Da pojeftini gorivo a da se puni budžet: Naftaši predlažu drugačije akcize

Predlog srpskih naftaša ide u pravcu, kako kažu, rasterećenja privrede jeftinijim forivom zbog manjih akciza ali u toga da se iskoriste raspoloživi potencijali za povećanje prometa goriva, a time i povećanja budžetskih prihoda.

Srbija je davno zrela za preispitivanje politike akciznog oporezivanja energenata, kažu u UNKS, koje je nedavno predstavio svoje predloge Ministarstvu finansija.

– Na čitavu stvar ne gledamo jednostrano, tako da predlažemo izmene koje će srednjoročno i dugoročno doprineti rastu budžetskih prihoda – kaže generalni sekretar UNKS – a Tomislav Mićović za portal Energija Balkana.

S poskupljenjem nafte i naftnih derivata na pumpama građani, ali i privreda, imaju povećani trošak za gorivo. Činjenica je da u u ceni naftnih derivata 50, pa i više procenata čine državna zahvatanja: porez, akciza i razne takse.

Sa poskupljenjem goriva i ovaj prihod države kroz cenu derivata se povećava. Skuplje gorivo, međutim, odvraća neke kupce od kupovine, oni smanjuju potrošnju, pa su na gubitku i naftne kompanije i država.

U svim ovim dažbinama nekako “bodu oči” akcize na naftne derivate. U nekim državama, Crnoj Gori, na primer, najavljuje se izmena akcizne politike. Zanimljivo je, inače, da tamo smanjenje akciza traže političari, a ne potrošači.

Zašto nam je dizel najskuplji u regionu

Na pitanje gde je Srbija sada po pitanju naplate akciza na naftne derivate u odnosu na druge, Mićović kaže:

– Ako se poredimo sa drugima, ima smisla porediti se sa zemljama koje imaju i uporediv BDP po glavi stanovnika sa Srbijom. A to su upravo zemlje u našem neposrednom okruženju. Kada je u pitanju dizel, gorivo koje pokreće ekonomiju, imamo najveće ukupne dažbine od svih zemalja u regionu. Po visini dažbina na tečni naftni gas smo prvi u Evropi. Jedino su dažbine ne benzin nešto ispod evropskog proseka i na trećem su mestu u odnosu na zemlje u okruženju – objašnjava Mićović.

Napomenuo je da namerno koristi reč dažbine jer, za razliku od većine zemalja, u kojima su akciza i PDV jedine dve fiskalne stavke, u Srbiji pored njih proizvođači i uvoznici pre stavljanja goriva na tržište moraju da plate i i više naknada: za formiranje obaveznih rezervi, za unapređenje energetske efikasnosti, za markiranje derivata nafte i za monitoring kvaliteta.

– Ako na primer uvedemo ozbiljno različita akcizna opterećenja za različite namene istog goriva, što se primenjuje u mnogim zemljama, država mora da izgradi i mehanizam za sprečavanje zloupotreba. Ali, to je najmanje što može da uradi s obzirom na benefite koje takva akcizna politika može da donese”, naveo je Mićović.

Mićović kaže da prihodi od akciza imaju različit udeo u ukupnim fiskalnim prihodima od zemlje do zemlje.

– Ali, svima predstavljaju relativno siguran i lako naplativ prihod. Međutim, kada se fiskalna opterećenja suviše povećaju mogu po nekom drugom osnovu da dovedu do pada prihoda u državnoj kasi. Posmatrano sa tog aspekta, Srbija je davno zrela za preispitivanje politike akciznog oporezivanja energenata – navodi Mićović.

Kako kaže, Ministarstvu finansija nekoliko mogućnosti za izmenu akcizne politike.

– Planiramo da detaljno predložimo izmene koje će srednjoročno i dugoročno doprineti rastu budžetskih prihoda”, dodao je on.

Objašnjava da UNKS prvobitni predlog izmene politike akciznog oporezivanja energenata dopunjavamo u skladu sa zaključcima sa sastanka u Ministarstvu finansija.

Pročitajte još:

Šta sve plaćamo bankama, a i ne znamo: Skidaju novac i za proveru stanja na bankomatu!

Guvernerka objasnila zašto raste inflacija: Nivo baznih cena porastao samo 1,8 odsto

– Od konkretnih predloga u ovom trenutku su važniji principi. Politiku akciznog oporezivanja bi trebalo, što pre, uskladiti sa zahtevima direktiva EU u ovoj oblasti. Naravno, uz uvažavanje specifičnosti domaćeg tržišta. Akciznom politikom bi trebalo podstaći potrošnju ekološki prihvatljivih goriva. Ali, i voditi računa o očuvanju međusobne konkurentnosti različitih energenata, kako bi se na tržištu očuvalo što više različitih izvora energije – ističu iz UNKS.

Mićović Ističe da bi trebalo da prestanemo da politiku akciznog oporezivanja energenata posmatramo isključivo kao instrument za povećanje budžetskih prihoda.

Zbog toga bi, dodaje, u eventualnu reviziju akcizne politike morali da se uključe i drugi resori, pre svega, energetike, zaštite životne sredini i saobraćaja.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi