogradu je gotovo neprimećeno prošlo povećanje, recimo, povećanja od pet odsto cene za isporučenu vodu i odvođenje otpadnih voda (kanalizacija), od 1. januara.

Beograđani se nisu mnogo bunili što plaćaju 59,46 dinara za vodu (plus PDV), odnosno 24,04 dinara za kanalizaciju, ali u nekim gradovima Srbije je slično povećanje komunalnih usluga podiglo „temperaturu“. A poskupljena su pogodila i Kragujevčane, gde je recimo s prvim danom nove godine odvoz smeća poskupeo više od 36 odsto, parkiranje 10 odsto, vodovoda za 26 odsto.

U Kanjiži su za deset odsto poskupele zoohigijenske, pijačne, dimničarske, mašinske i pogrebene usluge, održavanje javnih zelenih površina, kao i za cene usluga na otvorenom bazenu. Skuplja im je voda, kao da su Beograđani – plaćaju 57 dinara kubik (sa PDV-om).

Grejanje i kanalizacija poskupeli su u martu i u Leskovcu, a Subotičani su mesec dana ranije počeli da plaćaju objedinjeni račun za vodu, čišćenje dimnjaka i odvoženje smeća u proseku od 400 do 700 dinara više.

Svi podigli porez na stanove

Sa poskupljenjem stanova posledično dolaze i veći porezi na nekretnine. Tj. porez ostane isti, poreska stopa se ne menja, ali se menjaju prosečne cene koje lokalne samouprave koriste za određivanje poreza po zonama.

U Beogradu je u 2021. godini donelo veći iznos poreza za oko šest odsto, pa je u prvoj zoni vlasnik sada mora da plati 85 evra godišnje više. “Cenovnike“ su zbog toga za 2021. promenili i Novi Sad, Niš, Kragujevac… ali i Batočina, Trstenik i neka druga mesta.

U Novom Sadu nije poskupela sama voda ali građani odsad plaćaju 118 dinara (bez PDV-a) za “spremnost sistema vodovoda i kanalizacije“. Nišlije 18,5 odsto skuplje plaćaju đubretare, a Kragujevčani 36 odsto, koliko im skuplje sad dođe i vodovod i kanalizacije. Najveća muka udarila je na one najsiromašnije u Srbiji, meštane Babušnice. Tamo su komunalne usluga poskupele i do 100 odsto.

Cigarete, gorivo… gvožđe

Ono na šta su građani već navikli je da dvaput godišnje poskupe cigarete, zbog redovnog povećanja akcize. To se desilo i u januaru pa su cene veće 10 dinara po paklici. Ali to pogađa samo pušače, dok sve ostale iritira, možda i više od poskupljenja struje, kada cena goriva značajnije ode naviše.

A gorivo je na pumpama od početka godine poskupelo za nekih desetak dinara, odnosno sa današnjih 150 dinara benzin je skuplji za 12 odsto nego što je bio pre šest meseci.

Poskupljenju je pored berzanske cene nafte doprinelo i povećanje akcize na goriva, doduše za dinar po litri (sa PDV-om) a tu se neće stati jer u oktobru je cena nafte na svetskim berzama (fjučersi) bila oko 37 dolara, a sada gotovo 65.

Ono što pogađa mali broj građana ali „kad udari onda baš udari“ je cena stanova. Ona konstanto raste a opravdanje se sada nalazi u poskupljenju građevinskih materijala. Uz inače skup domaći cement mnogo je skočila cena onog što najviše i treba – betonskog gvožđa, oko 40 odsto, a nekih termo-izolacionih materijala još i više – do 70 odsto. Upućeni očekuju da će u narednom periodu da poskupe i staklo i profili za stolariju. Možda poraste i cena blokova od opeke i crepa, koja je vezana uz cenu gasa.

Pročitajte još:

Da li smo se naučili finansijskoj disciplini: Treba li nam još MMF?

Prognoza WIIW: Srbija i Turska će se prve oporaviti, Crna Gora poslednja

Sav građevinski materijal koji dolazi iz Kine poskupeo je od 20 do 40 odsto zbog visoke cene prevoza robe kontejnerom koja je zbog nedostatka brodova i vozova otišla i do 300 odsto.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi