Istražujemo čime je najjeftinije da se vozite tokom leta, a nije bicikl!

Lepo vreme tokom leta omogućava građanima i da malo izađu iz svojih automobila, kako bi isprobali jeftinija motorna prevozna sredstva. Iako će mnogi tvrdoglavo ostati u svojim četvorotočkašima, računica portala 24sedam pokazuje da bi vredelo razmisliti o alternativama.

Kako bi približili moguće uštede, napravili smo okvirnu računicu koliko košta pređenih 1.000 kilometara različitim motornim vozilima.

Pročitajte još

Kada će se situacija promeniti? Evo koliko su prosečno stari automobili na ulicama Srbije

Napominjemo da se radi o okvirnoj računici i da krajnje cene mogu da variraju u zavisnosti od kubikaže, veličine vozila, uslova, vremenskih prilika i mnogih drugih faktora.

Najskuplji “benzinci”

Većina vozača zna da kola na benzin najviše troše u gradskoj vožnji, pa je tako pokazala i naša računica. Ako automobil koristimo svaki dan po gradu, možemo računati da mesečno pređemo oko 1.000 kilometara. Uz prosečnu potrošnju od šest litara na 100 kilometara, odnosno 60 litara mesečno, to nas može koštati 9.600 dinara.

Nešto manja potrošnja je kod “dizelaša”, pa za pređenih 1.000 kilometara možemo reći da ćemo potrošiti oko 40 litara goriva. Ovo gorivo koštaće nas 6.500 dinara.

Jeftinije na metan nego motociklom

Ukoliko imate ugrađen TNG, potrošnja tog goriva je oko 25 odsto veća nego kod “benzinaca”, što je otprilike 75 litara gasa mesečno. Iako je potrošnja nominalno veća, zbog niže cene “plina” vožnja će vas koštati znatno jeftinije, i to 6.250 dinara mesečno.

E sad, za vašeg četvorotočkaša najjeftinija varijanta je vožnja na metan, jer se ovaj gas troši manje nego benzin, a jeftiniji je. Prema okvirnim proračunima, ako vam auto troši 75 litara TNG-a mesečno, onda će mu trebati 42 litra metana za isti broj kilometara. To znači da će vam, prema aktuelnim cenama ovog gasa, za 1.000 pređenih kilometara biti potrebno 3.900 dinara.

Zakonske zavrzlame oko e-trotineta

Profesor Vujanić kaže da postoje formalnopravni problemi oko električnih trotineta jer ta oblast još uvek nije zakonski regulisana.

– Recimo da se sudare električni trotinet i motocikl. Zakon nije regulisao njihovo kretanje, i ko je onda odgovoran? Zbog toga je, na primer, u Engleskoj zabranjena vožnja trotineta na javnim površinama jer ne mogu da reše probleme koji će nastati u sudaru trotineta i nekog vozila. Drugo, električne trotinete voze i deca. Ako dete od 11 godina vozi i sudari se sa istim detetom na drugom trotinetu, ko onda odgovara? Da li on koji ne može da odgovara zbog godina, ili onaj ko mu je dao trotinet, ili vlasnik tog sredstva? To uopšte nije sitan problem – objasnio je Vujanić.

Zanimljivo je da će vas vožnja motocikla više koštati. Naime, ako vaš motor troši oko 30 litara na 1.000 kilometara (tri litra na 100 km) onda će vam mesečno trebati 30 litara benzina. To će koštati 4.800 dinara.

Električna vozila drastično jeftinija

Znatno veću uštedu napravićete ako vozite električni automobil. Prema podacima pojedinih proizvođača na internetu, ovi četvorotočkaši mogu trošiti oko 150 kWh na 1.000 kilometara. To će vas koštati 840 dinara, prema cenama struje iz “zelene zone”.

Ali još jeftinija je vožnja električnim motorima. Kako smo uspeli da pronađemo na sajtovima proizvođača, pojedini električni motori troše 5,8 kWh na 100 pređenih kilometara. Znači da će vam za 1.000 kilometara biti potrebno 58 kilovata, što košta 325 dinara.

I na kraju, ono što će vas koštati manje nego pola šoljice espresa u nekom kafiću jeste vožnja električnim trotinetom. U proseku, sa jednim punjenjem on može da pređe 30 kilometara, pa kada se uradi okvirna računica, za 100 km se potroši oko 1,2 kWh struje.

Tako će vam za 1.000 kilometara biti potrebno 12 kWh, što, prema cenama u “zelenoj zoni”, iznosi samo 67 dinara. Čak i prema cenama u najskupljoj “crvenoj zoni” ne može vas koštati više od 200 dinara.

“Elektrika” je budućnost

Profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Vujanić kaže za 24sedam da će motore sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS) sigurno zameniti električni.

– Iskoristivost energije u SUS motorima je između 20 do 30 odsto kod dizela. A električni trofazni motor ima iskoristivost 98 odsto. Na motorima sa SUS gorivom imate stravičnu količinu energije koja se gubi kroz auspuh.
Tranformacija sa jednog u drugi vid energije je mnogo manja nego kod električnih motora – objasnio je on.

Pročitajte još

Licemeri: Zalažu se za zelenu ekonomiju, a drže milijarde u kompanijama koje su najveći zagađivači

Digitalni nomadi obožavaju Srbiju: Dodatne pogodnosti koje ne može da pruži EU

Ipak, veliki problem kod električnih vozila je bila autonomija zbog malih baterija. Međutim, profesor Vujanić kaže da se i ovaj problem brzo rešava.

– Poslednjih desetak godina tu je najveći napredak postignut. Što se tiče svega drugog ništa se nije promenilo. I električna vozila su ista kao i neelektrična što se tiče bezbednosti, komfora i mogućnosti eksploatacije – objasnio je on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi