Da li se isplati voziti na gas?

27.10.2021

07:33

0

Visoke cene nafte u svetu pogurale su i cenu tečnog naftnog gasa, pa se postavlja pitanje da li je vozačima i dalje isplativ prelazak na to gorivo

Da li se isplati voziti na gas?
Profimedia

Cena nafte u svetu ponovo se ovih meseci otrgla kontroli, čega smo bolno svesni po cenama benzina i dizela i na domaćim pumpama. A sa cenom nafte i uobičajenih goriva, raste i cena tečnog naftnog gasa (TNG).

Pre godinu dana popularni autogas je koštao nešto više od 74 dinara a danas mu je cena za trećinu veća i iznosi gotovo 95 dinara za litar. Uz cenu benzina od 164 dinara za litar, i 20 do 25 odsto veću potrošnju kod vožnje automobila na gas, sada je TNG "na granici prihvatljivosti".

Ali i to ne za sve vozače zainteresovane za gas, već samo za one koji ga već koriste. A takvih je u Srbiji samo oko 142.000 vlasnika, od 2,1 miliona ukupno registrovanih automobila.

Neisplativ prelazak

U Udruženju naftnih kompanija Srbije (UNKS) ističu da se „prelazak na gas“ isplati vozačima automobila samo kad je njegova cena 50 odsto cene benzina. Trenutno je zbog ogromne akcize na gas (plus takse, plus PDV) cena gasa na gotovo 70 odsto cene bezolovnog benzina (BMB95).

Danas nam za prelazak 15.000 kilometara godišnje trošeći sedam litara BMB95 na 100 kilometara, pri sadašnjoj ceni, treba oko 1.470 evra. Trošeći za petinu više TNG-a, što je najmanja moguća razlika, potrebno je oko 1.030 evra. To je 70 odsto cene benzina, i sa većom potrošnjom TNG-a brzo se topi "ušteda" u ceni.

Pre godinu dana, sa odnosom 74 dinara za TNG i 134 dinara za BMB, razlika je bila nešto veća, jer je autogas tada dosegao 66 odsto cene benzina.

Ta sve manja razlika objašnjava i zašto je vozača na gas manje. A s time ide i manja potrošnja i manja zarada i za naftaše i za državu. Sa više od 400.000 tona TNG-a prodatog 2011. godine u Srbiji je potrošnja ovog niskozagađujućeg goriva pala na današnjih manje od 200.000 tona.

Razlog je jednostavan, popularni autogas je sve skuplji i skuplji i vozačima se sve manje isplati da prelaze sa benzina na TNG.

U Srbiji baš zacepili

Akciza na TNG u Srbiji je 380 evra po toni, što je tri puta više nego što je preporuka EU o minimalnoj akcizi. U Crnoj Gori je ta akciza 125 evra, u Severnoj Makedoniji manje od 80, u BiH je i nema na autogas. U Hrvatskoj, najbližoj zemlji EU sa i dalje višim standardom od Srbije, je 13,3 evra, 28 puta manje nego kod nas.
- Trenutno sigurno imamo najskuplji autogas u Evropi – potvrđuje Mićović.

A razlog (pre)skupog autogasa u Srbiji nije toliko novi uzlet svetske cene nafte,  već pre svega zahvatanja države u njegovoj krajnjoj ceni na točionicama.

- Srbija ima najskuplji TNG u Evropi i zbog toga ne treba da čudi što potrošnja pada za 20 odsto godišnje a dizela, koji je po životnu sredinu mnogo gore gorivo, stabilno raste. Država je energetskom, ili boje reči fiskalnom politikom, pre desetak godina stvorila ambijent koji destimuliše ljude da koriste ekološko gorivo. Kada se na to doda i politika slobodnog uvoza evropskih krševa od polovnih vozila, mahom na dizel kojeg se Evropa rešava, dobijemo ovu veoma lošu situaciju. Pa kod nas sada i taksisti voze dizelaše a nekad su bili „pioniri“ i glavni promoteri TNG-a u Srbiji – kaže za 24sedam Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Podaci Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) pokazuju da su od 2011. do 2021. godine državna zahvatanja u TNG-u, samo po osnovu akcize, porasla sa 17,98 dinara na 45,16 dinara.

Debela akciza, i još ponešto pride

A na akcizu su u međuvremenu dodati i drugi nameti, kroz naknadu za energetsku efikasnost, naknadu za obavezne rezerve i naknadu za markiranje goriva.

Naknada za markiranje je poseban problem jer, za razliku od svih ostalih dažbina, obračunava se po litru TNG-a a ne po kilogramu. Zbog toga što je TNG kao gas mnogo razuđeniji od dizela, ta naknada je čak 50 posto izdašnija po litru gasa nego dizela.

Da je vozača koji žele da voze na nekada veoma jeftini autogas sve manje, potvrđuje nam i Ivan Todorović, predsednik Udruženja autogas servisera Srbija.

- Pre deset godina mi smo u servisu imali 80 do 120 ugradnji gasnih sistema u automobile. Danas je to spalo na pet do 10, a to se nije desilo jer je ugradnja poskupela. Cene se nisu menjale 15 godina, i dalje to košta 250 do 300 evra, plus atesti ali zbog akciza i promene propisa oko atesta interesovanje je slabo – kaže Todorović, vlasnik beogradskog Auto servisa „Rašić“.

Isplati se samo kamiondžijama

Zbog visoke cene „prelazak na gas“ isplati se samo onima koji prelaze ogromne godišnje kilometraže.

Samo na veliku kilometražu: Kamioni isplativi na gas; Ilustracija/ Pixabay

- Poslednje dve godine glavni posao nam je ugradnja gasnih sistema u kamione na dizel. Tu se napravi lepa ušteda u gorivu, jer sa pet do šest evra manje na sto kilometara dobro uposlen kamion može da isplati investiranih 4.500 do 4.800 evra za manje od godinu dana – objašnjava Ivan Todorović.

Naši sagovornici kažu da ne samo da se ljudi više ne voze na najjeftinije gorivo, nego trpi i ekologija.

- A upravo se zaštita čovekove sredine vodi kroz akciznu politiku i saobraćaj. Ako neko ne želi zagađeni grad, on odredi da gradski autobusi, dostavna vozila i kamioni komunalnih preduzeća moraju da idu na gas, a kod automobila zagađivačima zabrani ili naplati ulaz u centar grada – napominje Mićović.

UNKS je u više navrata pokušavao da kod Ministarstva finansija izdejstvuje promenu akcizne politike u energetici tako da gorivo vozačima bude jeftinije, da promet naftašima bude veći, a da ne trpi ni budžet. Na poslednji zahtev i predloge dalje čekaju odgovor.

Svoje inicijative imalo je i Udruženje autogas servisera, čak je bilo i odziva države, ali...

- U Ministarstvu ekologije je napravljeno sistem subvencija koje su trebali da dobiju građani i privrednici koji pređu na ekološko gorivo i to 300 do 500 evra za automobile i 1.200 do 2.500 evra za kamione. Takođe, trebalo je da putarina bude za 10 do 50 odsto manja za one koji koriste TNG. To ne bi bilo nešto problematično za budžet, jer takvih vozila nema mnogo, ali bi bilo odlično za ekologiju. Ali, promenio se ministar i to je sada stalo – kaže Todorović, koji je ispred udruženja učestovao u „pregovorima“ sa državom.

Todorović zaključuje da para za subvencije mora biti, tim pre što nam ih daje EU, a njima je svejedno da li ćemo ih dati za električne automobile koji su i dalje preskupi za prosečnog građanina, ili veću upotrebu ekološkog TNG-a koji bi mogao da koristi veliki deo građana i privrede.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti